Na izložbi je predstavljeno jedanaest beogradskih arhitektonskih studija i praksi. I pored dobro izabranih primera i njihove prezentacije na izložbi i u katalogu, treba imati u vidu da je ovaj izbor samo jedan mali segment dosta šire i raznolike arhitektonske slike Beograda.

Pored velike izložbe o arhitekturi bivše socijalističke Jugoslavije pod nazivom Ka konkretnoj (betonskoj) utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948–1980 u prestižnom njujorškom Muzeju moderne umetnosti, te beogradskog 40. Salona arhitekture, novosadskog 21. Salona arhitekture i niškog 7. Trijenala arhitekture kod nas, u Melburnu je početkom oktobra otvorena izložba o savremenoj beogradskoj arhitekturi. Ova izložba, ujedno prvo, javno predstavljanje naše domaće savremene arhitektonske prakse u ovom delu sveta, nekako je nepravedno ostala u senci pomenutih značajnih događaja za našu arhitekturu. Zbog toga, značajno je osvrnuti se na nju i dati kratak kritički osvrt.

Predstavljeni su: AGM, Arhi.pro, Arhitektonski studio LFG, Biro 59, Biro.VIA, CEP, Dejan Miljković, MIT-Arh, Remorker Architects, Studio Fluid i Studio Šavkin.

Izložba je realizovana u okviru projekta Globalno arhitektonsko predstavljanje (Global Architecture Profiling), koji je zasnovan na godišnjem predstavljanju savremene arhitektonske prakse izabranog grada putem izložbe i štampanog kataloga. Studenti Fakulteta za arhitekturu, građevinarstvo i planiranje Univerziteta u Melburnu  tokom jednog semestra imaju priliku da se bolje upoznaju sa savremenom arhitektonskom praksom izabranog grada, a potom da je prikažu putem dobrog dizajna na izložbenim panoima i na stranama kataloga A4 formata. Na taj način, studenti ovog fakulteta istovremeno promovišu dobar dizajn i savremenu arhitekturu izabranog grada.

Posle Bangalora (Indija, 2010), Santjaga (Čile, 2011), Ljubljane (Slovenija, 2012), Rejkjavika (Island, 2013), Seula (Južna Koreja, 2014), Kazablanke (Maroko, 2015), Pueble (Meksiko, 2016) i Teherana (Iran, 2017), zalaganjem našeg kolege Đure Đuranovića, studenta ovog melburnskog fakulteta, ove godine studenti su se odlučili za predstavljanje savremene arhitektonske prakse Beograda.

I pored poslovične nesloge beogradskih i srpskih arhitekata, ova izložba u Melburnu šalje pozitivnu sliku svetu o našoj savremenoj arhitekturi i praksi.

Pre nekoliko meseci pozvali su me da napišem predgovor za ovu izložbu o savremenoj beogradskoj arhitekturi. Poziv sam vrlo rado prihvatio, naročito zbog činjenice da je moja komentorka na doktorskom radu, prof. dr Petra Čeferin, poznata arhitektonska kritičarka na tlu Slovenije, pisala pre šest godina predgovor za izložbu savremene ljubljanske arhitekture u okviru ovog projekta. Drago mi je da sam imao tu čast da nastavim tradiciju
slovenačke škole kritičkog mišljenja na primeru svog rodnog grada u predgovoru ove izložbe.

Predgovor izložbe pod naslovom Mesto susreta dva sveta: arhitektura Beograda predstavlja kratak, jasan i sažet prikaz složene arhitektonske istorije grada. Osnovni cilj teksta je da, bez pretenzije detaljnijeg i studioznijeg prikaza razvoja beogradske arhitektonske prakse i vrednovanja njenih doprinosa u lokalnim, regionalnim i svetskim razmerama, približi na što jasniji način arhitekturu ovog podneblja melburnskoj publici.

Na izložbi je predstavljeno jedanaest beogradskih arhitektonskih studija i praksi (AGM, Arhi.pro, Arhitektonski studio LFG, Biro 59, Biro.VIA, CEP, Dejan Miljković, MIT-Arh, Remorker Architects, Studio Fluid i Studio Šavkin). I pored dobro izabranih primera i njihove prezentacije na izložbi i u katalogu, treba imati u vidu da je ovaj izbor samo jedan mali segment dosta šire i raznolike arhitektonske slike Beograda.

Isto tako, treba istaći da su prikazana samo pojedinačna vredna arhitektonska dela, koja su iznad uobičajene, prosečne prakse i naše svakodnevne stvarnosti. To u neku ruku kod običnog laika, koji ne poseduje dovoljno informacija o našoj sredini, može da stvori pogrešnu sliku o procvatu celokupne naše arhitektonske produkcije, i to u trenutku kada smo kao struka svedeni na marginalizovanu društvenu grupu u svakom smislu. Mi svakako imamo dobre arhitektonske prakse i arhitekte različitih generacija, sklone više ili manje konvencionalnim ili nekonvecionalnim pristupima stvaranja arhitekture. Međutim, moramo biti mnogo više društveno angažovani, moramo se boriti za svoju struku, pa samim tim i za bolji položaj čitavog našeg društva, upravo zato što je arhitektura veran odraz njegovog stanja i njegovih mogućnosti u datim okolnostima.

Pozitivna slika

I pored poslovične nesloge beogradskih i srpskih arhitekata, ova izložba u Melburnu šalje pozitivnu sliku svetu o našoj savremenoj arhitekturi i praksi. Takođe, govori nam da u drugim i dalekim sredinama postoji interesovanje za našu arhitektonsku praksu, da je ona vredna pažnje i da zaslužuje posebno mesto u budućim istraživanjima, izložbama i predavanjima.

Katalog izložbe:

Autor: Dr Goran V. Anđelković, univ. dipl. inž. arh.; foto: Univerzitet u Melburnu

Kad ste već ovde…