Kako se menja stan pod pritiskom tržišta: Upoznajte arhitekte koje dolaze na BuildUp 2024: Stanogradnja
Grozdana Šišović, Vladimir Đorić, Jugoslav Jugović, Bojan Zabukovec, Branislav Redžić i Snežana Ristić kao moderator učestvovaće na panelu pod nazivom “Imamo li stan?” na konferenciji u organizaciji portala Gradnja.
Ostalo je još samo dve nedelje do arhitektonskog događaja sezone – BuildUp 2024: Stanogradnja – od plana do stana Powered by EuroDOM. Konferencija će biće održana 11. decembra u Domu omladine u Beogradu, a to će biti jedinstvena prilika da se okupe relevantna imena iz oblasti stanogradnje u Srbiji.
Panel “Imamo li stan?” sagledaće arhitektonsku perspektivu u velikim stambenim kompleksima, odnosno analiziraće odnos tržišta nekretnina i arhitekture. Kako se stvara dodatna vrednost kroz arhitekturu komercijalnih projekata, kako arhitekte razumeju potrebe i mehanizme tržišta i kako plivaju u tim vodama? Kako smo došli do toga da nam četvorosobni stanovi imaju 50 kvadrata? Za koga se uopšte projektuju stanovi: za investiciju ili za življenje?
Ko su učesnici panela Imamo li stan?
Ovo su samo neke od tema na koje će sve odgovore dati sledeća velika imena arhitekture:
- Grozdana Šišović, re:a.c.t – Suosnivač beogradskog arhitektonskog studija re:a.c.t čija je praksa obeležena mnogim nagrađenim i publikovanim projektima i višedecenijskim uspešnim učešćem na konkursima. U zvanju vanrednog profesora Departmana za arhitekturu Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu bavi se edukacijom i istraživanjem u polju arhitektonskog projektovanja i savremene arhitekture, sa teorijskim fokusom na temama kritičke pozicije u arhitekturi i afirmacije njenog potencijala kao složene i važne kulturološke prakse.
- Vladimir Đorić, Zabriskie – Poseduje 20+ godina iskustva iz oblasti projektovanja, urbanizma, izgradnje, upravljanja projektima, rada državne uprave i industrije nekretnina. Kao odgovorni projektant, PM, konsultant i nadzor realizovao je 50+ objekata u zemlji i regionu. Partner je u arhitektonskoj firmi Zabriskie, zadužen za odnose sa klijentima, konsalting usluge i urbanističke analize. Jedan je od inicijatora osnivanja i Predsednik UO Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP).
- Jugoslav Jugović, Revolution Architects – Arhitekta i vlasnik beogradskog studija Revolution Architects ima bogato iskustvo iz oblasti urbanizma, projektovanja, izgradnje pa sve do upravljanja projektima velikih razmera.
- Bojan Zabukovec, ZAP – diplomirani inženjer arhitekture, vlasnik i generalni direktor beogradskog biroa Zap d.o.o. je dobro poznat svim redovnim posetiocima portala Gradnja zahvaljujući njegovim velikim projektima kao što su Green Line, Lastavice, GreenHeart kao i Square 43 u kojem se iskazao i kao investitor.
- Branislav Redžić, ARCVS – Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu 1995. godine. Sa arhitektom Draganom Ivanovićem osniva Studio ARCVS u kome i danas deluje. Autor je većeg broja zapaženih realizovanih objekata kojima su u najvećem broju prethodile nagrade na konkursima.
- Snežana Ristić, moderator – Diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bavi se arhitektonskom i fotografskom kritikom i fotografijom. Objavljuje u domaćim i stranim stručnim časopisima nedeljnicima, dnevnim novinama kao i na portalu Gradnja. Radi na televiziji i radiju. Dobitnica je nagrade Zlatni mikrofon za izuzetno delo u oblasti radija i radiofonskog stvaralaštva 2015. Dugogodišnja je urednica redakcije za kulturu Radio Beograda 2. U koautorstvu sa Radonjom Leposavićem radi emisije nagrađene na međunarodnim festivalima (Prix Marulić, Prix Nova,UK Radio Drama Festival). Od 2001. rade emisiju Grad na Radio Beogradu 2, a od 2021. Grad u Prolazu na RadioAparatu.
Kako smo došli do toga da nam četvorosobni stanovi imaju 50 kvadrata? Za koja se uopšte projektuju stanovi: za investiciju ili za življenje?
Zašto prisustvovati konferenciji?
BuildUp je jedinstvena prilika da čujete i upoznate donosioce odluka i nosioce promena koji oblikuju budućnost arhitektonske i građevinske industrije u našoj zemlji. Program konferencije fokusiran je na najaktuelnije teme, uključujući urbanistički razvoj Beograda, finasiranje izgradnje velikih stambenih kompleksa kao i transformacije stana pod pritiskom tržišta i uloge arhitekata u ovom procesu.
Kome je namenjeno?
BuildUp 2024: Stanogradnja – od plana, do stana Powered by EuroDOM namenjen je arhitektama, urbanistima, građevinskim inženjerima kao i svima onima koji se nalaze u industriji nekretnina i njima upravljaju. Iskoristite priliku da se povežete sa vodećim imenima iz sveta arhitekture, urbanizma i real-estatea u Srbiji.
Ko još učestvuje?
Kompletan spisak učesnika u sva tri panela konferencije BuildUp pogledajte na ovom linku.
Kako se prijaviti?
Ovu konferenciju organizuje portal Gradnja.rs uz podršku vodećih kompanija kao što su EuroDOM, Rehau, Alumil, Velux, Xella i Tarkett.
Pored zanimljivih panela, učesnici će imati priliku za networking i koktel sesiju, gde će moći da direktno postave pitanja i dobiju odgovore direktno od učesnika konferencije BuildUp 2024: Powered by EuroDOM.
Prijave su otvorene! Ne propustite priliku da postanete deo najvažnijeg arhitektonskog događaja godine. Informacije o svim panelima, učesnicima kao i prijave na: www.buildup.rs.
Odgovor je – nemate.
Stan se menja pod pristankom Arhitekata – tuneli od stanova bez jasne posele funkcija su danasnji Beogradski stan i nazalost su svi ucesnici panela doprineli takvom stanju.
Ne slažem se.
Osnovni problem je tržište:
– Nedovoljno visoka platežna moć značajno utiče broj kvadrata po stambenoj jedinici, što direktno utiče mogućnost projektovanja funkcionalnog stana.
– Nulta spremnost za život van centra, gde bi se usled niže cene pre svega lokacije mogla dobiti nešto veća stambena jedinica koja bi mogla pružiti bolju funkcionalnost, takođe je duboko ukorenjena. Ona delom potiče i iz nedovoljno razvijene infrastrukture (prevoz, škole, vrtići) koja bi podržala ideju življenja van centralnih (najskupljih) zona.
– Veliki broj kupaca koji neće lično koristiti stan utiče na smanjivanje kriterijuma pri odabiru, što opet direktno utiče na kvalitet.
– Slaba informisanost kupaca – ne mali deo kupaca prvi put se preseljava u stan (najčešće iz porodične kuće, iz manjeg mesta) i nema mogućnost dobrog sagledavanja loših aspekata predmetnog stana.
Vrlo često je u jednom slučaju isprepletano po malo od svih navedenih problema što mogućnost odabira optimalne jedinice svodi na statističku grešku.
Kada se na sve navedeno doda i uticaj pojedinih investitora kod kojih je maksimalna iskorišćenost parcele najvažniji kriterijum u ocenjivanju kvaliteta idejnog rešenja, rezultat su, kako Miloš reče, tuneli od stanova, neadekvatne dimenzije ključnih prostorija i krupni kompromisi na uštrb kvaliteta.
Bobane, bez da se vređate, ali Vi ste tipičan primer osobe (pretpostavljam i arhitekte) koha je rešila da se prepusti praznim pričama investitora.
Ne mogu sve lokacije u Beogradu biti za „luksuzno“ stanovanje a ne za normalno stanovništvo. Ne mogu se uništavati svi rezidencijalni krajevi grada da bi se nekima obezbeđivala zarada. Ne može se to raditi gradu koji ne planira i ništa ne rafi po pitanju obezbeđivanja osnovnih sadržaja i infrastrukture u prigradskim naseljima, i da budete toliko bezočni da nekog terate da živi u neadekvatnim nelegalnim naseljima jer Vi branite samo interese investitora. Gde Vi možete da priuštite da nupite stan, bez da imate neko nasleđe? Hoćete li da živite na Altini, Kaluđerici ili Borči? Molim Vas
Mi moramo da edukujemo tržite i investitore, a ne da se priklanjamo uništavanju i grada i uslova života budućih korisnika. Gde je etika?
Plus da dodam na prvu stavku – nije čak ni mala kvadratura danas imperativ. Projektuju se i stanovi koji su se približili kvadraturama po starim standardima, ali su sad to potpuno nefunkcionalni i nezdravi jednostrani stanovi.
Poštovana Ana, iznosimo različite stavove na civilizovan način, to je sasvim u redu, ne vređam se, iako se ste pokušali (i promašili) da me obeležite kao nekoga ko doprinosi pravljenju problema u svojstvu arhitekte koji projektuje šta mu se naredi.
O luksuzu ne možemo ni razgovarati, jer, kako neko jednom reče, „nema luksuza bez komfora“, a mi se još uvek borimo za elementarni komfor, barem u većini slučajeva.
Građevinarstvo je jedna od oblasti koja na vrlo direktan način reflektuju stanje u društvu i na tržištu, ma koliko se mi trudili da upiremo prstom jedni u druge. Baš iz razloga što ne može svako (da ne kažem skoro niko) da priušti porodični stan od 400 – 500 000 EUR, koliko bi koštao takav u centru Beograda, nastaju anomalije kakve gledamo u ponudi nekretnina, jer i mi sa manjom platežnom moći negde (najbolje u strogom centru) treba da živimo.
Osvrnuću se samo na to da i dalje postoje majstori svog zanata koji i na poljuljanom tržištu uspevaju da pruže odlične rezultate i zavidan kvalitet rešenja, koliko god vi želeli da to ne vidite.
Izvinjavam se onda na promašaju, proistekao je iz Vašeg komentara koji se činilo da naginje na stranu trenutnog stanja.
Ovo tržište nije videlo luksuz, ali kad je ciljna grupa kakva jeste lako joj se svašta uvaljuje.
Ja znam da i dalje ima majstora zanata, ali oni ne dolaze do izražaja i jako ih je malo. Oni nemaju velike biroe i mogućnost da svoje znanje prenose mlađim kolegama u večem broju. A ja lično baš želim da vidim pozitivne primere, čak i preterano pratim sve novo što se servira na tržištu a može naći online, i to se ne dešava. Delom ima pomaka, u Beogradu, samo u kompleksu Banovo brdo residence gde su se malo potrudili oko toga da rešenje ne budu lamele nego manji objekti sa višestranim stanovima, iako se i dalje radi o pregustoj izgradnji.
Ne vidim ovde kolege koji ne pristaju na investitorsko projektovanje stanova i koje pojušavaju da nešto promene na tržištu. Da, najveći problem jesu neuki investitori koji smatraju da je njihivo mišljenje jedino validno, a baziraju ga samo na tome što prodaju sve što sagrade, a to nije zato što su to dobri stanovi već isto zato što ih kupuju neuki kupci koji ne znaju da čitaju projekte, a posle kasno shvate tek kad uđu u konkretan stan.
Tržište štancuje jedne te iste nezdrave, jednostrane, duboke, mračne stanove, čiji je jedini cilj zarada a nikako dobrobit budućih korisnika. Veliki je problem i što mlade arhitekte nikad nisu ni projektovale kvalitetne stanove, ne znaju ni šta to znači, a nemaju gde ni da nauče. Gde li nas tek to vodi…
Da li panel može da posluži za edukaciju i osvešćivanje ovako alavih investitora na našem tržištu, koje neke naše kolege i podržavaju? Teško
Ako ništa, ovaj panel bi trebao da posluži investitorima da pokuša
Gomila izgovora, needukovani investitor je dovoljno edukovan da zaradi novac i investira, needukovani kupci formiraju “trziste” zato su stanovi takvi kakvisu. Arhitekti se od silne edukacije ne snalaze pa “crtaju” sta im se kaze i posle se cude sto ljudi angazuju arhitekte da im “to neko iscrta”.
Nemate stan, nemate stav, o kičmama da ne pričam.
bravo Milose, stalno neke edukaciie pricanje u prazno a niko da zauzme stav u svojoj praksi.
To jeste tačno. Samo kad ti kičmu lomi prvo društvo koje ne razume šta radiš i koje ne želi da te plati, pa sistem i institucije koje te ne konstatuju i posmatraju kao ćate, i kad i u istim tim institucijama sedi premali broj arhitekata inspektora i referenata čije su plate blizu minimalca, investitori lako nalaze put do arhitekata kojima je bitnije da imaju od čega da žive (i to ne na visokoj nozi) nego da drže do principa, kičme i kvaliteta.