Kada koristiti MDF, a kao univer? Projekat: Sonja Brstina; Foto: Igor Conić
Materijali

Razlike između MDF, OSB i HPL ploča, iverice i šperploče

Pločasti materijali odavno su zamenili puno drvo. Međutim, kada se koji koristi i koje su im prednosti i mane? Saznajte u ovom tekstu.

Poslednjih godina drvo ponovo dobija veliku pažnju u građevinskoj industriji, kako u pogledu održivosti i mogućnosti reciklaže, tako i zbog svoje svestranosti. Od same konstrukcije objekta pa do celokupnog enterijera, drvo se može koristiti u brojnim fazama projekta i to sa različitim stepenom generalne, kao i završne obrade.

U slučaju proizvodnje nameštaja, zidnih, podnih i plafonskih obloga, pločasti materijali nude ekonomičnost i funkcionalanost. Međutim postoji nekoliko vrsta pločastog materijala, a svaka od njih ima svoje karakteristike pa im je i primena drugačija.

Zato vam predstavljamo neke od najčešće korišćenih ploča u industriji enterijera, kao i njihove glavne karakteristike i namene.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

MDF (Medium Density Fiberboard) ploče

Kako sam naziv kaže, u pitanju su ploče vlaknatice srednje gustine – specifične težine, kod nas poznate i pod nazivom medijapan, kaže Dragoljub Mihajlović, menadžer prodaje u kompaniji Kaindl Boards.

Proces proizvodnje MDF ploče podrazumeva usitnjavanje drveta, zatim njegovo razvlaknjivanje, nakon čega se formira takozvani „tepih“ pre samog procesa presovanja, gde se presuju ploče pod visokom temperaturom i pritiskom.

Najčešće se proizvodi u debljinama od 1,8 mm pa do 40 mm. Specifična težina MDF ploča je veća od 700 kg/m3.

MDF ploče karakteriše homogena i veoma fina struktura, takođe i određena čvrstina, dok sa druge strane, tanke MDF ploče se odlikuju i elastičnošću – savojnom čvrstoćom.

MDF – medijapan; Foto: Gradnja

Jedna od karakteristika MDF ploča jeste i njihova dobra obradivost, odnosno mogućnost izrade duboreza/gravura na njima.

Jedna od pozitivnih karakteristika MDF ploča jeste mala osetljivost na vlagu, tako da je kod standardnih P2 MDF ploča bubrenje ispod 12%.

Upravo ta homogenost i glatka površina daju MDF pločama veliku primenu u industriji nameštaja, jer su pogodne za farbanje, oplemenjivanje melaminskim papirom, ultrapasom i drugim vrstama folije, kao i za furniranje.

Još jedna karakteristika MDF ploča jeste njihova dobra obradivost, odnosno mogućnost izrade duboreza/gravura na njima.

Projekat arhitekte Sonje Brstine; Foto: Igor Conić

Ogranična količina formaldehida

MDF ploče se pored industrije nameštaja, kako pločastog tako i tapaciranog, koriste u proizvodnji vrata, podnih obloga, u automobilskoj industriji i kao ambalaža.

Pored standardnih P2 MDF ploča, na tržištu se mogu naći i vlagootporne (oznaka standarda P3) MDF ploče, kao i vatrootporne (oznaka standarda B-s2, d0) MDF ploče.

Kako se u proizvodnji ploča vlaknatica koriste smole-lepkovi, od kojih su neki na bazi formaldehida, sve MDF ploče bi trebale biti proizvedene u skadu za standardom E1, kojim se ograničava količina formaldehida na nivo koji nije štetan po čoveka i okolinu.

„Kaindl proizvodi standardne MDF ploče po standardu EN16516, gde su dozvoljene vrednosti formaldehida upola manje u odnosu na E1, dok takođe, po zahtevima kupaca, proizvodimo i MDF ploče bez formaldehida, u skladu sa standardom E0″ – ističe Mihajlović za portal Gradnja.

Iverica – Univer

Najčešče korišćen materijal u industriji nameštaja, iverica kao i MDF spada u grupu pločastih materijala, slično medijapanu, a najčešće se može naći oplemenjena nekom od pomenutih folija, te ih tako nazivaju dekorativni pločasti materijali.

Proizvodni proces podrazumeva takođe usitnjavanje drveta, s tim što za razliku od MDF-a, gde je iverje slične kalibracije, kod univera je potrebno imati krupniji iver za središnji deo ploče, kao i fino usitnjena vlakna drveta za završne slojeve.

Široko rasprostanjena iverica; Foto: Gradnja

Oplemenjena iverica koristi se u proizvodnji pločastog nameštaja, proizvodnji vrata, kao i za mnoge druge namene.

Tako formiran “tepih” na proizvodnoj liniji se presuje pod visokim pritiskom i temperaturom, kako bi se dobila kompaktna ploča. Izrađuje se najčešće u debljinama od 8 do 40 mm.

Kao sirova iverica, primenu najčešće nalazi u industriji tapaciranog nameštaja i proizvodnji vrata, dok se oplemenjena iverica koristi u proizvodnji pločastog nameštaja, proizvodnji vrata, kao i za mnoge druge namene.

Oplemenjivanje iverice se najčešće vrši melaminskim dekor papirom, gde se pored papira može utisnuti i željena struktura (mat, drvo tekstura, beton struktura, itd).

“Kaindl je svojom “WOODline Natural” grupom dekora, koju karakteriše “synchro” ili “Natural Touch” struktura napravio veliki
iskorak u proizvodnji univera, približivši strukturu univera strukturi prirodnog drveta.” – kaže Dragoljub Mihajlović.

Oplemenjivanje se može vršiti ultrapasom (HPL), koji karakteriše visoka otpornost na grebanje, temperaturu, kao i to što je 100% vodootporan materijal, čime se dobija kompaktan, otporan i veoma kvalitetan materija za izradu nameštaja, pogotovu stolova, kuhinjskih ploča, pultova i ostalih delova nameštaja koji traže visoku otpornost na grebanje.

Projekat arhitekte Sonje Brstine; Foto: Igor Conić

OSB (Oriented Strand Board) ploče

OSB ploče takođe spadaju u grupu pločastih materijala, ali za razliku od MDF-a i iverica najčešću primenu nalaze u građevinskoj industriji.

Odlikuje ih odlična stabilnost, nosivost i velika čvrstoća, zbog čega se naširoko koriste za izradu raznih konstrukcija.

Slično MDF-u i univeru, prozvodni process podrazumeva presovanje usitnjenog ivera drveta, s tim što se u proizvodnji OSB ploča koristi široko, a tanko iverje, koje je u srednjem sloju poprečno složeno dok je na završnim slojevima uzdužno složeno.

Kompaktnost i čvrstina

Upravo tako složeno iverje, koje je zatim upresovano pod visokim pritiskom, daje osnovnu karakteristiku ovim pločama – kompaktnost i čvrstinu, koje su uz visoku otpornost na vlagu obezbedile široku primenu OSB ploča u građevinskoj industriji, kako za spoljašnju tako i za unutrašnju upotrebu.

OSB ploče se proizvode u debljinama od 8 do 25 mm, s tim što ploče mogu imati falc, zbog lakšeg slaganja, ili samo ravnu ivicu. Pored građevinske industrije, ovaj proizvod ima primenu i u proizvodnji nameštaja, kao izolacioni i kao ambalažni materijal.

Projekat „Renovacija za jednog muzičara“ u Granadi, Španija, DTR studio arquitectos; Foto: Cristina BeltránCadam

Šperploča

I šperploča takođe spada u grupu pločastih materijala. Proizvodni proces podrazumeva proizvodnju furnira putem ljuštenja drveta i zatim naizmenično slaganje uzdužnih i poprečnih furnira, s tim što se na svakom poprečnom furniru nanosi lepak obostrano.

Debljina furnira koji se koristi u proizvodnji šper ploče je najčešće 1,5 mm. Nakon slaganja furnira, vrši se presovanje pod visokim pritiskom i temperaturom od oko 180 stepeni.

Tako dobijena ploča je kompaktna i stabilna, ne deformiše se vremenom, što je glavna prednost u odnosu na masiv, a takođe je i pogodna za dalju obradu: sečenje, razbušivanje, graviranje…

Najčešće se proizvodi od drveta bukve, breze, topole i četinara i njena specifična težina zavisi upravo od vrste drveta koja se koristi u proizvodnji.

Šperploča se najčešće proizvodi od drveta bukve, breze, topole i četinara i njena specifična težina zavisi upravo od vrste drveta koja se koristi u njenoj proizvodnji, a kreće se, na primer, oko 850 kg/m3 za šper ploču proizvedenu od bukovog drveta.

Obično se proizvodi u debljini od 3 do 50 mm, a razlikuju se dve vrste šper ploče – WBP i MR.

3×2≠3+3 House u Sidneju, Australija, panovscott; Foto: Brett Boardman

Velika industrijska primena

Vodootpornu šperploču – WBP (Water Boiled Proof), popularno znanu kao građevinska, karakteriše vodootporni lepak koji se koristi u procesu proizvodnje i koji joj uz zaštitni fenolni film daje glavnu karakteristiku – vodootpornost.

Pored građevinske industrije, ova vrsta šper ploče veliku primenu nalazi i u automobilskoj industriji, avioindustriji, brodogradnji, kao ambalaža…

Takozvana stolarska šperploča može se koristiti kao takva, a može se farbati, ali i oplemenjavati ultrapasom kao i drugim vrstama folije.

Vlagootporna Šper ploča – MR (Moisture Resistant), koja se koristi u proizvodnji nameštaja, odlikuje se kvalitetnijim završnim listovima furnira kao i lepkom koji ispunjava standard E1, vezan za emisiju slobodnog formaldehida.

Takozvana stolarska šperploča može se koristiti kao takva, a može se farbati, ali i oplemenjavati ultrapasom kao i drugim vrstama folije. Zbog same kompaktnosti furnira, odlikuje se znatno većim stepenom otpornosti na vlagu u odnosu na gore pomenute ploče vlaknatice, kao i većom otpornošću na habanje i poroznost.

Ultrapas – HPL (High Pressure Laminates)

U pitanju su dekorativne ploče koje se proizvode tako što se nekoliko slojeva papira impregnira sa smolom, a zatim presuju pod visokim pritiskom i na visokoj temperaturi. Rezultat tog procesa su vrlo izdržljive i otporne ploče, debljine od 0,2 do 1,2 mm.

Oplemenjivanje iverice se može raditi i furnirom, tako da furnirana iverica ima jednaku otpornost, dugotrajnost kao i furnirane MDF ploče, s tim što se ne preporučuje izrada duboreza na furniranoj iverici zbog njene same strukture, kaže na kraju naš sagovornik Dragoljub Mihajlović.

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *