Kuća muzike po Fudžimotovom projektu otvorena u Budimpešti
Krovna konstrukcija zgrade je “izbušena” sa 100 otvora nalik kraterima, koji su inspirisani različitim oblicima zvučnih talasa.
Kuća mađarske muzike prema projektu japanskog arhitekte Sou Fudžimotoa, savremena kulturna znamenitost posvećena muzici u budimpeštanskom Gradskom parku, zvanično je otvorila svoja vrata za javnost.
Projektovana pre više od sedam godina, zgrada je smeštena među drveće u parku i dizajnirana je kao produžetak svog prirodnog okruženja kroz neprekidne staklene površine i perforiranu krovnu konstrukciju.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Sportska hala gimnazije u Budimpešti ukopana u brdo
- Sajamski paviljon iz Lenjinovog doba postaje moderan galerijski prostor
Potpuno prozirna fasada
Konačno otvoren, ovaj muzej nudi jedinstveno umetničko iskustvo kombinujući pejzaž, arhitekturu i izložbeni dizajn, a sve zajedno posvećeno stvaranju muzike i zvuka.
Da bi istakli pojam „sinergije i ravnoteže sa prirodom“ i oživeli iskustvo muzike kroz interakciju svetlosti, zvuka i prirode, arhitekti su koristili 94 prilagođena toplotno izolovana i nepodeljena staklena panela da formiraju potpuno prozirnu fasadu, spajajući tako spoljašnjost sa enterijerom, piše ArchDaily.
Krov se menja između različitih dubina, omogućavajući drveću da se integriše sa arhitekturom dok filtrira svetlost u donjem nivou zgrade.
Krovna konstrukcija zgrade je “izbušena” sa 100 otvora nalik kraterima, koji su inspirisani različitim oblicima zvučnih talasa.
Krov se menja između različitih dubina, omogućavajući drveću da se integriše sa arhitekturom dok filtrira svetlost u donjem nivou zgrade.
Prodor svetlosti stvara jedinstvenu atmosferu, kao da posetioci šetaju ispod drveća u okviru unutrašnjeg prostora.
Putovanje kroz istoriju evropske muzike
Projekat od 9.000 kvadratnih metara obuhvata koncertne sale, izložbene prostore i binu na otvorenom, koji posetioce vode na putovanje kroz istoriju evropske muzike, upoznajući ih usput i sa mađarskom pop muzikom od 1957 do 1993. godine.
U prizemlju se nalaze dva prostora za izvođenje, dok se na gornjem spratu nalaze učionice, biblioteka i kancelarijski prostori, povezani spiralnim stepeništem.
Podzemni nivoi sadrže izložbene prostore koji naglašavaju evropsku muzičku istoriju, sa posebnim fokusom na mađarsko nasleđe.
Zvuk u kupoli se emituje iz svih pravaca iz više od 30 zvučnika, stvarajući zvučne zidove „nalik hologramu“.
Jedna od najistaknutijih karakteristika muzeja je poluloptasta zvučna kupola, koja je inspirisana kompozitorom 20. veka Karlhajncom Štokhauzenom, koji je stvorio prvo 3D zvučno iskustvo u obliku sferne koncertne dvorane na Svetskoj izložbi 1970. godine, održanoj u Osaki, u Japanu.
Ova struktura, koja može da primi do 60 posetilaca, nudi potpuno impresivno iskustvo surround sistema od 360 stepeni – zvuk se emituje iz svih pravaca iz više od 30 zvučnika, stvarajući zvučne zidove „nalik hologramu“.
BREEAM sertifikat za održivost
Poklanjajući posebnu pažnju održivosti zgrade, projekat je dobio BREEAM sertifikat, jer je opremljen posebnim sistemima za grejanje i hlađenje, sistemima za sakupljanje kišnice, kao i izborom autohtonih i nisko intenzivnih biljnih vrsta.
Kako je predviđeno, Kuća mađarske muzike samo je prvi izgrađeni objekat u kompleksu nazvanom Liget Budapest, pod čijim okriljem bi trebalo da se nađe još nekoliko građevina od velikog kulturno-istorijskog značaja za mađarsku prestonicu.
Foto-galerija
Fotografije: © LIGET BUDAPEST_György Palkó
potpuni kretenizam, imate sličan objekat u češkoj kao i sajt sa najružnijim projektima i objektima na svetu! kako je krenulo ubrzo će svaki grad na planeti uspostaviti komisiju da se suprostavi sumanutim arhitektama i još gorim investitorima koji ih plaćaju za nestvarne gluposti!
Miki, to što se ne razumeš u prograsivne arhitektonske tedencije – to je tvoja stvar. Pa, zamisli kako bi bilo da narod i ljudi poput tebe i mene biraju repertoar za muzički program u pomenutoj kući muzije?
tako je to je moja stvar! to što si ti pedstavnik tkz. progresivnog života i takvih ideja za bilo koju oblast pa i arhitekturu to je tvoja lična stvar i ne daje ti nikakva prava da karakterišeš, omalovažavaš mene, moje mišljenje niti bilo koga drugog na ovom sajtu ? imam tri hiljade eminentnih arhitekata današnjice iz italije na spisku poznanika i ti si poslednji koji će da mi kaže šta je progresija kad me već prozivaš i to ne treba nikoga da zanima ! iznesi svoje mišljenje kakvo god da je i mani se tuđeg ok, veliki pozdrav i hvala
težak kič
Objekat je prelep, nenametljiv, zanimljiv, inspirativan. Pojedini elementi „kica“ meni licno ne smetaju gledajci siru sliku.