Kako je učešće građana u planiranju Linijskog parka podiglo kvalitet projekta
Rezultat je 33 puta manje izgradnje, a očuvanje bidiverziteta, zeleni krovovi i fasade postali su obavezni.
Planiranje Linijskog parka na mestu nekadašnje železničke pruge, od Beton hale do Pančevačkog mosta, nesumnjivo predstavlja jedan od najvećih razvojnih projekata u ovom trenutku. Istovremeno, to je i jedan od boljih primera sprovođenja procesa urbanističkog planiranja – kroz niz participativnih i transparentnih postupaka, sa idejom ko-kreacije sa građanima i brojnim institucijama.
S obzirom da je upravo u toku javni uvid u Nacrt ovog plana, napravićemo kratak pregled sprovedenih aktivnosti i izneti prve utiske o rezultatima participacije, ali vas istovremeno pozivamo da se uključite u ovaj javni uvid i da konačne zaključke o potencijalu participacije i ko-kreacije u urbanističkom planiranju Beograda donesemo zajedno.
Vizija ne vredi bez ljudi
Kroz učešće u međunarodnom razvojno-istraživačkom projektu CLEVER Cities, Centar za eksperimente i urbane studije (CEUS) ima priliku da se bavi upravo ovom komponentom izrade urbanističkog plana za Linijski park – komunikacijom i saradnjom sa stručnom i širom javnošću, kako bi se definisale zajedničke vizije, odredili najpogodniji komplementarni sadržaji (ili zaključilo da u parku ne treba da bude mnogo sadržaja), prepoznala optimalna ekološka, prirodom-inspirisana rešenja i diskusijom došlo do zaključaka kako takva rešenja ugraditi u urbanistički plan.
Viziju razvoja nekog prostora nije moguće stvoriti bez ljudi koji će taj prostor i koristiti.
U novembru 2019. godine, osnovana je radna grupa koja je okupila oko 40 institucija iz različitih sektora, sa idejom da se razmena ideja i znanja dogodi u najranijoj fazi izrade plana – i pre ranog javnog uvida. Sa radnom grupom su organizovani inicijalni sastanak i fokus grupe, koje su pokazale da su susreti i razgovori predstavnika različitih institucija, ali i budućih korisnika, ključni za razumevanje potencijala i izazova velikog razvojnog projekta.
Viziju razvoja nekog prostora nije moguće stvoriti bez ljudi koji će taj prostor i koristiti, a formalno izdavanje uslova za plan daleko je lakše nakon prethodne razmene mišljenja i zajedničkog sagledavanja kompleksnosti projekta – iz različitih perspektiva.
Učešće građana
U istom periodu, kreirana je online platforma bellab.rs, za informisanje građana, prikupljanje ideja i sugestija, zajedničko mapiranje u digitalnom prostoru i transparentno pohranjivanje svih iznetih stavova i pokrenutih pitanja.
Za uključivanje šire javnosti, u decembru 2019. godine otvoren je Upitnik za građane na temu sadržaja, aktivnosti i ambijenata Linijskog parka. Na upitnik je odgovorilo 570 sugrađana, od čega 42,5% njih stanuje u neposrednom susedstvu Linijskog parka. Među najpoželjnijim sadržajima istakli su se skejt-park, amfiteatar za plesne i pozorišne manifestacije, multifunkcionalni plato (za izložbe i festivale leti i klizanje zimi), zajedničke bašte za urbanu poljoprivredu, umetnički paviljon (uključujući savremenu, alternativnu i digitalnu umetnost), putanja kulturno-istorijskog nasleđa, zeleni kreativni koridor, itd. – dakle umereni sadržaji u otvorenom, javnom prostoru. Preko 95% ispitanika misli da bi u projektovanje ovog parka trebalo uključiti i inovativna ekološka rešenja (npr. nove tehnologije ili ekosisteme koji značajno unapređuju kvalitet vazduha, uštedu energije, prečišćavanje otpadnih voda, i slično). Na pitanje o zainteresovanosti za urbanu poljoprivredu, 57,6% ispitanika je odgovorilo potvrdno.
Idejna rešenja
U decembru 2019. godine, Služba glavnog urbaniste Grada Beograda, uz podršku Društva arhitekata Beograda, raspisala je Poziv mladim profesionalnim timovima za kvalifikaciju za izradu idejnog rešenja dela područja Linijskog parka u Beogradu.
U februaru 2020. godine organizovana je i prva javna panel diskusija sa radionicom u Dorćol Platzu, kojoj je prisustvovalo 130 sugrađana i kolega. Učesnici su bili vrlo skoncentrisani, odlično su razumeli temu, pokazali su srčane stavove i izneli konstruktivne i proaktivne predloge. Bilo je očigledno da su zadovoljni ranim uključivanjem u proces planiranja i da su vrlo zainteresovani za učešće u budućim aktivnostima koje će uticati na promene u njihovom susedstvu.
Istog meseca, izabrano je i 10 timova, čiji je zadatak bio da izrade idejna rešenja za delove budućeg Linijskog parka. Cilj ovog postupka bio je promovisanje rada mladih arhitekata i transdisciplinarnog pristupa planiranju i projektovanju, a sproveden je kao (relativno uspešan) eksperiment ko-kreacije i kolaborativnog planiranja i dizajna.
Pandemija je drastično uticala na nastavak komunikacije sa zainteresovanim stranama, ali i saradnju mladih timova. Nakon više od dva meseca potpunog prekida rada i komunikacije, planiranje je nastavljeno u značajno izmenjenim uslovima.
Promena paradigme u planiranju razvoja grada
Rani javni uvid u Elaborat ovog plana objavljen u maju 2020. godine, na prvoj sednici komisije za planove Skupštine grada Beograda nakon ponovnog uspostavljanja rada. U datim uslovima, organizovan je online konsultativni sastanak sa zainteresovanim građanima, u skladu sa javno-zdravstvenim okolnostima. Na ovom sastanku bilo je svega 25 učesnika, ali su vođeni vrlo sadržajni, konstruktivni i važni razgovori, koji su u velikoj meri uticali na dalji razvoj planiranja. Na tom sastanku su se grupi zainteresovanih strana priključile predstavnice inicijative Divlji Beograd i Centra za biologiju pčela, što je značajno izmenilo uobičajene razgovore o urbanističkim planovima i osvetlilo potrebu za promenom paradigme u planiranju razvoja grada. Holističko sagledavanje gradskog prostora kao staništa za ljude, životinje i biljke postaje neophodnost u Evropi i svetu, zbog drastično ugroženog biodiverziteta, a razgovori biologa, ekologa, klimatologa, inženjera, planera i građana – prvi su uslov za ovakvu praksu.
Sve sugestije prikupljene kroz navedene postupke komunikacije sa građanima do isteka roka za rani javni uvid, CEUS je sistematizovao i zvanično uputio Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograd, uz trud da se što verodostojnije prenesu svi izneti stavovi i da se u institucijama čuju što autentičniji glasovi građana.
Rezultat: 33 puta manje izgradnje u samom parku
Od maja do septembra 2020. godine mladi profesionalni timovi razvijali su idejna rešenja za 10 celina Linijskog parka. Kao programski zadatak, koristili su upravo rezultate Upitnika za građane, uz punu slobodu interpretacije tih podataka i slobodu izbora sadržaja. Upravo je ovaj postupak doneo prvi značajan rezultat u participativnom planiranju Linijskog parka: izborom značajnijeg udela otvorenih zelenih površina, a ne sportskih, kulturnih, edukativnih ili komercijalnih sadržaja, bruto građevinska površina (BRGP) u okviru Zelenih površina (parkovskog prostora) značajno je smanjena u Nacrtu plana detaljne regulacije u odnosu na Elaborat za rani javni uvid: sa 37.250 m2 na 1.100 m2. Ovo praktično znači da se sada, tokom javnog uvida, predlaže 33 puta manje izgradnje u samom parku nego pre godinu dana, tokom ranog javnog uvida. Detaljni prikaz idejnih rešenja možete pogledati ovde, ali i u fizičkom prostoru parka, na izložbi uz Beton halu.
U Nacrtu plana su povećani kapaciteti u zonama mešovitih gradskih centara i komercijalnih i sportskih sadržaja.
U Nacrtu plana su, međutim, povećani kapaciteti u zonama mešovitih gradskih centara i komercijalnih i sportskih sadržaja, prvenstveno zbog činjenice da je, na inicijativu većeg broja vlasnika i korisnika zemljišta iz kontaktnog područja – proširena granica obuhvata plana za gotovo 20 hektara, ali i zbog primene Analiza i potvrda ispunjenosti kriterijuma za izgradnju visokih objekata.
Obavezni zeleni krovovi
U urbanističkim parametrima, odnosno pravilima uređenja i građenja za ove sadržaje, važan iskorak u odnosu na uobičajenu praksu planiranja predstavlja činjenica da se prvi put navodi: “obavezno je podizanje ekstenzivnih i intenzivnih zelenih površina na krovovima nadzemnih i podzemnih objekata, kao i ozelenjavanje fasada„. Međutim, ukoliko ova obaveza ne bude konkretno kvantifikovana, može ostati nejasno da li se ona odnosi na 1%, 10%, 30% ili 100% površine krovova i fasada, pa postoji mogućnost da se u sprovođenju ovog plana dobra namera planera – misinterpretira.
Očuvanje i unapređenje biodiverziteta
Ohrabruje i činjenica da se u tekstu Nacrta plana ekspicitno pominju određene mere za očuvanje i unapređenje biodiverziteta, poput sadržaja za ptice i druge životinje u okviru javne zelene površine, ekološka staništa, raspored sadnica kako bi se omogućilo strujanje vazduha ili obezbedila barijera u zonama u kojima je to potrebno, prisustvo autohtonih vrsta, a izbegavanje invazivnih i alergenih vrsta, očuvanje funkcionalno vrednih primeraka dendroflore na osnovu izvršene stručne analize postojeće vegetacije i njihovo uklapanje u planirano rešenje, odabir vrsta koje obezbeđuju funkcionalnost ozelenjenog prostora tokom čitave godine, odabir biljnog materijala koji istovremeno doprinosi estetskim vrednostima prostora i mikroklimatskim karakteristikama (hladovina, svežina, veća vlažnost vazduha, dobra provetrenost prostora, itd.)…
Integrisanje idejnih rešenja mladih profesionalnih timova i preliminarni “urbani dizajn” samog parka može se videti u grafičkom prilogu “Kompozicioni plan”. Tumačenje ovog priloga zahtevaće dodatne razgovore, s obzirom da postoje nedoumice u paralelnom “čitanju” ovog priloga, plana namena i regulaciono-nivelacionog plana. U toku javnog uvida, važno je da se ostvari i komunikacija sa autorima idejnih rešenja, odnosno da se podstakne njihova diskusija – i sa planerima, i sa građanima.
Javna diskusija 5. juna
Tokom čitave izrade Elaborata za rani javni uvid i Nacrta plana za javni uvid, Urbanistički zavod Beograda bio je zaista otvoren za konstruktivnu komunikaciju i saradnju. Predstavnici Urbanističkog zavoda aktivno su učestvovali i u nizu digitalnih događaja.
U okviru komplementarnih, neformalnih aktivnosti za unapređeno učešće građana u postupku planiranja, CEUS će organizovati i Javnu diskusiju u Dorćol Platzu, u subotu, 5. juna od 11:00 časova. Predstavnici Urbanističkog zavoda će tada prezentovati svoj rad i biti na raspolaganju za komunikaciju sa stručnom i širom javnošću o svim upitnim ili spornim aspektima ovog Nacrta plana.
Do tada, sredom razgovaramo sa građanima na “otvorenim prozorima” i “otvorenim vratima” i pokušavamo da pomognemo u rešavanju pojedinačnih slučajeva.
Pridružite nam se u ovom pionirskom i eksperimentalnom procesu, zaista želimo da zajedno menjamo svoj grad i da zajedno stvaramo zdravije okruženje za sve nas!
Kad ste već ovde…
