Vidikovci u Lonjskom polju kao bajkovite replike graničarskih čardaka

Tri osmatračnice markiraju teritoriju kao što su to nekad činili čardaci i pritom omogućavaju posmatranje bogatog životinjskog sveta ali bez lova.

Park prirode Lonjsko polje nalazi se na oko 75 kilometara jugoistočno od Zagreba, a prostire se na 50.650 hektara zaštićenog područja uz levu obalu reke Save u dužini od stotinak kilometara.

Od ove jeseni, Lonsko polje je svoju turističku ponudu obogatilo novim centrom za posetioce i, što je nama posebno zanimljivo, tri atraktivna vidikovca koja arhitektonski potpisuju Mia Roth i Tonči Čerina iz zagrebačkog studija Roth i Čerina.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Spektakl prirode i arhitekture: Centar za klimatske promene na Grenlandu
• Ovako će izgledati Ekološki centar u Deliblatskoj peščari

Radikalne promene krajolika

Kako za naš portal navode autori, Lonjsko polje tokom godine prolazi kroz radikalne promene – reka nakon zime plavi, pretvarajući ravnicu u niz plitkih vodenih ogledala u kojima se u proleće mreste ribe.

Povlačenjem vode nastaju jezerca – gozba za veliki broj vrsta ptica, a nakon toga nepregledne bogate livade za slobodnu ispašu stoke.

Brojne autohtone vrste tako se ovde sele i putuju, a posmatrati ih u prirodnom ambijentu na njihovim proputovanjima posebna je privilegija koja počinje uvažavajućim dijalogom pažljivih intervencija, kažu iz studija Roth i Čerina.

Vidikovci su tačke kojima se uspostavlja novi identitet, platforme za promatranje bogatog biljnog i životinjskog sveta.

Centar za posetioce u Osekovu s interpretacijskom izložbom i osmatračnice u blizini Čigoča, Repušnice i Osekova predstavljaju tragove vekova kultivisanog krajolika, antropogeno-prirodnih simbioza, graničarske istorije, navode autori.

Centar za posetioce sempluje zatečene ruralne morfologije i uvodi novi javni prostor između komunicirajućih volumena.

Vidikovci su pak – izvorno planirani kao replike graničarskih čardaka – metamorfozirali u ludički element polja, tačke kojima se uspostavlja novi identitet, platforme za promatranje bogatog biljnog i životinjskog svijeta, kažu zagrebački arhitekti.

Pogled na životinje, ali bez lova

Kako dodaju, oni su i nezavisna vrsta novih bića koja pripadaju svim slojevima i akterima podjednako, dok njihove biomorfne konfiguracije nisu eksplicitne, ali ipak uključuju kretnju, organski oblik, oruđe, senku lokalno poznatog.

Vidikovci u Lonjskom polju markiraju teritoriju kao što su to nekada činili čardaci, ali bez potrebe za granicama, omogućavaju pogled na životinje, ali bez lova, čine nas sudeonicima krajolika bez da budemo primećeni.

„Nepomična fantastična bića brišu granicu i izjednačavaju jezik antropogenog i prirodnog, vire u daljini kao novi bestijarijum“, kažu na kraju za naš portal iz studija Roth i Čerina.

Foto-galerija

Vidikovce ahitektonski potpisuju Mia Roth i Tonči Čerina; Foto: Marko Mihaljević

Vidikovac koji omogućava posmatranje životinja ali bez lova; Foto: Marko Mihaljević

Vidikovci izjednačavaju jezik antropogenog i prirodnog; Foto: Marko Mihaljević

Faktografija

• investitor: Javna ustanova Park prirode Lonjsko polje
• godina projektovanja: 2016–2020.
• godina izvođenja: 2020–2021.
• lokacije: Čigoč, Repušnica i Osekovo
• autori: Mia Roth i Tonči Čerina
• lokacije: Osekovo, Repušnica, Čigoč
• arhitektura: roth i čerina (Mia Roth i Tonči Čerina, saradnici: Larisa Čisić, Luka Fatović, Karla Jelić Balta, Neven Vlahović)
• produkt dizajn: Clinica studio (Vedran Kasap i Ozana Ursić)
• skulptura: Borna Demel
• grafički dizajn: Niko Mihaljević
• dizajn interakcije: Vanja Cuculić
• dizajn multimedije: Novena
• ilustracija: Franka Tretinjak
• interpretacija: Ivana Fabrio
• statika: BB Structuralis
• izvođači: Binđo + Vios + Pegra + Tehno-elektro, Primat RD
• fotografije: Marko Mihaljević

Izabrali smo za vas…

• Montažna kuća na Staroj planini oblikovana šarom pirotskog ćilima