„I dodajte malo soli“ – to je nova receptura za beton.

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima danas postoji više od 70 postrojenja za desalinizaciju morske vode koja milione ljudi u toj zemlji snabdevaju pijaćom vodom. Međutim, sva ta voda nosi ogromnu ekološku cenu, a naučnici na Bliskom Istoku pokušavaju da nađu efikasan način da je smanje.

Ovo se ogleda na više načina. Prvo, pri procesu desalinizacije morsku vodu je neophodno zagrejati na određenu temperaturu, a to se u ovim postrojenjima radi pomoću fosilnih goriva zbog čega se dnevno ispušta vrlo visok nivo ugljendioksida u atmosferu. Pored svega toga postoji i problem otpada koja ostaje nakon desalinizacije jer se ova visoko koncentrirana slatka voda baca nazad u Zaliv, povećavajući salinitet jednog od najslanijih vodenih tela na svetu.

Međutim, najnovije otkriće sa NYU univerziteta otkriva da se upravo od ovog otpada može napraviti održivi cement spreman za korišćenje u građevinarstvu.

Održivi cement napravljen od ostataka nakon desalinizacije. Foto: NYU Abu Dabi
Održivi cement napravljen od ostataka nakon desalinizacije. Foto: NYU Abu Dabi

„I dodajte malo soli“ – to je nova receptura za beton koja može da pomogne u borbi protiv klimatskih promena.

„Nusproizvodi iz drugih industrija pružaju održivu alternativu portland cementu“, objašnjava Kemal Celik, asistent na NYU u Abu Dabiju. „Jedna takva opcija je reaktivni magnezijum oksid (MgO) koji se u Emiratima nalazi u ogromnom zalihama, a može se dobiti i iz rezidualnog rastvora soli pri procesu desalinizacije morske vode.“

Reaktivni magnezijum oksidni cement se proizvodi na mnogo nižim temperaturama od portlandskog cementa, a istraživači kažu da je i podjednako čvrst. Tokom njegovog stvrdnjavanja apsorbuje se ugljen-dioksid, a to može da se nastavi i nakon izgradnje puteva ili zgrada. Dakle, objekti sagrađeni od ovog materijala mogu da pomognu u borbi protiv klimatskih promena.

Tržište otpada

„Ova vrsta cementa nije samo ekološki održiva, već je i ekonomična jer postrojenja za desalinizaciju mogu početi da prodaju svoj otpad proizvođačima cementa i profitiraju od toga. To je situacija u kojoj svi dobijaju“, kaže Celik. Na sličnu ideju nedavno su došli i radnici u jednom komunalnom preduzeću u Velikoj Britaniji.

Naredna faza istraživanja bi trebalo da pokaže druge unutrašnje reakcije koje bi mogle uticati na način na koji će se ovaj cement kasnije koristiti. U toku je takođe i rad na ubrzavanju procesa karbonizacije.

Celikov istraživački tim u laboratoriji AMBER trenutno prikuplja morsku vodu iz Arapskog zaliva kako bi napravili test seriju i nadaju se da će uskoro početi s nabavkom materijala iz lokalnih postrojenja za desalinizaciju.

Kad ste već ovde…