Objekat posvećen osuđeničkim kolonijama u Australiji
Tokom zloglasne kažnjeničke ere u Tasmaniji, stradalo je oko 160.000 ljudi – uglavnom žena s decom. Novi centar odaće počast ovim žrtvama.
Cascades Female Factory u Hobartu jedan je od najozloglašenijih ženskih zatvora u 19. veku kada je Australija bila ustvari britanska kaznena kolonija. Žene osuđene na prognanstvo, često zajedno sa svojom decom, slate su brodovima u Tasmaniju na izdržavanje kazne od 7 do 14 godina, a mnoge od njih nisu ni doživele da stignu na odredište jer je putovanje trajalo i po sedam meseci. One koje su i stigle do svog kazamata uglavnom su videle smrt kao jedini način izbavljenja jer je u ovim stravičnim kaznenim kolonijama, iz koje se niko nikad nije vraćao, svaka kazna bila prihvatljiva sem ubijanja. Ova lokacija, zajedno sa još 11. u Australiji, stavljena je 2010. godine na UNESCO-vu listu Svetske kulturne baštine, a sada je došlo vreme da se napravi memorijalni centar u kojem će se izučavati kako je ovako nešto bilo moguće.
Pobedničko rešenje naglašava borbu svetlosti i mraka, užasa i nade, zatvaranja i slobode, koja karakteriše ovo mesto.
Arhitektonski studio Liminal Studio, u saradnji sa čuvenim biroom Snøhetta i firmom Rush Wright Associates, osvojio je međunarodni konkurs za projekat objekta koji će imati uticaj na shvatanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Australije. U novom Centru za istoriju i izučavanje posetiocima će se omogućiti da saznaju više o istoriji ovog zloglasnog zatvora i moći će da uvide kako su društvene, kulturne i političke karakteristike ove lokacije uticale na razvijanje današnje Australije.
Pobedničko rešenje naglašava dualnosti koje su bile karakteristične za ovu tragično mesto: borbu između svetlosti i mraka, zatvaranja i slobode, kažnjavanja i reformi, pretnji i mogućnosti, užasa i nade, piše ArchDaily.
Priroda leči stare rane
Ovakav koncept manifestovan je kroz arhitekturu gde će zatvoreni i otvoreni prostor biti integrisani u simbiotsku celinu. Srž projekta je kreiranje otvorenog foruma koji je nazvan Empatheatre kao spoj empatije i amfiteatra.
Put posetilaca kroz centar zamišljen je kao fenomenološko iskustvo gde će transparentni podovi pružati pogled na iskopine kako bi se posetiocima pružila prilika da dođu u susret s prošlošću.
Pejzažno uređenje zamišljeno je tako da bude prožeto s budućim centrom, odnosno, da zelenilo uđe u originalne kaznene objekte kao metafora mogućnosti prirode da leči stare rane.
Rendering: Brick Visuals
