Vanvremensko arhitektonsko rešenje kojem ni zastoj u izgradnji od skoro jedne decenije ne predstavlja neki problem da oživi i u punom sjaju pokaže svoje potencijale.
Gotovo da ne postoji osoba u Beogradu, koja je vozeći se auto-putem, nije zapitala ko je sada vlasnik markantne zgrade u blizini Beogradske Arene (Štark Arene) i zbog čega ta zgrada i dalje stoji nedovršena? Odgovori na ova pitanja mogli su samo da se nagađaju, a retko ko je bio upoznat s kompletnim istorijatom ove lokacije, to jest, poslovnog objekta, koji je pre dva dana prodat za nešto više od 9,3 miliona evra srpskom biznismenu Zvonku Gobeljiću, a koji je pre koji mesec postao i vlasnik lokacije na kojoj se nalazi nekadašnja fabrika IMT. Izgleda da smo time dobili novog velikog aktera na tržištu investicija i nekretnina, ali vratimo se jednu deceniju unazad i podsetimo se na istorijat izgradnje tada najprestižnije i po arhitekturi najoriginalnije poslovne zgrade u Beogradu.
Tokom 2007. godine, Verano grupa najavljuje izgradnju nove poslovne zgrade na Novom Beogradu, površine preko 52.000 kvadrata. Projektovanje je bilo u toku, a sama izgradnja započinje 2009. godine. Autorstvo nad zgradom potpisuje arhitekta Milan Dimitrijević, a razradu projekta kompanija Projmetal, koja se nalazila u okviru Verano grupe. Niko tada nije mogao da pretpostavi da će na vrata zakucati Velika finansijska kriza, koja je srušila mnoge svetske gigante, a pred kojom je poklekla tada moćna Verano grupa.
Zgrada B23 predstavnik je arhitekture koja je najavljivala uspon i razvoj, ali koji je nažalost surovo prekinut finansijskom krizom.
Ovo se dogodilo pre svega zbog velike i pomalo rizične investicije u koju Verano ulazi sa jednom grčkom bankom i grčkim investicionim fondom Marfin, koji je u Srbiji delovao i kao istoimena banka. Ovaj konzorcijum je za neverovatnih 360 miliona evra otkupio kompaniju Robne kuće Beograd, u čijem vlasništvu se nalazilo 28 objekata u 24 grada u Srbiji. Većinski vlasnik nad RK Beograd bili su grčki partneri (oko 70%), ali je upravljanje sistemom povereno Verano grupi.
Finansijska kriza najteže je pogodila grčko tržište, njene banke i kompanije, pa se kompletna investicija pokazala kao potpuno promašena i neodrživa. RK Beograd postale su kamen oko vrata za Verano kao investitora, a samim tim i Projmetal kao projektni biro i izvođača, pa su i aktivnosti oko dovršetka zgrade B23 već 2010. godine dovedene u pitanje.
Zgrada je do kraja 2011. godine u najvećoj meri dovršena, ali ne i spremna za useljenje novih vlasnika i zakupaca, pa su njen krajnji dovršetak i otvaranje odloženi do daljnjeg. Nažalost, već 2015. godine, Verano je uveden u stečaj, a 2018. godine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je prvu, a zatim i drugu prodaju poslovne zgrade, ali zainteresovanih kupaca tada nije bilo.
Neprevaziđena arhitektura
Što se tiče arhitekture, koja kao i svuda u svetu pripada korporativnom funkcionalno-estetskom tipu, može se slobodno reći da je u svom rangu i dalje neprevaziđena. Za razliku od poslovnih i poslovno-rezidencijalnih objekata koji su nastali u poslednjih deset godina, a koji su u biti većinom samo neinventivni, bazični kubusi, bez neke značajnije arhitektonske crte, zgrada B23 predstavnik je arhitekture koja je najavljivala sopstveni uspon i razvoj, ali koji je nažalost surovo prekinut finansijskom krizom i koji je usporen i odložen maltene do današnjih dana.
Investitori su već 2010. ili 2011. godine uvideli da nije potrebno investirati u neka inovativna rešenja, već da su dve stvari jedino važne u svetu investicija u nekretnine – lokacija i kvadratura. Kao epilog, dobili smo okruženje koje i dalje ne pokazuje neke značajnije znake oporavka i koje, po rečima kolege arhitekte Dragana Markovića, preti da struci promeni ime iz arhitektura u kvadritektura.
Krovna fasada krunisana je jednim smelim tehničkim rešenjem, još uvek jedinstvenim u Beogradu – kružnim poljem heliodroma.
U vreme nastanka projekta za zgradu B23, investitori su koliko-toliko i dalje verovali u snagu dobre arhitekture, pa su arhitekti Dimitrijeviću dali odrešene ruke u razradi njegove ideje, verovatno znatno više nego što današnji projekti i investitori to dozvoljavaju. Rezultat je jedna po svemu savremena zgrada, zatalasane ekspresionističke forme, sa jedinstvenom ritmikom u igri fasadnih površina.
U pitanju su četiri šestospratna staklena kubusa, povezana sa tri prostrana atrijuma, fizički uvučena u odnosu na glavne segmente građevine. Ovaj ritam fasada na adekvatan način prati i peta, krovna fasada, sa svojom zatalasanom formom, krunisanom jednim smelim tehničkim rešenjem, još uvek jedinstvenim u Beogradu – kružnim poljem heliodroma.
Zaslužuje dovršetak
Posebno zanimljive detalje na fasadi čine konstruktivni, vidno naglašeni čelični „A“ nosači, kao nagoveštaj uticaja konstruktivizma, ali i nekih drugih kompleksnijih rešenja svojstvenih za imena svetskih zvezdi arhitekture. Jedno vanvremensko rešenje, kojem ni zastoj u izgradnji od skoro jedne decenije ne predstavlja neki problem da oživi i u punom sjaju pokaže svoje potencijale.
Verujemo da će pod novim vlasnikom zgrada dobiti drugu šansu i doživeti svoj konačni dovršetak, jer dela poput ovog to zaista i zaslužuju.
Kad ste već ovde…
pobogu koje velicanje investitorske grdosije…pa presmesno
Marko, inače jako cenim Vaše viđenje arhitekture, međutim ovde ste zaboravili da objekat posmatrate u kontekstu. Gledan objekat sam za sebe možda i može da se posmatra pozitivno, ali u okruženju nikako. Prvo, postavlja se pitanje kako je to postala građevinska parcela i kako su se fotćrmirale regilacione i građevinske linije. Regulacija ka autiputu je jasna i logična, ali ka unutrašnjosti bloga zgrada je ugušila stambene objekte spratnosti P+5 koje su pritom orjentisane ka severnoj strani. Po originalnim planovima su imali prirodnog svetla, a sad su u potpunom mraku. Drugo, arhitektura objekta je potpuno neprimerena više puta nagrađivanoj a uskoro i zaštićenoj brutalističkoj arhitekturi Bloka 23. Treće, iako je stanovnicima napušteno gradilište problem, niko se ne raduje nastavku zbog očekivanog saobraćajnog ugušenja, tj nemogućeg parkinga, pošto je opšte poznato da nijedna poslovna zgrada ne podrži parkinzima broj zaposlenih koji se unutra „ugura“ u open space koncepte. Blok poslednjih par godina trpi užasan pritisak parkiranja korisnika okolnih objekata kao što su Navigator i Sirius , uskoro i Navigator 2. Tako da, ne, ova vest nikako nije pozitivna. Nadam se da ću Vaš sledeći tekst opet rado čitati, a ne kao ovaj. Pozdrav
Poštovani,
radujem se kada neko iskaže svoje viđenje, pa makar se ono i ne poklapalo sa mojim. Svestan sam svih ovih negativnih osobina zgrade, ali gledam da u tekstovima ne pravim detaljni osvrt, pogotovo ne na negativne detalje, koje ako budemo posmatrali gotovo ni o jednoj zgradi nećemo moći nešto lepo da kažemo. Ovo je Srbija, srpski investitori, drugačiji vidovi poslovanja, dolaska do novca i lokacija, a tu arhitekte samo mogu da se prilagode kako bi izveli neki svoj objekat. Kada posmatramo ovu zgradu u odnosu na neke druge poslovne objekte, ne računajući ove tehničke probleme, zgrada je zaista nekoliko stupnjeva iznad mnogih koje su nastale kako pre, tako i posle nje.
Pa i nije „smesno“, redak objekat u Srbiji gde je neko uradio nesto dobro uprkos sto je to „investitorska gradnja“
Vidi se iz Vaseg odgovora da se nikada niste bavili pravljenjem icega i da ni ne razumete izazove koje drugacije ideje donose…
Hvala na odgovoru. Mislim ipak da sve treba posmatrati objektivno, ukupno, a posebno sa osvrtom na kontekst, jer naše arhitekte više ne znaju da projektuju na taj način. Nekad zato što ne žele, nekad zato što ne smeju, a onda kukamo nad investitorskim urbanizmom. Vi kao kritičar biste morali malo da se pozabavite i negativnim detaljima. Možda se desi, ali samo možda, da neki kolega sutra malo osmotri okolino u kojoj osmišljava objekat, a da ne gleda samo podlogu parcele i nameštene urbanističke uslove koji su mu dati. Ali evo, slažem se, da za razliku od poslovnih objekata novijeg datuma u okolini kao što je smejurija od Siriusa, i samo za nijansu manje smešne arhitekture Navigatora, ova zgrada, gledana van konteksta, jeste ozbiljnija.
Mislim da ce ova jedinstvena zgrada da ulepša cenralni deo Novog Beograda. Cenim, smele ljude i radujem se da je sve vise takvih.
ne lozi se , zgrada je odlicna
s obzirom da su srbi netalentovan narod za umetnost ,beograd je ubedljivo najružniji grad u evropi i to može nekome da smeta ali je de facto i to svi u evropi znaju! srbi imaju kompleks malih rusa da su jako bitni i neki heroji a zapravo velika tikva bez korena sa izmišljenom istorijom i agresivnim karakterom,poslednja rupa po svemu u evropi ! ko sve završava preko veze arhitektutu u beogradu nije ni čudo da imamo ovakvu zgradu koja i nije toliko loša u arh.i umetničkom smislu! moderna i super zanimljiva na 3 m ipred terasa ljudi koji su gledali u park koji je bio barijera autoputa, a sada totalni mrak pa de to u svetu normalnom ima?! unutra mi nije poznata raspodela niti namena! najbitnije je da ipal iščupate korov jer su srbi neradnici koji vole da se hvale i žive u korovu ,stranci prolaze ,gledaju,zgražavaju se! aman više završavajte što započnete što reče babić vazduplohovi čekaju!