Finalno rešenje bez kula: Ovako će izgledati prošireni ETF u Beogradu

Idejni koncept u kompoziciji nove arhitekture predviđa očuvanje identiteta susednih objekata uz savremenu oblikovnu prepoznatljivost novog objekta.

Osam meseci nakon proglašenja pobedničkog idejnog rešenja, beogradski Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javnu prezentaciju Urbanističkog projekta za proširenje Elektrotehničkog fakulteta i kampus tehničkih fakulteta u Beogradu.

Nosilac izrade projekta je beogradska arhitektonska firma 4 MIND, dok su u timu bile arhitekte Ilja Mikitišin, Lazar Kuzmanov, Igor Mikitišin i Nemanja Dačić.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Fakultet u urbanom pejzažu: Pogledajte pobedničko rešenje za proširenje ETF-a
• Predstavljamo sve nagrađene radove s konkursa za proširenje ETF-a u Beogradu

Izuzetan značaj u saobraćajnom i ambijentalnom smislu

Tehnički fakulteti su locirani u centralnoj gradskoj zoni između važnih gradskih saobraćajnica: Bulevara kralja Aleksandra i ulica Karnegijeve, Kraljice Marije i Ruzveltove. Njihova granica čini obuhvat konkursnog rešenja i one su kako u saobraćajnom, tako i u ambijentalnom smislu od izuzetnog značaja za Beograd.

Zona unutarblokovskog prostora između fakultetskih zgrada godinama predstavlja neiskorišćen i devastiran prostor koji ima predispoziciju da novim arhitektonskim konceptom integriše i poveže studente svih fakulteta.

Sagledavanje šireg konteksta je od izuzetnog značaja za kreiranje urbanističkog rešenja uređenja ovog blokovskog prostora.

S obzirom na to da se unutrašnjost bloka nalazi na transverzali između Tašmajdanskog parka i Parka kod Vukovog spomenika ovaj prostor predstavlja značajnu gradsku komunikacijsku zonu kao i mesto vizuelnog povezivanja ove dve izuzetno značajne parkovske površine.

U tom smislu sagledavanje šireg konteksta je od izuzetnog značaja za kreiranje urbanističkog rešenja uređenja ovog blokovskog prostora. Prepoznate linije kretanja i povezivanje okolnih saobraćajnica i komunikacionih pravca, odredile su urbanističko i saobraćajno rešenje.

Rampe i platforme planirane su i osmišljene kao deo prirodnog komunikacijskog toka i koncipirane su u više nivoa.

Podzemna garaža treba da preuzme veliki broj vozila koja su se dosad parkirala u dvorištu između fakulteta i pravac ulaska u nju predviđen je iz Karnegijeve ulice.

Iz Karnegijeve ulice predviđene su po dve dvosmerne rampe prema garaži koja je na podzemnom nivou -2, i projektovana je kao velika garaža.

Pešački saobraćaj je planiran u dva pravca i to onaj primarni, koji se odvija između fakulteta, i drugi pešački pravac između Ruzveltove ulice i pravca prema parku iza hotela Metropol i dalje prema Tašmajdanskom parku.

Oba pravca omogućavaju prolazak kroz novi objekat ili prelazak preko rampi odnosno platformi, koje su planirane i osmišljene kao deo prirodnog komunikacijskog toka i koncipirane u više nivoa.

Javni prostor za studente i građane

Primarna tema pri formiranju urbanističkog rešenja je organizacija kampusa koji nikad nije u klasičnom smislu postojao u međusobnom odnosu između ovih fakulteta, iako je ovo jedino mesto u gradu gde su fakulteti čak i fizički upućeni jedni na druge.

Ostvaren je javni prostor koji će koristiti i studenti i građani. Oformljeno je unutrašnje dvorište koje je prevashodno i primarno namenjeno za studente, a koje će svakako moći da koriste i građani. Ostvarena je polivalentnost prostora u međusobnom odnosu fakulteta.

S obzirom na zatečene zgrade i funkcionalnu šemu organizacije prostora, predloženo urbanističko rešenje je najizvodljivije uz sva volumenska ograničenja.

Idejni koncept u kompoziciji nove arhitekture predviđa očuvanje identiteta susednih objekata uz savremenu oblikovnu prepoznatljivost novog objekta i korišćenje savremenih materijala.

Funkcionalna modularnost

Kao doprinos zelenoj izgradnji predviđeni su denivelisani platoi delom i u nagibu i oni će biti pokriveni sa niskim i visokim rastinjem i tako koncipiran specifičan “landscape” će predstavljati vezu studenata sa prirodnim okruženjem i omogućiti nove modele njegovog korišćenja.

Atrijumima je omogućen prodor svetlosti ka podzemnim nivoima, koji će sa delovima objekta koji su na višim etažama graditi jednu arhitektonsku celinu, navodi se u projektnoj dokumentaciji.

Objekat svojim podzemnim i nadzemnim nivoima ostvaruje sve definisane sadržaje potrebne za kvalitetno funkcionisanje Elektrotehničkog fakulteta.

Pri projektovanju ovako kompleksnog objekta vodilo se računa o racionalizaciji budućeg prostora novog objekta u smislu maksimalne modularnosti, fleksibilnosti i prilagodljivosti prostora budućim korisnicima, kao i sagledavanje svih mogućih varijanti za najbolju vezu starog i novog objekta kao jedinstvene celine.

Iz tih razloga projektovan je objekat koji se nalazi u unutrašnjosti bloka, koji svojim podzemnim i nadzemnim nivoima ostvaruje sve definisane sadržaje potrebne za kvalitetno funkcionisanje Elektrotehničkog fakulteta.

Arhitektonsko rešenje

Polazeći od ulazne partije i novog platoa prema Ruzveltovoj ulici ostvaren je karakter glavnog ulaza u objekat, i ispunjen cilj da se prilazni segmet objekta približi budućim korisnicima na najbolji mogući način.

Projektovane su transparentne staklene površine, prozračan hol i volumetrija prve dve etaže koja u sadejstvu sa dve podzemne etaže gradi talon na kom se javlja nadzemna parkovska površina kao znak zaokružene predstave arhitektonskog oblikovanja.

Projektovane su rampe i teren u nagibu, kao i pešačke komunikacije koje su sastavni deo i arhitektonskog rešenja. Novi unutarblokovski prostor koji se dodeljuje pešacima identifikuje se u arhitektonskom rešenju i na taj način izjednačuju se urbanistički i arhitektonski izražaj.

„U tom prožimanju dobija se jedna kvalitetna organizaciona struktura koja je definisana programskim zahtevima“ – objašnjeno je u projektnoj dokumentaciji.

Organizacija prostora (Faza 1)

Idejnim rešenjem, predviđene su dve podzemne etaže: suteren na koti 122,50 i podrum na koti 118,0. Na najnižem nivou (118,00) se nalazi podrumska etaža koja je namenjena garažiranju. Pristup garaži je iz Karnegijeve ulice preko dve različite i međusobno, u skladu sa propisima, udaljene kolske ulazno-izlazne rampe.

U okviru ove etaže se nalaze i potrebne tehničke prostorije, kao i pozicija mesta za izmeštanje postojeće trafostanice sa parcele Arhiva. Na ovoj etaži takođe je predviđen i novi racionalniji prostor za izgradnju novog Aerotunela za potrebe Mašinskog fakulteta.

Predviđen je i novi racionalniji prostor za izgradnju novog Aerotunela za potrebe Mašinskog fakulteta.

Na nivou (122,50) pozicionirana je suterenska etaža, koja je na nivou sadašnjeg dvorišta uz Mašinski fakultet. Ova etaža je prevashodno namenjena laboratorijama za Elektrotehnički i Građevinski fakultet i pratećim kabinetima asistenata i istraživača.

Uz objekat Mašinskog fakulteta na nivou sadašnjeg dvorišta, formirana je interna kolska saobraćajnica, kojom se pristupa svim laboratorijama kojima je neophodan kolski pristup. Unutrašnjost ovog nivoa je prirodno osvetljen i ventiliran, preko nekoliko atrijuma većih dimenzija.

Tri amfiteatra za po 200 studenata

Nivo (126,.50) je nivo prizemlja budućeg objekta i na tom nivou pored ulaznog hola, predviđen je prostor za amfiteatre (3 amfiteatra, svaki za 200 studenata), kongresnu/svečanu salu, kafe-kantinu, nastavnički klub, Računski centar ETF i računarske sale za nastavu. Pešački pristup ovoj etaži i novom objektu predviđen je iz pravca Ruzveltove ulice.

Na ovom nivou projektovan je i prizemni objekat koji se nalazi između Univerzitetske biblioteke ”Svetozar Marković” i Državnog arhiva Srbije. Ovaj deo objekta je namenjen zajedničkim sadržajima za čitav Univerzitetski kampus i u njemu se nalaze prostori za biblioteku sa čitaonicom, knjižarom, kopi centar i informacioni centar-medijateka.

Topla veza sa ovim prizemnim objektom ostvarena je preko podrumske etaže postojećeg objekta Tehničkih fakulteta, koji je u nivou suterena (122,50) novog objekta.

Na drugom spratu predviđeni su Centar za naučnoistraživački rad i Inovacioni centar, kao i prostor za studentske organizacije i “start-up” centar.

Prvi sprat objekta proširenja ETF je na nivou prizemlja postojećeg objekta Tehničkih fakulteta (131,00), odnosno na nivou sa etažom postojećeg objekta koju koristi Elektrotehnički fakultet.

Na ovom nivou projektovana je i topla veza starog i novog objekta preko koje se ostvaruje prilaz svim salama za nastavu i pratećim kabinetima profesora. Preko ove etaže ostvarena je i topla veza postojećeg objekta Tehničkih fakulteta sa Mašinskim fakultetom.

Na drugom spratu (136,00) predviđeni su Centar za naučnoistraživački rad i Inovacioni centar, kao i prostor za studentske organizacije i “start-up” centar. Ova etaža najvećim delom predstavlja zeleni krov objekta po kojem će se moći slobodno kretati.

Pristup pejzažnog rešenja uslovilo je prikupljanje kompletne atmosferske kanalizacije u adekvatne rezervoare namenjene za irigaciju novog zelenila.

Pristup ovom krovu omogućen je preko nagnutog krova – rampe namenjene pešacima iz pravca Ruzveltove ulice. Krovu se pristupa i iz starog objekta sa nivoa prvog sprata (136,00), koji koristi Građevinski fakultet.

Krovne ravni su predviđene kao zelene površine. U jednom delu su travnate površine sa niskim rastinjem i pozicijama za sedenje na kosim ravnima.

Na samom vrhu objekta, odnosno na mestima koji su projektovani kao vidikovci sa vizurama koje se pružaju prema okolnim parkovima, predviđeno je visoko zelenilo, odnosno kompozicije stabala koje čine mini-parkovsku površinu.

Na taj način je obezbeđen kontinuitet zelene transverzale koja spaja Tašmajdanski park i park Ćirila i Metodija. Ovakav pristup pejzažnog rešenja objekta uslovilo je prikupljanje kompletne atmosferske kanalizacije u adekvatne rezervoare namenjene za irigaciju novog zelenila.

Unutrašnji prostori

Glavni hol, atrijume, hodnike i slobodne prostore su koncepcijski postavljeni kao koridori za komunikaciju studenata i profesora i preko njih omogućen je lak pristup svim sadržajima fakulteta.

Kod organizacije ovakve vrste objekata, ostvareno kretanje korisnika je jasno i nedvosmisleno. To je postignuto hodničkim sistemima, vidljivim vertikalnim stepenišnim komunikacijama i pogodnom pozicijom liftova što će omogućiti lako snalaženje u ovako složenom funkcionalnom prostoru svih korisnika fakulteta.

Idejnim projektom su ostvarena takva rešenja da se omogući izgradnja, a kasnije i funkcionisanje objekta, kao niza nekoliko nezavisnih funkcionalnih celina koje zajedno čine integrativni Univerzitetski kompleks tehničkih fakulteta.

Planirani su pripremni radovi kojima se izmešta i sanira mrežna infrastruktura, u cilju omogućavanja nesmetanog funkcionisanja postojećih objekata.

Urbanističkim projektom predviđeno je da planirane intervencije budu izvedene u više faza. Pre fazne gradnje planirani su pripremni radovi kojima se izmešta i sanira mrežna infrastruktura, u cilju omogućavanja nesmetanog funkcionisanja postojećih objekata.

Bruto površina nove gradnje (podzemno i nadzemno) iznosi 34.347 m², od čega na novu zgradu ETF sa paviljonom kod biblioteke otpada 27.773 m², za nadogradnju fakulteta 4.834 m² i za trafostanicu 1.740 kvadratnih metara.

Primedbe i sugestije do 27. decembra

Zainteresovana lica mogu tokom javne prezentacije da izvrše uvid u urbanistički projekat, kao i da svoje primedbe i sugestije na planirana rešenja u pisanoj formi dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, preko pisarnice u Ulici kraljice Marije br. 1, najkasnije do 27. decembra 2022. godine.

Grafički prilozi

Galerija rendera