Urbanizam

Rekonstrukcija trgova u Koprivnici / NFO

Na nedavno završenom urbanističko-arhitektonskom konkursu za rekonstrukciju Trgova u Koprivnici studio NFO osvojio je prvo mesto. Pogledajte njihovo rešenje!

Predmet konkursa bio je deo šire celine centra grada Koprivnice koji je formiran na rubovima glavnog gradskog parka koji sadrži većinu dnevnih aktivnosti na otvorenom. Iako se radi o zelenoj gradskoj zoni, park udomljava velik deo urbanih sadržaja upravo zbog namena koje mu gravitiraju, ali i biciklističko-pešačkog prstena koji ga opasava. Na području trga Zrinski, mesta gde je park najudaljeniji od okolnih zgrada, ta je praznina u dnevnim aktivnostima najizraženija.

Sagledavajući širu sliku funkcioniranja centra Koprivnice jasno je kako je „ring“ oko parka glavna pešačko-biciklistička okosnica te kako spomenuti prsten ima najveći potencijal  formiranja  niske javnih prostora i sadržaja koji jednom kontinentalnom gradskom centru daju urbani identitet  i sadržaj. Predmetni obuhvat konkursa jelim svojim opsegom čini najpotencijalniji deo tog prstena.

Trg Zrinski gledan iz vazduh deluje kao zona napetosti i ukrštanja puteva razapeta između ulica/pritoka na istoku i zapadu.

Potencijali celina leže u pažljivom iščitavanju navika građana u korišćenju prostora, tipoloških specifičnosti kao  i uvođenjem novih elemenata kako bi se prostori povezali u celinu te im se dao zaseban identitet.

Trg Zrinski gledan iz vazduh deluje kao zona napetosti i ukrštanja puteva razapeta između ulica/pritoka na istoku i zapadu. Ta napetost prostora stvorila je od glavnog koprivničkog trga tranzitno mesto – prostor kojeg više definiše protočnost i kretnja, a manje zadržavanje i svakodnevne aktivnosti. Intuitivnim linijama kretanja biciklisti mimo ucrtanih biciklističkih staza dijagonalama „seku“ trg kako bi što pre došli od jednog do drugog kraja.

Četiri „Predvorja“- krošnjama natkrivene zone, svojom pojavnom gustoćom zaustavljaju ritam prometa i pripremaju korisnike na otvorenost glavnog trga. Svaki taj deo postaje filter između gradske strukture i prospekta glavnog gradskog trga. Samo visoko rastinje pak čini pročelje trga Zrinski davajući mu konturu i vizualno zaustavljajući fokus prema predvorjima.

Prihvatajući protočnost kao neminovnost u funkcioniranju Trga, a biciklističke staze kao svojevrsni koordinatni sistem formiraju se zone zadržavanja između spomenutih staza i perimetra trga. Definirane zone su poput kolaža aktivnosti definiranih mikrolokacijskim specifičnostima, dosadašnjim navikama građana te potencijalom za ostvarivanje nekih novih kolektivnih navika i tradicija. Zone bi trebale biti receptivan prostor koji se prilagođava navikama građana te promenjivosti vremena i ideja. Bočne ulice/pritoci postaju predvorja glavnog trga.

Gradska dvorana

Trg Bana Jelačića postaje dvorana za gradska događanja. Dodatnim potenciranjem drvoreda kuglastog javora „dvorana“ dobiva svoje fasade na jugu i severu  formirajući ambijent ugodnog merila. Ispod stabala postavljena je adaptabilna urbana oprema koja se može prilagoditi potrebama događanja. Svod „dvorane“ omeđuje niz sajli koji se protežu između krovova zgrada, fleksibilni sustav za natkrivanje trga, ali i kao „kostur“ za promenu scenografije tokom različitih događanja (lampice za Božićnu bajku, zasenjenje tokom Jazz festa, senoviti ambijent letnog sajma …). Otvoreni centralni prostor dovoljne je veličine za održavanje različitih sajmova, koncerata, postavljanja klizališta ali i postavljanje šatora manjih dimenzija tokom zimskih meseci. Trg je protočan samo za interventna vozila te vozila stanara.

„Drive Through“ Trg

Florijanov trg postaje zona zaustavljanja brzog gradskog prometa ali isto tako i zona za brzo zaustavljanje radi obavljanja svakodnevnih kratkih aktivnosti u centru poput odlaska u poštu, banku ili kiosk. Postavljanjem kružnog toka ova filtrira promet prema Svilarskoj ulici koja sada funkcionira u koncepciji shared space-a ali i omogućava jednostavno vraćanje u standardni prometni sistem.

Promenada

Koncept uređenja Nemčićeve ulice zamišljen je kao nastavak na zatečenu namenu: svojevrsne caffe ulice koju regulacijom saobraćaja i raslojavanjem terasa i urbane opreme formiramo u promenadu s mogućnošću nastavljanja sve do trga Mladosti, u zavisnosti o budućim potrebama građana, ali i uspešnosti uvođenja „shared spacea“ u centru Koprivnice. Poput Florijanskog trga, promet se takođe zaustavlja s juga s kružnim tokom oslobađajući severni deo ulice koji postaje promenada između stolova ugostiteljskih kafića pod krošnjama. Ova zona sadrži adaptabilnu i pomičnu urbanu opremu koja može primiti manji broj aktivnosti od trga Zrinski i trga bana Jelačića. Promenada je zamišljena poput zelene gradske lođe iz koje se pod krošnjama stabala, daleko od vreve promatra što se događa na glavnom gradskom trgu.

Ispred Tržnice

Prostor ispred tržnice je zona potencijala zbog samog sadržaja koji tamo postoji. Ta zona već vrši ulogu predvorja glavnog otvorenog prostora a anketno uz jasno definiranje urbane opreme dobija potencijale za povremeno ostvarivanje tržnice na otvorenom kao dodatne gradske atrakcije. Iskorištavanje potencijala tržnice, gotovo najživljeg okupljališta u jutarnjim satima, osigurava se prostorno i funkcionalno povezivanje trga Zrinski s „ringom“ oko gradskog parka.

Zrinski trg

Na  zapadnoj  i  istočnoj  strani  Zrinskog  trga  formirana  je  čistina  kao  pauza  između  senovitih „predvorja“ i prospekta centralne zone Zrinskog trga. Zapadna čistina tvori pauzu ispred uglovnice na spoju Ulice Antuna Nemčića i Florijanskog trga dok čistina na istoku otvara prostor ispred Gradske većnice dajući prostornim pauzama jednom i drugom prostor na važnosti i identitetu. Ostavljanjem trga praznim i naizgled bez aktivnosti ostavljamo mesta onom nepredvidivom: protestima pred većnicom, proslavi maturanata u vodenoj rondeli, ad-hoc dočeku lokalnih sportista.

Manji, tzv ulazni trg se nadovezuje na zatečeni kontekst namenom i formom: namenom na letnu pozornicu, neadekvatno ali simpatično formiranu uz samu prometnicu ispod krošnji te zatečenu rondelu koja promenom saobraćajne regulacije šireg obuhvata gubi svrhu i smisao. Cilj je upuštanjem ploče stvoriti „prirodnu pozornicu“  koja može primiti neplanirane koncerte, ali i biti proširenim dilom caffea u neposrednoj blizini.

Faktografija

  • Projekat: Rekonstrukcija trgova u Koprivnici
  • Autor: NFO
  • Projektni tim: Maja Bencetić, Frane Dumandžić, Kata Marunica, Nenad Ravnić, Andrea Šandrk, Roko Šarić, Karla Tavić, Filip Vidović
  • Naručitelj: Grad Koprivnica
  • Godina: 2019.
  • Status: 1. nagrada na javnom urbanističko – arhitektonskom konkursu
  • Površina užeg zahvata: aproksimativno 8.600 m2
  • Površina šireg zahvata: aproksimativno 14.000 m2
Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *