Stanovanje uz tržni centar – Novi obrazac života u gradu

Kao što su se u periodu industrijalizacije radnički stanovi gradili u neposrednoj blizini fabrika, danas se stanovi konzumenata zidaju odmah pored tržnih centara.

„Kupujem, dakle, postojim“ – ideja je američke konceptualne umetnice Barbare Kruger kojom ona ukazuje na izvor suštine postojanja u savremenom potrošačkom društvu. Da bi postojali, moramo kupovati. Misliti je nepotrebno.

U urbanističkom planiranju ništa nije slučajno. Svaki urbani razvoj ima prioritet logike koju sledi. Sve je proračunato i unapred pripremljeno, uvek se nešto privileguje. “Prvo život, zatim prostor i tek na kraju zgrade – obrnutim redosledom stvari ne funkcionišu“ – poznata je ideja i metodologija danskog urbaniste Jana Gela. Ova koncepcija, na primer, primenjuje se u cilju kreiranja vibrantnih i životnih javnih gradskih prostora. A šta je sa logikom „kupujem, dakle, postojim“? Šta nam ona donosi? Prvo šoping centar, onda stanovanje i tek na kraju život – glasio bi odgovor.

Impotencija društva i koreni fenomena

Neravnomerni raspored objekata društvenog standarda u bitnoj meri predodredio je sliku naših gradova. U tradicionalnim gradskim centrima, smešteni su gotovi svi zabavni i kulturni sadržaji – sve one aktivnosti koje život u gradu čine urbanim. U perifernim i prigradskim gradskim zonama scene su iz horor filmova – beskrajna prostranstva stanovanja niskog boniteta bez ikakvih pratećih sadržaja. I ta dvostrukost između centra i periferije, mogućnosti i nemogućnosti, uključenih i isključenih na bitan način određuje našu urbanu svakodnevnicu.

Sve je počelo neuspehom jugoslovenskog rukovodstva da za novac koji su od građana prikupili narodu ponudi smisleno životno stanište. Želja za kreiranjem modernističke utopističke fantazije ostala je mrtvo slovo na papiru. Za razliku od spektakularnih vizija bolje budućnosti, situacija na terenu bila je sasvim drugačija. Masovno su građena stambena naselja bez pratećih kulturnih, obrazovnih i rekreativnih sadržaja. Drugim rečima, nepotpuno stanovanje i isprazna svakodnevnica nametani su kao politika normalnosti, a ne anomalija. U toj praznini, generacije su rasle.

Doći do izmeštanja dnevnih dešavanja u okvire prostora tržnog centra. U stanu ćemo zapravo najmanje stanovati.

U post-socijalističkom periodu, impotencija kulturno-ekonomske elite da okupi kritičnu masu prosvećenih individua koji bi se uspešno bavila stambenom politikom kao alatom uređenja javno-privatnog života dovela je do cvetanja interesnog sprega bankara, investitora i procenitelja nepokretnosti. U toj igri špekulacija, interesa i moći, u utakmici u kojoj je državna intervencija na tržištu nekretnina bila misaona imenica, imali smo dominantan model razvoja višeporodičnog stanovanja u gradu koji je pratio razmeru sitnog privatnog kapitala. A kako je u velikim gradovima stanova uvek bilo premalo, stručna i naučna saznanja investitorima nisu bili ni od kakve koristi jer je srozanost standarda značilo da se na tržištu može prodati apsolutno bilo šta. I u tom masovnom stanovanju bez pratećih sadržaja, nekada i sada, treba tražiti korene primitivizma, niskih kulturnih i moralnih standarda.

Vrli novi svet – konzumerizam i komformizam

Oslobađanje tržišta nekretnina, rešenost gradskih uprava da pravno-regulaciono podrži velike građevinske poduhvate i spremnost nosilaca privatnog kapitala da ostvare značajan profit kroz popunjavanje praznine u nedostatku centralnih urbanih funkcija, zajedno i u zbiru, kreirali su jedan sasvim novi obrazac života u gradu, a to je stanovanje uz tržni centar. Mada je sasvim sigurno vesnik ekonomskog prosperiteta u narednom periodu, novi oblik života u gradu promeniće mnogo toga…

Za posledicu to će imati odumiranje kuhinje i trpezarije u stanu kao središta okupljanja porodice i prijatelja.

Kako seks prodaje (eng. sex sales), bićemo više seksi, a manje porodični. Domisticiteta i prirodnog priraštaja će biti manje, a pekara, starleta i prodavnica brze hrane biće više. Ekonomija je tamo gde je dom, te je sistemska destrukcija kućevnosti i porodice ključno neophodna u ponižavanju ideje da savremena žena treba biti i uspešna domaćica, te da je jedino mesto realizacije njene emancipacije i superiornosti zapravo tržni centar. Biti seksi i kupovati radi zadovoljstva postavljaće se kao prioriteti iznad svih ostalih vrednosti.

U stambenom smislu, za posledicu to će imati odumiranje kuhinje i trpezarije u stanu kao središta okupljanja porodice i prijatelja, te njihovu dimenzionalnu redukciju. Zajedničkih obroka u stanu biće sve manje, a time i mogućnosti stabilizacije porodičnih odnosa. S druge strane, narušiće se balans zastupljenosti dnevnih i noćnih aktivnosti u stanu, te će doći do izmeštanja dnevnih dešavanja u okvire prostora tržnog centra. U stanu ćemo zapravo najmanje stanovati.

Današnja gradilišta kao prostori budućih mogućnosti

Stanovanje je oblik mišljenja. Kako i gde stanujemo na bitan način određuje kako i o čemu mislimo. Kako je egzistencija prostora, stanovanje uvek prethodi mišljenju. U tom smislu, današnja gradilišta prostori su budućih mogućnosti, te dihotomije mišljenja i delanja. Kao takve ih je potrebno sagledavati i tumačiti.

Stanovanje uz tržni centar kao novi obrazac života u gradu uspostaviće novi sistem vrednosti. Novi sistem vrednosti uvešće kriterijum društvene podele na one koji kupuju i koji, dakle, postoje i one koji ne kupuju i koji, dakle, ne postoje.

U urbanističkom planiranju ništa nije slučajno. Sve je proračunato i unapred pripremljeno. Uvek se nešto privileguje. Kao što su se u periodu industrijalizacije radnički stanovi gradili u neposredno pored fabrika, danas se stanovi konzumenata zidaju u neposrednoj blizini tržnih centara.

Prvo tržni centar, potom stanovanje i tek na kraju život – poredak je stvari u kom će obrazovanje, kultura i kritičko mišljenje biti sasvim nepotrebni. Kada se bolje sagleda, cvetanje tržnih centara je samo još jedan znakova u nizu da je kulturna elita u praktičnom smislu zapravo još odavno zanemarila narod.

Kad ste već ovde…

• Vodič za stanare: Šta treba znati o Zakonu o stanovanju
• Nikad premalo kvadrata – arhitektura malih stanova
• Stambeno zadrugarstvo – praktičan način rešavanja stambenog pitanja