Nakon završenog konkursa za spomenik Stefanu Nemanji, proglašena su pobednici. Ovim putem vam predstavljamo prvonagrađeno rešenje, njegov idejni koncept i grafičku vizuelizaciju.

Prvonagrađeno rešenje osvojio je tim na čelu sa profesorima iz Moskve i Beograda – skulptor Aleksandar Rukavišnjikov i arhitekta Petar Arsić, dok su kao konsultanti angažovani takođe moskovski stručnjaci – profesor Nikolaj Muhin, umetnik i akademik Nikolaj Šumakov. Na sam pogled imena tima nismo ni sumnjali da će produkt njihovih zamisli biti ništa manje od slavne ruske monumentalnosti.

Celokupno rešenje ostvareno je po principima centralne kompozicije i simetrije.

Kako bismo razumeli ovo rešenje i valorizovali ga na pravi način, potrebno je napraviti osvrt na neke stavke iz raspisa konkursa. U konkursnoj dokumentaciji je navedeno da je potrebno dati rešenje za spomenik i njegovo bliže okruženje. Takođe, navedeno je da figura koja predstavlja Stefana Nemanju mora biti u duhu realizma, a da lik našeg srednjovekovnog vladara mora biti u srednjim godinama. Autori su vodili računa o ovim stavkama, ali i o celokupnom ambijentu, naročito zgradi stare železničke stanice, kao budućoj zgradi Muzeja Nemanjića.

Kompozicija spomenika je veoma kompleksna i konceptualno višeslojna. Na prvi pogled se uočava da statua nema uobičajeni postament. U ovom slučaju on je zamišljen kao napukli vizantijski šlem, koji se putem svojevrsnih krakova oslanja na tlo, a iz kojeg se, kao iz izlomljene ljuske jajeta pomalja vladarsko žezlo, koje takođe počiva na tlu. Ovim se naglašava kontinuitet naše kulture, koja se kao feniks rađa iz vizantijske, na koju se najpre Stefan Nemanja, a zatim i njegovi potomci, u najvećoj meri oslanjaju tokom trajanja srednjovekovne srpske države. Nisu nam sačuvani podaci kako su izgledala žezla naših vladara, pa je njegov izgled u ovom slučaju proizvod slobodno zamisli samog skulptora. Prostor ispod vizantijskog šlema, to jest, oko žezla zamišljen je kao saborni prostor srpskog naroda, a sa njegove unutrašnje su ugravirane scene iz Nemanjinog života. Sa spoljne strane su prikazane njegove dve najznačajnije zadužbine – crkva manastira Studenice i manastir Hilandar.

Skulptor je po svom nahođenju, ali i crtama lica Nemanjinih potomaka, vladaru podario odgovarajući lik.

Sama figura Stefana Nemanje bila je poseban izazov. Za početak, nigde nisu sačuvani portreti Stefana Nemanje iz njegovog zrelog perioda, već isključivo iz monaškog života, kada se predstavlja kao monah Simeon. Skulptor je po svom nahođenju, ali i crtama lica Nemanjinih potomaka, vladaru podario odgovarajući lik. Njegova odeća je profana-vladarska, o boku mu je opasan mač, jer je pre svega njime izborena samostalnost prve srpske države, dok mu se u rukama nalaze Hilandarski tipik i visoko podignuti pravoslavni krst, kao simbol vere i crkve kojoj je bio duboko posvećen i na koju se najviše oslanjao tokom svoje vladavine. Možda se nekome ne dopada ova poruka, ali spomenik iskazuje simbiozu profane i sakralne vlasti, kakva je inače postojala u srednjem veku.

Urbanističko rešenje

Što se tiče urbanističkog rešenja trga, ono je u potpunosti podređeno spomeniku i zgradi železničke stanice u njegovoj pozadini. Kako je u pitanju spomenik i zgrada, koji su u duhu realizma, to jest, akademizma, celokupno rešenje je ostvareno po principima centralne kompozicije i simetrije.

Najpre se oko spomenika prostiru koncentrični krugovi u vidu svetlosti, koji simbolizuju stvaralačku energiju koju je odaslao naš veliki župan. Ovi krugovi se dalje pretvaraju u poluradijalnu parkovsku kompoziciju, koju čine travnate površine i pešačke staze. Spomenik okružuju fontane, a više rastinje i drveće su pomaknuti u najdalje zone poluradijalnog prostora, kako ne bi zaklanjali skulptoralnu kompoziciju i kako bi poslužili kao zvučna izolacija od okolnog saobraćaja.

Urbanističko rešenje u potpunosti sledi klasicističke predloške u rešavanju gradskih trgova, što je naročito važno zbog budućeg muzeja unutar zgrade železničke stanice, koja je izgrađena u duhu akademizma iz druge polovine 19. veka. Iz tih razloga, cela kompozicija je postavljena simetrično, a zvezdasta silueta koju tvori parkovska površina direktno se poziva na monumentalne predloške gradskih trgova devetnaestovekovnih svetskih metropola. Kružni oblik trga svojim zakrivljenim fasadama, već prate okolne zgrade, koje su izgrađene u međuratnom periodu i koje su još tada planirane da gledaju na polukružni Vilsonov trg.

Izazovi

Da bi se ovo rešenje izvelo, potrebno je u potpunosti izmestiti železničku stanicu na novu lokaciju Prokopa, ali i izvršiti celokupnu rekonstrukciju sadašnjeg trga, po kojoj je planirano kružno trasiranje drumskog saobraćaja i moguće istovetno trasiranje tramvaja. U našoj državi je sve neizvesno, ali se nadamo da bi ovaj projekat mogao u skorije vreme da se realizuje, u koliko se rekonstrukcija trga izvede u isto vreme kada i rekonstrukcija Karađorđeve ulice.

Foto: privatna arhiva autora

Kad ste već ovde…