Obišli smo Tiranu: Evo kako danas izgleda arhitektura albanske prestonice
Izveštaj sa terena: Kako je politička volja uz podršku struke pretvorila albansku prestonicu u arhitektonsku laboratoriju.
Nakon vrlo interesantnog i veoma čitanog prvog dela teksta, morali smo da odemo do same Tirane, kako bismo se uverili na licu mesta kako izgleda arhitektura albanske prestonice i ovaj put krunišemo reportažom, tj. drugim delom teksta.
Društveno-politički problemi i jezička barijera, uslovili su da se albanska arhitektura vrlo malo pojavljuje na nekom ex-YU portalu, zbog čega je ceo region ostao uskraćen za mnoga dešavanja sa albanske arhitektonske scene.
Jedini način da se upoznate sa arhitekturom i arhitektama koji projektuju jeste da odete do Tirane i na licu mesta razgledate grad, a još je bolje ako imate i nekog lokalnog arhitektu pored sebe, koji bi vam objasnio detalje. Nakon razgovora sa arhitektom prof. Florianom Nepravištom, dobili smo detaljniji uvid u sve građevinske aktivnosti koje se u poslednjoj deceniji odvijaju u Tirani.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Edi Rama je postavio svoju ideju, po kojoj se sve stare zgrade iz užeg centra grada moraju što pre zameniti najsavremenijom arhitekturom.
Mnogi ljudi iz Srbije su ovaj grad zapamtili kao mali, nerazvijen, sa par istorijskih znamenitosti u užem centru i nepreglednim naseljima posleratne socijalističke stambene arhitekture, koja se proteže tik iza centralne zone, a koja se nalazi u jako lošem stanju.
Ispostavilo se da u samom centru grada postoje vrlo lepi primeri italijanske međuratne arhitekture, kao što su zgrade Nacionalne banke Albanije, Palate predsedništva kao i stari sportski stadion. Sve ove zgrade izgrađene su od kasnih 20-ih do kasnih 30-ih godina u duhu italijanske fašističke arhitekture, koja kombinuje modernu i klasični monumentalizam.
Posle Drugog svetskog rata i uvođenja totalitarnog komunističkog režima, na glavnom gradskom trgu izgrađene su zgrade Nacionalnog istorijskog muzeja i Zgrade državnog teatra, baleta i opere, čija arhitektura je ispratila predratni monumentalizam.
Kako se ostvarila ideja Edija Rame
Međutim, otvaranje Albanije prema Zapadu početkom 2000-ih i ideja tadašnjeg gradonačelnika, nakon toga predsednika i premijera Albanije, Edija Rame, počela je polako da se ostvaruje. Ovaj albanski političar je postavio svoju ideju, po kojoj se sve stare zgrade iz užeg centra grada moraju što pre zameniti najsavremenijom arhitekturom. Najpre poznatih svetskih, a zatim i najboljih albanskih arhitekata.
Nisam se upoznao sa Generalnim urbanističkim planom Tirane, ali sam poprilično siguran da on prati ideju Edija Rame, po kojoj se ceo prostor užeg gradskog jezgra otvara za nove, po mogućstvu višespratne objekte, naravno uz poštovanje postojećih zaštićenih objekata.
4 striktna uslova za gradnju
Međuratne i značajne posleratne zgrade su zaštićene, a svaka nova lokacija se otvara pod nekoliko striktnih uslova. Kao prvo, novi objekat mora urbanistički da se uklopi sa postojećim zgradama u okruženju.
Drugo, ako na lokaciji postoje zgrade za rušenje, svim vlasnicima stanova moraju biti obezbeđene stambene jedinice (u novom objektu ili na drugoj lokaciji).
Pod tri, svaka nova zgrada mora biti izgrađena u najsavremenijoj arhitekturi, pa ako je niža, odabir arhitektonskog biroa može biti po pozivu, a ako je viša (oblakoder), obavezno se mora raspisati međunarodni konkurs, nakon kojeg investitor mora izgraditi objekat na osnovu prvnonagrađenog rešenja.
I na posletku, sasvim logično, svaka zgrada mora biti izgrađena u predviđenom roku.
U albanskoj prestonici nije moguće izgraditi novi objekat, a da se ne poštuje projekat arhitekte i odabir građevinskih materijala itd.
Kada pogledamo ova pravila (naravno da je sve detaljno zakonski propisano), uviđamo zašto se u poslednjih desetak godina u Tirani, na svakoj prestižnoj lokaciji, ne gradi prosečna ili potprosečna arhitektura, kao što je to slučaj u Beogradu, ne postoje gradilišta sa tek započetim ili napola izgrađenim objektom, koja stoje tako deceniju i više, nije moguće izgraditi novi objekat, a da se ne poštuje projekat arhitekte i odabir građevinskih materijala itd.
Dakle, njihovi investitori su svesni da grade zgrade, koje će tu da ostanu i posle njih, 20 ili 50 godina i da iza sebe moraju da ostave najbolju arhitekturu, a ne kao kod nas da se gotovo svako rešenje naših arhitekata banalizuje jer je cilj da izgrade što jednostavnije i jeftinije zgradu, koja moraju što pre da se rasprodaju.
Kako smo propustili Zahu Hadid
Kada je oko 2010. godine postojala mogućnost da ispod Beogradske tvrđave bude izgrađen stambeno-poslovni kompleks po projektu studija Zaha Hadid Architects, naša struka je striktno bila protiv toga, navodeći dva razloga – da će taj projekat da ugrozi Tvrđavu i da Srbija ima dovoljno domaćih arhitekata, koji mogu ponuditi adekvatno rešenje.
Malobrojne arhitekte su zastupale ideju da će dovođenje „starhitekata“ samo podići nivo arhitekture, otvoriti grad za dolazak drugih, ali i omogućiti da domaće arhitekte mogu da izvedu svoja najbolja rešenja, bez da ih investitori ograničavaju i banalizuju svaki projekat.
Sve se izvodi po nagrađenim rešenjima, nivo arhitekture je podignut pa i albanske arhitekte mogu da se pohvale odličnim izvedbama.
Od tada, u Beogradu nikada nije projektovao nijedan svetski poznati arhitekta (ne računam hotel Falkensteiner, koji potpisuje arh. Boris Podreka), arhitektura je mahom drugorazredna, što se može reći i za lokaciju ispod Tvrđave, gde je izgrađeno stambeno naselje K-District.
Za to vreme, u Tirani su izgrađena dva nebodera po projektu studija MVRDV, o kojima smo već pisali, ali i nekoliko drugih koje potpisuju mnoge inostrane ili albanske arhitekte. Sve se izvodi po nagrađenim rešenjima, nivo arhitekture je podignut pa i domaće arhitekte mogu da se pohvale odličnim izvedbama.
Put do savremene evropske metropole
Nije važno da li se projektuje osnovna škola, urbana vila, stambena zgrada, stambeno-poslovna kula ili sakralni objekat, poštuju se navedena pravila, a kao rezultat imamo izvedena maestralna rešenja.
Naravno, možda to na prvi pogled deluje konfuzno, kada se vidi oštar sudar socijalističkih, oronulih stambenih zgrada i novih objekata ili prisustvo različitih arhitektonskih izraza, ali to je možda jedini put da se Tirana transformiše iz nerazvijenog socijalističkog grada u savremenu evropsku metropolu.
Primećuje se prisustvo velikog broja italijanskih projektnih biroa, što govori o neraskidivim političkim, kulturološkim i poslovnim vezama koje i dalje egzistiraju između Albanije i Italije.
Maestralni objekti i kompleksi širom zemlje
Svi ovi prikazani objekti se nalaze u užem centru Tirane, ali širom glavnog grada, kao i u drugim manjim gradovima, već desetak godina se izvode maestralni objekti i kompleksi, koje potpisuju albanske arhitekte.
Nešto od ovih projekata prikazano je na BAB 2019, BAB 2021 i BAB 2023, ali pravi uvid se može steći ako se pogleda u jednu vrednu publikaciju – Albanian Architecture & Design, čiji su autori arhitekte Florian i Fiona Nepravišta. Ovo je prvi deo koji se bavi savremenom arhitektonsko-dizajnerskom scenom Albanije, pa sa nestrpljenjem iščekujemo i nastavak.
Naravno, nije sve ni tako savršeno. Iza fasada ovih zanimljivih zgrada postoje i slični problemi kao i u Srbiji, odnosno širom Balkana. Arhitekte koje bivaju angažovane moraju da koriguju svoje zamisli, a zbog nepredviđenih okolnosti dolazi i do odlaganja ili produžetka roka izgradnje. Ali sve to nisu strane pojave za arhitektonsku struku.
Odlicno izgleda. Vesic i Sapic su strategiju razvoja Beograda sveli na 100% zauzece parcela, ukidanje zelenih povrsina i probijanje inicijalnih parametara za izgradnju kod skoro svakog projekta (uvuceni, dodatni, sakriveni spratovi…).
Bila sam u Tirani i meni je uzasno sta su uradili sa tim neboderima u samom centru. Mozda su pojedinacno neki interesantni ali se ne u uklapaju u centar
Pogledaj grad broj 1 u Evropi i svetu, London. Sta gde treba da se uklapa? Pa po tebi, hahaha, trebale su stale ostati ispod Saborne crkve, da se ne bi gradile zgrade, koje je ne uklapaju u stale? Genijalno, hahahah. Srbistan, Srbadija…
Tebi je baš dibri,kad ne poštuješ sebe,a kamoli druge.
Glavnu stvar ste svesno ili nesvesno ubacili tek u poslednju rečenicu:
„Iza fasada ovih zanimljivih zgrada postoje i slični problemi kao i u Srbiji, odnosno širom Balkana.“
Ovo je zapravo realnost. Igrom slučaja bio sam u nekoliko tih zgrada u Tirani i one zaista lepo i zanimljivo izgledaju, ali je u mnogo slučajeva ipak „spolja gladac a iznutra jadac“.
Čak ni za taj spoljni gladac nisam siguran da li će se i koliko zadržati, imajući u vidu da neke od zgrada koje su tu već nekoliko godina već imaju tragove korišćenja i vide se posledice nekvalitetne gradnje.
Vidim da ste dosta slika preuzeli sa Wikipedije/Wikimedije ili od samih arhitektonskih studija i da je samo par fotki napravio Marko Stojanović, što mislim da umanjuje kvalitet reportaže, i pažljivog čitaoca tera u razmišljanje da li je ipak sve tako kao što piše.
Ja mogu volonterski sledeći put kad budem u Tirani da vam napravim i pošaljem fotke spomenutih zgrada, pa čak i za neke od njih i fotke enterijera i kako to sve realno izgleda (uz uočene mane i nedostatke) pa da vam to pošaljem da objavite pa da ipak utisak bude kompletan uz jasno navedene i prednosti ali i nedostatke u odnosu na projekte recimo kod nas.
Tada bi članak bio kompletan jer bi sadržao i pohvale i kritike, dokumentovano kroz fotografije sa lica mesta, a ne kroz promo fotografije uglavnom sa sajtova arhitektonskih biroa ili Wikipedije, uz par vaših fotki.
Tirana je vec 20 godina ispred Beograda, a ima dva puta manje stanovnika. Aerodrom Tirana vec ima skoro 3 miliona putnika vise od beogradskog.. A Tirana malo veca od Novog Sada. Ocigledno, da tamo zive pametniji ljudi sa vizijom.
@DejanBG88 kvalitet gradnje nije tema, već kvalitet arhitekture i vizija koja nažalost u ovom trenutku ne postoji kod nas, a po svemu bi trebalo. Pokušaj da se kroz milion karaktera obezvredi i relativizuje napor Tirane da konačno izadje iz socijalističkog sivila Envera Hodže je neumesan. I Beograd na vodi je itekako problematičan sa aspekta kvaliteta gradnje, to ne može niko da sakrije s tim što je arhitektura na nižem nivou. To su mi rekli moji poslovni partneri iz Singapura za jednim poslovnim ručkom.
Katastrofa nasta lici taj grad, te zgradurine izsarane savijene uzas. Beograd za tiranu i sve ostale gradove zapadanog balkana je Metrapola uvek bila i bice. Autor samo pise o tirani mozda se njemu svidja ali 70% ljudi bi rekolo daj je lose to sve uradjeno nagurati u centar de zgradurine a okolo bangladesh.
Marko svaka čast za tekst. Iako nisam veliki ljubitelj moderne arhitekture ovo zaista lepo i interesantno izgleda.