Tolulope Fatunbi, Jugozapadni paviljon, Internacionalni sajam u Lagosu, 2023. Fotografija: © Tolulope Fatunbi
Intervju, Izdvojeno

Od Beograda, preko Lagosa, do Venecije: Ekskluzivni razgovor s našim predstavnicima na Bijenalu 2023

Predstavnici  Srbije na velikoj arhitektonskoj smotri otkrivaju nam šta će to zainteresovati publiku u venecijanskom Đardiniju.

Ovogodišnje, osamnaesto po redu Bijenale arhitekture u Veneciji održaće se od subote 20. maja do nedelje 26. novembra, a našu zemlju na ovoj prestižnoj manifestaciji predstavljaće rad „U refleksijama…“ autorskog tima koji čine master inženjeri arhitekture Iva Njunjić (1994) i Tihomir Dičić (1993).

Da podsetimo, njihov rad izabran je početkom januara na konkursu koji su raspisali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Muzej primenjene umetnosti, kao realizator nastupa, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, a zadata tema kuratorke Bijenala bila je „Laboratorija budućnosti„.

Pre polaska za Veneciju, želeli smo da sa našim predstavnicima malo dublje zađemo u koncept same izložbe, koja u fokusu ima ulogu naših arhitekata u procesu transformacije afričkih gradova pod okriljem Pokreta nesvrstanosti, a na primeru kompleksa Međunarodnog sajma u Lagosu arhitekte Zorana Bojovića.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Mondijalnost nas je uvek privlačila

S obzirom na to da ste oboje rođeni u prvoj polovini 90-ih, zanima nas kada ste prvi put došli u dodir sa arhitekturom Pokreta nesvrstanih i ulogom jugoslovenskih arhitekata u njenom razvoju?

Mi generacijski ne pripadamo tom periodu. Društveno-politička situacija kod nas, a i u Africi, značajno se promenila u odnosu na period kada su arhitekte sa ovih prostora imale privilegiju da rade širom sveta.

Kroz odrastanje se osećala ta urušena veličina; u razgovoru sa ljudima mogli smo da saznamo posredno o intenzitetu tog perioda. Na fakultetu o ovome nije bilo reči.

Takođe, većina projekata nije poslata sa gradilišta nazad u Jugoslaviju, a i to što je bilo sačuvano u arhivama, u međuvremenu je izgubljeno. Postoje samo fragmenti ličnih arhiva nekolicine arhitekata.

Mondijalnost nas je uvek privlačila. Ova bogata internacionalna praksa pojavila se kao dobar osnov za upoznavanje sa iskustvima arhitekata koji su gradili u svetu, najviše na Globalnom Jugu.

U trenutku kada smo prikupili literaturu koja se bavi ovim periodom raspisao se i konkurs.

Masterplan, Internacionalni sajam u Lagosu; Autor: Zoran Bojović (privatna arhiva Ljiljane Bojović)

Ovaj projekat i dalje ima moć da generiše buduće promene u gradu, posebno sa urbanističkog i infrastrukturnog aspekta.

S kojim ciljem ste ušli u ovaj projekat? Zbog čega fokus baš na Energoprojekt i Sajam u Lagosu?

Ne vezujemo se za tadašnji Energoprojekt koliko za sam projekat. Privukla nas je arhitektura i promene koje su usledile i preoblikovale ovaj prostor.

Sajam je koncipiran kao osnov za širenje grada na zapad. Ovaj projekat i dalje ima moć da generiše buduće promene u gradu, posebno sa urbanističkog i infrastrukturnog aspekta.

Hteli smo da pokrenemo procese koji će ovaj projekat reaktuelizovati.

Afrika kao odgovor na zadatu temu

Na koji način vaša izložba odgovara na temu kuratorke Lesli Loko „Laboratorija budućnosti“?

Tema bijenala je laboratorija budućnosti, a kako je Lesli Loko istakla, Afrika je „zaista laboratorija budućnosti“. Zato Afrika, zato Lagos, koji će do kraja veka biti najveći grad na svetu i brojati i do 100 miliona stanovnika. Ovako brzim demografskim rastom ovaj grad generiše nove prostorne izazove.

Sajamski kompleks je takođe laboratorija po sebi – mesto koje društvene okolnosti menjaju iz dana u dan. Smatramo da je ovaj projekat resurs sadašnjice koji treba iskoristiti za razvoj te budućnosti.

I putovanje je jedna laboratorija…

Iva Njunjić, Lagos – Badagry Expy, Market, 2023; Fotografija: Privatna kolekcija © Iva Njunjić

Lagos je izazovan grad, nije u njemu jednostavno živeti i funkcionisati.

Do kakvih ste iskustava i saznanja došli nakon posete najvećem gradu u Nigeriji i sajamskom kompleksu Zorana Bojovića?

Pre nego što smo otišli u Lagos, naša percepcija o ovom projektu je bila vezana isključivo za prošlost. Arhivski materijal iz 70-ih i snimci Rema Kolhasa koji je putovao u Lagos 2000-ih, poslednji su vizuelni izvori koje smo imali. Aktuelna situacija se značajno razlikuje.

Lagos je izazovan grad, nije u njemu jednostavno živeti i funkcionisati. Bili smo tamo u izrazito senzitivnom periodu, desetak dana pred izbore, u trenutku kad je vlada menjala novac, te štampanog novca nije ni bilo.

Svakodnevnica se doživljava do samih granica. To je grad gužve, dotrajale infrastrukture, saobraćajnih kolapsa, nepredvidivosti … Danfo, razlupani mini-bus iz sedamdesetih koji služi kao javni prevoz, slika je živopisnog Lagosa. Ljudi mahom izlaze iz kuća oko 3, 4 ujutru da bi stigli na posao.

Po svemu se razlikuje od onoga što smo do tad doživeli.

Iva Njunjić, Lagos – Badagry Expy, 2023. Fotografija: Privatna kolekcija. © Iva Njunjić

Neprestana buka agregata

U okviru kompleksa nalazi se devet pijaca regionalnog karaktera koje služe sa trgovinu sa zapadnom Afrikom. Hale koje i dalje pripadaju državi su napuštene; sa jedne je odnet sav materijal, ostala je samo modularna betonska konstrukcija i čelični krovni nosači.

Sa druge strane, hale koje pripadaju privatnim vlasnicima pijaca promenile su namenu; tamo se sada nalaze banke, crkve, skladišta, stolarske radionice, kuva se hrana u kazanima… Zvuk sve to prati, čuje se gužva, muzika na gejtovima i neprestana buka agregata koji proizvode struju.

Sajam je funkiconisao do sredine 80-ih kada su hale napuštene i sajamske aktivnosti prestale sa radom zbog ekonomske krize.

Za to kratko vreme boravka uspeli smo da se sastanemo sa uticajnim arhitektama iz Nigerije. Razgovarali smo i sa predstavnicima uprava pijace i prodavcima. Iz njihovih reči, mogli smo da saznamo šta je taj kompleks značio i kako se razvijao od izgradnje do danas.

Sajam je funkiconisao do sredine 80-ih kada su hale napuštene i sajamske aktivnosti prestale sa radom zbog ekonomske krize. Početkom 2000-ih, uprave pijaca iz Lagosa koje su u to vreme bile locirane na drugom kraju grada, od Vlade dobijaju dve sajamske hale i zemljište. Tamo počinju da razvijaju biznis za uvoz i izvoz sa Zapadnom Afrikom.

Danas se u okviru kompleksa, pored hala, nalaze tri velike pijace i šest manjih, rizort uz jezero sa hotelom, hostel, a deo parcele gde su ranije bile barake za radnike pripojen je susednoj vojnoj parceli.

Iva Njunjić, Makoko, 2023. Fotografija: Privatna kolekcija. © Iva Njunjić

Elipsa kao sinteza svih sadašnjosti

Kako je koncipiran sadržaj izložbe „U refleksijama…“?

Refleksija nije ponavljanje prvobitnog sadržaja, nije prošlost, već ogledanje, ona pokušava da posmatra i objasni svoju sadržinu. Želimo da ukažemo na hitnost sadašnjosti, u kontekstu oblikovanja budućnosti.

Ulaskom u paviljon, posetilac se zatiče u elipsi, vremensko-prostornoj mapi. Elipsa je omotač, sinteza svih sadašnjosti, bivših i aktuelnih.

Sadržaj izložbe predstaviće anatomiju Međunarodnog sajma u Lagosu:

  • Sajam kao projekat grada
  • Sajam kao projekat arhitekture (ekosistem, projekcija nove društvene budućnosti, nezavisnosti, nukleus budućeg urbanizma)
  • Sajam kao projekat koji formira čoveka, kao deo svesti i neposrednog iskustva

Elipsu formiraju sekvence, njihovo ponavljanje i refleksije. Postoje tri sekvence.

  1. NEMA KARTA – tabula rasa, vreme pre bivših sadašnjosti; nemu kartu postepeno ispunjava sadržaj izložbe.
  2. ARHIVA – bivša sadašnjost; znanje prikupljene iz arhive.
  3. PUT U LAGOS – aktuelna sadašnjost; video snimci sa putovanja u Lagos.

Ponavljanje sekvenci u refleksiji formira elipsu.

Koncept postavke
Kako će izložba prostorno iskoristiti paviljon Srbije? Šta će biti vizuelni fokus koji će zainteresovati publiku da se što više zadrži u paviljonu?

To je prostorna instalacija, elipsa u koju se ulazi. Ona je simbol globalnosti, ciklus, izvrnuta mapa sveta, svod, spoljni omotač formiran oko čoveka. U fokusu su refleksije, ogledanje…

Refleksija je simetrija sekvence, ona omogućava sagledavanje iz drugog ugla i trenutak je prošlosti najbliži sadašnjosti.

Sajamski kompleks koji i dalje generiše promene u gradu, može da se iskoristi kao resurs za budućnost ukoliko postoji planiranje i angažovanje arhitekata.

Kažete da arhitektura kreirana kroz međunarodnu saradnju može biti potencijal i resurs za budućnost. Na koji način?

Sajamski kompleks koji i dalje generiše promene u gradu, može da se iskoristi kao resurs za budućnost ukoliko postoji planiranje i angažovanje arhitekata. Od toga zavisi da li će njegovi potencijali biti najbolje iskorišćeni.

Ovaj projekat je trenutno u fazi apsorbovanja društvenih, tržišnih i prostornih promena koje su dovele do kolapsa određenih delova kompleksa i izgradnje novih. Smatramo da je neki oblik međunarodnog konkursa, javne rasprave, ili angažovanja akademske zajednice odgovor na ove izazove.

Tolulope Fatunbi, Jugoistočni paviljon, Internacionalni sajam u Lagosu, 2023. Fotografija: Privatna kolekcija. © Tolulope Fatunbi

U Veneciju početkom maja

Koliko je za vaš dalji razvojni put značajna pobeda na ovom konkursu? Koji su vam dalji planovi?

Kad već pričamo o neizvesnoj budućnosti… Ovaj istraživački rad u poslednjih nekoliko meseci nam je prijao. Poznanstva i znanje koje smo stekli deo su toga. O svemu razmišljamo, ali zasad radimo na izložbi.

Kako teku radovi na izradi postavke? Kada krećete za Veneciju?

Nadamo se da ćemo moći da vas primimo u radionicu gde se izvode radovi na postavci paviljona. U Veneciju idemo početkom maja.

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *