Konstrukciju ove drvene vile u Švedskoj projektovali su beogradski inženjeri
Pogledajte kako je od nosivih CLT panela napravljena kuća sa velikim otvorenim prostorima sa čistim površinama neisprekidanim gredama i stubovima.
Jedan od retkih domaćih konstruktivnih biroa koji je uspeo da se pozicionira na skandinavskom tržištu, Acetra iz Beograda, radio je ove godine na veoma interesantnom i inovativnom projektu koji se nalazi u zelenom Margretelundu, predgrađu Stokholma u Švedskoj.
Vila Lundberg je ekološki održiva, a glavni materijal koji je korišćen pri njenoj izgradnji je drvo. Dizajn karakterišu skandinavska forma, ali se takođe mogu videti oštri, neobični detalji i čiste linije kako bi se stvorio jedan veoma poseban, savremen i minimalan arhitektonski jezik.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Drvena montažna kuća u Norveškoj po projektu domaćih inženjera
- Nadgradnja ordinacije u Belgiji po projektu inženjera iz Beograda
Vila u potpunom skladu sa prirodom
Održivost i životna sredina su bili ključni faktori pri nastanku idejnog projekta za vilu, dok dizajn koristi inovativne tehnologije i tehnike izgradnje kako bi se smanjio otisak ugljenika kuće i efikasnija upotreba energije, navode za naš portal iz Acetre, koja je na projektu Vile Lundberg bila glavni projektant konstrukcije.
Konstrukcija objekta je gotovo u potpunosti izgrađena od drveta. Za izgradnju vile – koju arhitektonski potpisuje lokalna firma Rushton Arkitekture – korišćeni su unakrsno lamelirani paneli (cross laminated timber) i lamelirani stubovi, kao zidovi i ploče i stubovi i grede, što je glavna stvar koja ovu vilu čini ekološki održivom.
U slučaju primene CLT-a kao zidova, podova i krovova, CLT paneli služe kao nosivi elementi.
CLT je svoju popularnost zadobio u Evropi, a skandinavske zemlje su predvodile ovaj novi pokret u gradnji. Unakrsno lamelirano drvo (CLT) ističe se svojom snagom, izgledom, svestranošću i održivošću.
Primene za CLT uključuju podove, zidove i krovove. Sposobnost panela da se odupru visokim silama i pritisku čini ih posebno isplativim za primenu kod višespratnih projekata.
„U slučaju primene CLT-a kao zidova, podova i krovova, CLT paneli služe kao nosivi elementi“ – kažu za portal Gradnja iz projektnog biroa Acetra.
Potreba za vidljivim CLT površinama
Vila Lundberg je projektovana podeljena na tri povezana dela: (1) dvospratni dnevni boravak, (2) dvospratni deo za spavanje i (3) prizemni multifunkcionalni deo između ove dve kuće. Ukupna površina objekta je oko 200 m2.
Dnevni boravak ima dvovodni krov oslonjen na zidove. U ovom delu više od polovine površine ukupnog prostora je međuspratno, dok je druga polovina ostala otvorena, objašnjavaju iz Acetre.
„Ogroman otvoreni prostor u dnevnom boravku iziskivao je potrebu za vidljivim površinama od CLT-a, neisprekidane gredama i stubovima, tako da smo za podupiranje i stabilnost dvovodnog krova usvojili rešenje bez vidljivih greda korišćenjem i zateznih šipki na polovini krovnih CLT ploča“ – kažu projektanti .
Centralni multifunkcionalni prostor služi kao ulaz za goste, trpezarijski prostor, cirkulacija i baštenska soba.
Spavaći deo je klasična dvospratna kuća sa krovom i podnim pločama oslonjenim na CLT zidove. CLT krovne ploče su na vrhu oslonjene na čeličnu gredu dugog raspona postavljenu izvan krova tako da ne utiče na vidljive površine i spoj CLT-a sa krovom.
Dva dela kuće, dnevni i spavaći, povezani su multifunkcionalnim prostorom sa zastakljenim zidom koji izlazi na terasu i baštu. Ovaj centralni prostor služi kao ulaz za goste, trpezarijski prostor, cirkulacija i baštenska soba.
Kosi krovovi okrenuti prema jugu i jugozapadu optimizovani su za postavljanje solarnih panela.
Ključni delovi vile kao i spoljne terase pažljivo su pozicionirani i okrenuti prema jugu i zapadu kako bi se najbolje iskoristilo sunce i maksimalno prirodno svetlo, objašnjavaju za naš portal beogradski inženjeri.
Jos jedna održiva karakteristika ovog projekta je i zeleni krov. Zeleni krovovi usklađuju zgradu u njenom prirodnom kontekstu, dok su kosi krovovi okrenuti prema jugu i jugozapadu optimizovani za postavljanje solarnih panela za proizvodnju energije.
Zašto drvo?
S obzirom na to da građevinarstvo čini skoro 40% globalnih emisija ugljenika — jedan od primarnih pokretača klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom. Dizajneri, graditelji i druge zainteresovane strane u industriji rade na smanjenju svog uticaja na životnu sredinu integracijom obnovljivih materijala i održivog dizajna u svoje projekte.
Kako navode iz projektnog biroa Acetra, izborom drveta ne samo da smanjujemo emisije ugljenika koje proizilaze iz procesa izgradnje, već takođe omogućavamo da se konstrukcija lakše reciklira na kraju svog životnog veka, da li za izgradnju nameštaja ili u neke druge svrhe.
„Verujemo da je unutrašnje okruženje podjednako važno pa samim tim izbor ovog sistema obezbeđuje odličan kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, stvarajući okruženje bez hemikalija“ – kažu za portal Gradnja iz beogradske firme.
Lepoti velikog otvorenog prostora u stambenom delu vile doprinosi i čiste površine od CLT-a, neisprekidane gredama i stubovima.
Koncept dizajna enterijera prati biofilne principe, sa paletom izvedenom iz tekstura i boja prirode i crpeći inspiraciju iz švedskih reči lund (šumarak) i berg (planina).
Lepoti velikog otvorenog prostora u stambenom delu vile doprinosi i čiste površine od CLT-a, neisprekidane gredama i stubovima. Drveni zidovi ispunjavaju prostor mirom i toplinom.
„Drvo, pored toga što je vizuelno prijatno, može doprineti zdravlju i dobrobiti stanara zgrade“, kažu iz Acetre, dodajući na kraju da je zgrada projektovana, proizvedena i montirana tokom leta 2022. godine.
Moj kokosinjac u Vojvodini izgleda bolje, cvrsce i prostranije.
Ta vikendica nije samoodrživa. Da bi se ugrijala moraš doći 7-am dana prije supruge i djece da ne pocrkaju od hladnoće.
Prvi komentar, stvarno je lepši kokošinjac deda Stojka, inače pravo ime Stojimir.Pa koji su ti naučnici, što preveslaše jadne , grdne, sirote Šveđane, ili već koje banbuse.Svaka im čas’.