Vinaverov trg u Šapcu otvoren je početkom ove godine; Foto: Đordje Đerić
Domaći i regionalni projekti, Izdvojeno

Vinaverov trg u Šapcu: Kako je ceo prostor postao spomenik našem piscu

Ovaj trg ima potencijal da postane ne samo simbol našeg književnika, prevodioca i diplomate Stanislava Vinavera već i simbol grada Šapca.

Nekadašnji trg u centru Šapca bila je jedna nedefinisana velika raskrsnica sa previše kolovoznog prostora za automobile, što je proizvodilo onaj vrlo poznati haos u našim gradovima – kola parkirana ili nepropisno zaustavljena sa svih strana, neobeležene saobraćajne trake, neprijatan osećaj za pešačko kretanje. Dominirao je kolovoz, sa jednim kao zelenim trouglom u sredini raskrsnice, koji se uopšte i nije percipirao kao zeleno ostrvo jer je bio slabo održavan i potpuno okružen parkiranim automobilima.

A onda je Grad Šabac doneo odluku da baš ovaj prostor rekonstruiše i da bude posvećen našem pesniku Stanislavu Vinaveru, te da se kao deo rešenja nađe i njegov spomenik. Međutim, arhitektica Milena Zindović, koja potpisuje projekat ovog trga, imala je drugačiju ideju.

„Ja sam to interpretirala na drugačiji način, jer me inače izuzetno nervira nedostatak kreativnosti i prihvatanje nekog neo-klasicizma u pristupu javnim spomenicima kod nas. Odmah sam odbacila ideju o bilo kakvoj figuri ili bisti. S obzirom na to da se radi o književniku, krenula sam u istraživanje njegovog dela jer sam želela da iz njegovog pisanja nekako „izvučem“ trg.“ – kaže Zindović za naš portal.

Kroz slojevitost, ceo trg postaje spomenik Vinaveru; Foto: Đordje Đerić

Kada je pročitala tekst „Gromobran Svemira“ Stanislava Vinavera, kockice su joj se same složile.

Kada je pročitala tekst “Gromobran Svemira”, kockice su joj se same složile. Taj odlomak u kome Vinaver objašnjava poredak sveta koji čine slojevi – odmah joj je bilo jasno da je to urbana sredina, i da na ovom projektu ima sjajnu priliku da otelotvori taj njegov opis.

„Smatrala sam da je ovaj pristup adekvatan i mnogo efektniji, jer na taj način ceo trg postaje spomenik, a čelnici Grada prihvatili su ovu moju ideju. To mi je omogućilo da na ovom prostoru ostvarim i druge ideje koje sam za njega imala, a to je pre svega bio način rešavanja saobraćaja (jer tu je bilo različitih mišljenja i ideja) i uvođenje zelenila.“ – kaže Milena.

Središnja površina kruga zapravo je travnjak, gde je zasađeno 11 novih stabala; Foto: Đordje Đerić

Zelenilo je ključni deo trga

Središnja površina kruga zapravo je travnjak, gde je zasađeno 11 novih stabala. „Zelena površina je samo malo upuštena u odnosu na popločanje, što je bio kompromis. Ja sam želela veće upuštanje, ali je bilo zabrinutosti da li će to predstavljati prepreku za kretanje.“ – tvrdi Zindović za naš portal.

Ovo upuštanje joj je bilo važno iz više razloga. Najpre, želela je da dodatno naglasi slojevitost, a s druge strane i da zelena površina bude održiva. Upuštene zelene površine sa popločanjem koje je nagnuto prema njima omogućavaju da deo atmosferskih voda koje padnu u urbanim sredinama ipak nađu putu do podzemnog akvifera, a da usput zaliju i biljke.

Ostatak trga – glavni pešački tokovi –  su od štampanog betona. Ova odluka proizašla je iz zahteva projekta da popločanje treba da izgleda kao da se sastoji od velikih ploča, i budžetskih ograničenja sa druge strane. Štampani beton je izveden sa dubokim fugama na projektovanom rasteru, tako da se uspelo u nameri da se stvori utisak ploča.

„Pošto trava ne prelazi nivo ploča nego je malo upuštena dobija se tačno taj osećaj koji sam želela – da pomislite da ako podignete ploču ispod nje će se pojaviti trava, odnosno taj donji zeleni sloj o kome piše Vinaver.“ – kaže arhitektica.

Zelenilo i štampani beton koji izgleda kao velike ploče; Foto: Đordje Đerić

Zorkin soliter je vizuelni reper i autorki je bilo jasno da je neophodno da se novi trg na neki način odredi prema njemu.

Zorkin soliter je glavni vizuelni reper u ovom prostoru, i autorki je od početka bilo jasno da je neophodno da se novi trg na neki način odredi prema njemu. To je i bila tema početnih rasprava o lokaciji novog trga, jer je jedan o pristup bio da se on nađe ispred solitera, odnosno da se ostavi zatečeni dijagonalni saobraćajni tok. Međutim, prevagnulo je projektovano rešenje jer je ono vezano za funkcionalne repere – a to je ulični front lokala u Karađorđevoj, koji se završava nekada čuvenom šabačkom kafanom Šaran.

„Po meni, za život trga to je bilo daleko logičnije povezivanje. Međutim, ostala je potreba da se trg ipak poveže i sa soliterom, i tu je dobrodošla potreba da na neki skulptoralni način otelotvorimo Gromobran svemira kao Vinaverovo komunikacijsko sredstvo sa drugim svetovima.“ – kaže Zindović za naš portal.

Forma i boja fasadne mreže preneta je na formu i boju pergole; Foto: Đordje Đerić

Skulptoralni dodatak na fasadi

Rad na idejnom rešenju trga poklopio se sa početkom rada na projektu energetske sanacije fasade Zorkinog solitera, pa je Milena Zindović u saradnji sa koleginicom Katarinom Dubljanin osmislila i novi skulptoralni dodatak fasadi kako bi ona poprimila taj ekspresionistički izraz koji odgovara Vinaverovim književnim delima. Forma i boja ove fasadne mreže preneta je onda na formu i boju pergole koja je deo uređenja trga – na taj način postignuto je formalno i vizuelno jedinstvo horizontalne i vertikalne površine trga.

Najveći izazovi pri realizaciji ovog projekta bila je činjenica da se radi o javnom prostoru i o investitoru koji je gradska uprava. To je značilo veliki broj kompromisa u toku razrade projekta – od saobraćajnog rešenja do elemenata urbanog mobilijara, kao i veliki broj uključenih aktera.

„Na kraju, ipak sam zadovoljna jer mislim da je i kroz realizaciju projekat u dobroj meri ostao dosledan ideji, iako je bilo raznih promena i izmena usled čitavog niza ograničenja, do samog kraja realizacije.“ – kaže Zindović.

Građani Šapca su prihvatili novi trg; Foto: Đordje Đerić

Omiljena pozadina za selfije

Građani Šapca imali su različite reakcije na novi trg. „Uživo, one koje sam imala prilike da sretnem i sa njima popričam, uglavnom su bili zadovoljni činjenicom da je predviđen veliki broj klupa kao i nova česma.“ – kaže Zindović i dodaje da je bilo dosta pitanja vezanih za simboliku trga – za brojeve na klupama i značenje crvene pergole. Po reakcijama jasno je da mnogi ne znaju ko je bio Stanislav Vinaver i zbog čega je važan za našu umetnost i kulturu.

Vinaverov trg i fasada postali su omiljena pozadina za selfije; Foto: Đordje Đerić

Ovaj trg ima potencijal da postane ne samo simbol Vinavera već i simbol grada Šapca.

Naravno, na društvenim mrežama je bilo svakakvih komentara, od pozitivnih do uvredljivih.

„Ali na to ne obraćam puno pažnje – mislim da komentari uživo imaju mnogo veći značaj. Zanimljivo, obrada fasade nije gotovo uopšte imala negativnih komentara, iako sam i tu očekivala jake reakcije.“ – kaže arhitektica.

Naprotiv, fotogeničnost fasade, pa i kontroverzne pergole, čini mi se da će vrlo brzo ostati omiljena pozadina za selfije. „Na nekim televizijama trg je već podloga za snimke i reportaže iz Šapca, što me raduje jer govori o tome da ovaj trg ima potencijal da postane ne samo simbol Vinavera već i simbol grada Šapca.“ – zaključuje Milena Zindović.

Fotogalerija:

Vinaverov trg u Šapcu otvoren je početkom ove godine; Foto: Đordje Đerić
Vinaverov trg u Šapcu otvoren je početkom ove godine; Foto: Đordje Đerić

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

3 komentara

  1. Godža

    Dokle više o ovom trgu…, dokle ? Pa zar samo tu temu imate ?
    Dokle će da se vrti jedno te isto i da se veliča u zvezde do bolesti ? Kao da je izgrađena solarna elektrana pa da je od ogromnog društvenog značaja pa da razumem. Imate li još neku temu pobogu ? Ovo je zaista naporno.

    1. Igor Conić

      Ovo je prvi put da pisemo o trgu…

  2. Dragan Markovic

    Ako imate predlog da prikažemo još neki prostor, slobodno nam javite. Rado ćemo ga objaviti.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *