Drveni paviljon u Novom Sadu koji poziva na druženje
U okviru novosadskog Kampusa postavljena je skultupura u drvetu koja se svojim proporcijama, formom i pozicijom savršeno uklapa u prostor.
“Kao što je mobilijar važan za stan, tako je i urbani mobilijar važan za grad. Stan bez mobilijara je prazan, nefunkcionalan, a isti je slučaj i sa gradom”.
Ovim rečima novosadski arhitekta Dejan Mitov uvodi nas u projekat zvanično nazvan „Vizuelne komunikacije“, gde je u razradi idejnog rešenja bio uključen i studio čiji je on suosnivač – Modelart arhitekti.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Od Kineskog do Kreativnog distrikta: Novosadska četvrt dobija konačne obrise
- Od 22.000 metara selotejpa napravljena instalacija Collab Tape u Novom Sadu
Paviljon instaliran na dve lokacije
Inicijator projekta bio je Grad Novi Sad, a u sklopu priprema za godinu titule Evropske prestonice kulture.
Kako objašnjava Mitov, “Vrtni paviljon”, što je naziv iz projekta za dozvolu, predstavlja mesto okupljanja instalirano na dva mesta na teritoriji Grada Novog Sada – u Univerzitetskom kampusu na Limanu i u prigradskom mestu Bukovac.
„Ideja je bila da se isti paviljon pojavi na još par mesta ali je na kraju zbog budžeta ograničeno na ove dve lokacije“ – navodi naš sagovornik.
Mestimično su postavljeni trouglovi sa transparentnom metalnom mrežom koja dodatno stvara dinamičnu igru svetlosti i senke.
Paviljon sadrži raster 7×7 slova, tako da je taj raster prenesen u osnovi paviljona, što se i vidi iz ptičije perspektive.
Dati raster je najpre formiran u osnovi, a zatim je i trodimenzionalno transformisan kako bi postao dinamičan i kako bi formirao prostor za sedenje sa donje strane, odnosno baštu sa gornje strane.
„Mestimično su postavljeni trouglovi sa transparentnom metalnom mrežom koja dodatno stvara dinamičnu igru svetlosti i senke. Sedam od tih polja su osvetljena da svetle po noći.“ – kaže naš sagovornik.
Ptica sa raširenim krilima
Paviljon je projektovan i dizajniran spram okruženja u univerzitetskom kampusu. “Krug” u kom se nalazi je malo uzvišenje koje nekako dominira samim kampusom i postavlja se kao strateška pozicija, objašnjava novosadski arhitekta.
„Ovu poziciju sam tokom studija stalno gledao kao najbitniju poziciju i uvek sam razmišljao šta bi moglo da se tu pojavi. Neko je u prolazu u kampusu rekao da liči na ’pticu’ sa raširenim krilima i kada se gleda sa ulaza u Pravni fakultet zaista tako i deluje“ – kaže Mitov.
Ideja da Paviljon liči na knjigu je super, jer to baš nekako prenosi kulturu kampusa svuda po gradu.
„Sa druge strane sam čuo komentare da liči na knjigu kada se otvori/lista, što mi se nekako posebno dopalo iz sledećeg razloga. Paviljon je oblikovan za kampus i planiran je najpre tu, a zatim ideja da se pojavi na još nekoliko pozicija u gradu ne umanjuje značaj i dizajn paviljona, već simbolično ideju i kulturu kampusa širi po gradu kao neku ’pozitivnu (kulturološku) zarazu’. Tako da je ideja da liči na knjigu super, jer to baš nekako prenosi kulturu kampusa svuda po gradu“ – dodaje on.
Paviljon pored kampusa postoji samo na još jednoj lokaciji, ali, kako napominje Mitov, to ne znači da ga neće u perspektivi biti i na drugim lokacijama po Novom Sadu.
Energetski autonoman paviljon u Bukovcu
Osnovni materijal za paviljon je lamelirano drvo koje oblikuje nepravilne i talasaste linijske nosače. Pored drveta, tu su još i limene opšivke i limene saksije, dok su ispune od trouglova izrađene od čelika.
„Zanimljivo je da je paviljon u Bukovcu potpuno energetski autonoman, odnosno osvetljenje je preko solarnih panela. U momentu kada je bila energetska kriza pa je gašena ulična rasveta jedino je ovaj paviljon svetleo u Bukovcu jer ima autonomiju“ – kaže uz osmeh naš sagovornik.
Najveći izazovi u realizaciji paviljona se svode na geometriju, jer ne postoje dva ista nosača na paviljonu.
Napominje da su najveći izazovi u projektovanju bili da se isprojektuje kompleksna geometrijska struktura, te je pomoć potražena na Fakultetu tehničkih nauka.
Tako je kompletna razrada 3D modela i priprema za digitalnu fabrikaciju urađena od strane Centra za digitalni dizajn sa novosadskog FTN-a.
„Najveći izazovi u realizaciji paviljona se takođe svode na geometriju, jer ne postoje dva ista nosača na paviljonu. Svaki nosač je sam za sebe i izrađuje se nezavisno, po sopstvenom šablonu“ – kaže sagovornik Gradnje.
Pogođena očekivanja građana
Pri samom kraju razgovora, Dejan Mitov naglašava da su paviljoni naišli na izuzetno pozitivne komentare stanovnika Novog Sada i obližnjeg Bukovca.
„Jedna profesorica je rekla da stazom pored paviljona prolazi punih 30 godina i da se uvek pitala šta je to što bi moglo ovde da se nađe da popuni tu prazninu“ – kaže naš sagovornik i dodaje:
„Na kraju, kada je naišla na ovo rešenje, rekla je da ima utisak da je dobila ono što je očekivala, da se nikako nije razočarala i da misli da je dobro promišljeno za ovu lokaciju. Ovo mi je posebno drago, jer znači da smo pogodili nečija očekivanja, što je u javnom prostoru izuzetno teško“ – zaključuje Mitov.
Foto-galerija
Faktografija
Vrtni paviljon
Novi Sad
Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“
Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije
Modelart Arhitekti i Prefix
2020.
Totem Balkan, Balkanija
2022.
Vesna Stojaković, Dušan Petković
Džaba sve kad su klupe nisu funkcionalne nmože ni da se sedi ni leži na njima
Sve je stvar ukusa ali ne razumem kome se svidjaju ovakve i slične budalaštine.Besposleni nazovi umetnici svoje fantazije sprovode u delo,ali ljudi budimo realni malo koga to zanima.Smešno a skupo.
Nefunkcionalno na više nivoa! Uopšte konstruktivni elementi nisu morali da budu različiti, mogao je da se napravi modularni sistem i olakša izradu, što bi smanjilo i cenu. Čemu paviljon ako ne štiti od kiše, vetra, sunca i ako u paviljonu nema na čemu da se sedi? Jedna strana nema ništa, a druga ima 2 klupe koje se uopšte ne uklapaju. Trebalo je da klupe, odnosno pod objekta bude izrađen u komadu sa paviljonom, ne doslovno, ali da deluje kao da postoji neki tok, ovako izgleda kao da je neko samo doneo neke random klupe.