Generalštab među 7 najugroženijih spomenika kulture u Evropi

Kako se navodi, rušenje Generalštaba imalo bi ogroman štetni uticaj na gradsku vizuru, a bilo bi i u suprotnosti sa pravnom zaštitom ovog arhitektonskog i urbanističkog ansambla.

Modernistički kompleks Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane u Beogradu, popularni Generalštab, našao se na spisku 7 najugroženijih spomenika i lokaliteta kulturne baštine u Evropi za 2025. godinu, koji su u utorak objavili Europa Nostra, evropski glas civilnog društva posvećenog kulturnoj i prirodnoj baštini, i Institut Evropske investicione banke (EIB).

Podsetimo, uvrštavanju Generalštaba na listu prethodilo je saopštenje Europa Nostre, objavljeno u septembru prošle godine, u kome se izražava zabrinutost zbog najave rušenja ovog istorijski značajnog kompleksa – koji je projektovao arhitekta Nikola Dobrović – kao i njegova kasnija zamena novim objektom u interesu privatnog sektora.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

•  Kasarna Sedmog puka postaje Trump International Hotel?

Ko se još našao na spisku

Ovogodišnja lista 7 najugroženijih obuhvata tri lokaliteta kulturnog i prirodnog nasleđa – dvorac Niborg u Danskoj, zamak Monemvazija u Grčkoj i Viktorijine vrtove u Londonu – koji su ugroženi izgradnjom invazivnih novih objekata i neadekvatnim razvojnim projektima.

Pored Generalštaba, na spisku se našlo još jedno modernističko zdanje – zatvoreni bazen Valhala u Geteborgu, koji je takođe pod neposrednom pretnjom rušenja, kao i dva verska lokaliteta – manastir i naselje Arakelots u Jermeniji i Velika sinagoga u Orli u Poljskoj – koji su ugroženi kako usled zapuštenosti tako i zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Vlasti u Srbiji trebalo bi da započnu opsežnu konsultaciju sa stručnjacima i civilnim društvom o budućem projektu očuvanja i mogućoj adaptivnoj prenameni.

U obrazloženju Savetodavnog panela programa 7 najugroženijih, navodi se da je kompleks beogradskog Generalštaba istaknuti primer modernističke grane poznate kao češki kubo-ekspresionizam, te da predstavlja važnu komponentu gradskog pejzaža i slojevitog kulturnog sećanja Beograda, uključujući disonantne memorijalne aspekte svoje funkcije u modernoj istoriji šireg regiona.

„Danas se ovaj modernistički kompleks, koji je oštećen tokom NATO bombardovanja 1999. godine, suočava sa neposrednom pretnjom rušenja kako bi se napravio prostor za obiman razvoj komercijalnih nekretnina. Predloženo preuređenje imalo bi ogroman štetni uticaj na gradsku vizuru, koja je u suštini oblikovana modernističkim kompleksom Generalštaba.

Dodaje se da bi takvo preuređenje bilo i u suprotnosti sa pravnom zaštitom ovog arhitektonskog i urbanističkog ansambla koja je uvedena 2005. godine, a “nedavno ju je ukinula Vlada Srbije, očigledno kršeći odredbe nacionalnog Zakona o kulturnom nasleđu“, navodi se u obrazloženju.

Novi neprimereni građevinski projekat

„Neposredna pretnja rušenja kompleksa Generalštaba i njegove zamene novim neprimerenim građevinskim projektom treba biti sprečena kako u interesu Srbije tako i u interesu cele Evrope” – ističe dalje Savetodavni panel.

U saopštenju se kaže da bi “umesto toga, vlasti u Srbiji trebalo da započnu opsežnu konsultaciju sa stručnjacima i civilnim društvom o budućem projektu očuvanja i mogućoj adaptivnoj prenameni ovog modernističkog ansambla, prepoznajući njegov višeslojni značaj za kulturno nasleđe, i to na osnovu evropske vizije, vrednosti i najbolje prakse, kako to nalaže član 7. Faro konvencije o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo, koju je Srbija potpisala i ratifikovala“.

Savetodavni panel zaključuje da bi očuvanjem kompleksa Generalštaba Srbija ponovo potvrdila svoju posvećenost očuvanju kulturnog nasleđa, „pokazujući svoj potencijal da poveže ljude kroz pravedan i harmoničan pristup atributima istorije, identiteta i otpornije budućnosti“.