Koristeći micelijum i pažljivo odabrane bakterije, naučnici iz SAD na putu su da stvore izdržljiv i dugotrajan građevinski materijal sa korisnim osobinama poput samoobnove. Beton je veliki zagađivač i neminovno…
Hraneći se ugljenikom i kalcijumom iz betona oko sebe, endospore proizvode kalcijum karbonat, odnosno cementni materijal koji ispunjava i krpi nastalu prslinu. Iako na prvi pogled deluje kao čvrst i…
Šta biste rekli ako bi beton sam mogao regenerisati prsline ili ako bi most mogao da popravi pukotine bez intervencije čoveka? Koliko god zvučalo nadrealno, polje istraživanja posvećeno takozvanim “živim…
Razmnožavanje betonskih blokova može se izvršiti tako što se iseče dijamantskim diskom i postavi u kalup sa toplom vodom i sa dodatnim sirovinama. Vekovima graditelji na gotovo identičan način prave…
Kvaka koja se samostalno dezinfikuje mogla bi da postane realnost. Studenti s Univerziteta u Hong Kongu, Sum Ming Wong i Kin Pong Li, predstavili su pilot projekat kvake za vrata…
Uzorci od betona u koji je dodat pepeo, tokom testnog perioda nisu pretrpeli nikakva oštećenja. Bez soli zimi ne bismo mogli da odledimo puteve, međutim ovo hemijsko jedinjenje šteti betonskom habajućem…
Dodavanjem čeličnih vlakana i bakterija, putevima bi se mogao značajno produžiti vreme eksploatacije. Rupe na putevima ne samo da iritiraju vozače već su i uzročnik velikog broja saobraćajnih nesreća širom sveta. Zbog…
Kompanija Cowi testira novu tehnologiju koja koristi bakterije kako bi ojačala otpornost betona na vodu i hemikalije. Tehnika koja bi mogla značajno produžiti životni vek konstrukcije, podrazumeva mešanje bakterije iz…
Najnovije otkriće američke profesorice arhitekture u Abu Dabiju donosi nam bio-ciglu koja ne mora da se peče već će se pravi na sobnoj temperaturi. Ovo otkriće dogodilo se slučajno: nakon…
Najnoviji komentari BIM02.02.2026. Onako02.02.2026. Jana02.02.2026.
Neprijatna istina o BIM standardima
Otkriveni planovi Belgrade Waterfront Marine: Šta se menja na Sajmu?
Srbija u društvu selektivnog sećanja: Šta radimo sa „nepoželjnom“ arhitekturom