Zašto BIM traži da zaboravimo na krute faze projektovanja

BIM ne briše faze projektovanja i gradnje, već ih povezuje u jedan kontinuitet koji traje kroz ceo životni ciklus zgrade.

U arhitekturi smo navikli da razmišljamo u fazama. Postoji trenutak kada ideja nastaje, kada se oblikuje, razrađuje, i onaj kada se prenosi na gradilište. Svaka faza ima svoj početak i kraj. Nekada se jasno znalo gde jedna završava, a druga počinje.

Danas te granice više nisu tako čvrste. Linearne sekvence ustupaju mesto kontinuitetu, cikličnom toku u kojem se projektovanje, izvođenje i održavanje prepliću. BIM menja način na koji projektujemo, ali ono što najdublje menja jeste kako razmišljamo o celom procesu.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Bam, bum, BIM: Rok za primenu BIM tehnologije odložen za početak 2028. godine

Ritam regulative

Tradicionalni pristup bio je vezan za ritam regulative: projektovanje se završavalo potpunom dokumentacijom, zatim je sledila gradnja, a potom održavanje. Takva linearna podela bila je praktična za regulatorna odobrenja i ispunjavanje procedura. Omogućavala je efikasnost u formalnom smislu, stvarajući mnoge projekte izuzetnog kvaliteta.

Ipak, ograničenja su danas jasna: zgrade su funkcionisale, ali često uz neočekivane troškove, visoke cene izgradnje ili neefikasne sisteme koji su se otkrivali tek u upotrebi. Razlog je što se širi kontekst, ceo životni ciklus zgrade, nije dovoljno duboko sagledavao. Fokus je bio na onome što je nužno za trenutnu fazu. Životni vek objekta od pedeset godina redukovan je na nekoliko meseci projektovanja.

Vrtlog promena

Pritisci tržišta za bržom, jeftinijom i održivijom izgradnjom, zajedno sa složenošću projekata, pokrenuli su snažan vrtlog promena. Taj vrtlog ne briše faze, ali briše njihovu krutost. Granice popuštaju, faze se prelivaju jedna u drugu. Arhitekta ostaje prisutan na gradilištu, izvođač ulazi u ranu fazu projektovanja, a o održavanju se razmišlja dok se ideja još oblikuje.

Projekat napreduje ne time što zatvara faze, već time što ostaje spreman da menja sopstveni tok.

Granice koje su nekada bile jasne linije razdvajanja postale su mesta susreta. U njima se donose odluke vođene novim uvidima: neočekivani problemi poput nestabilnog tla ili ograničenja u snabdevanju materijalima menjaju konstrukciju, energetske simulacije koriguju izbor materijala, analiza troškova preusmerava prioritete.

To je prostor u kojem se odluke preispituju i prilagođavaju, gde svako donosi svoj deo iskustva. Takav proces traži novu vrstu sigurnosti. Ona se više ne oslanja na krute granice, već na stalno preispitivanje i otvorenost. Projekat napreduje ne time što zatvara faze, već time što ostaje spreman da menja sopstveni tok.

Snaga ranih odluka

Upravo zato faza projektovanja, iako često najkraća i potcenjena, ima presudnu težinu. U njoj se postavljaju smernice koje nose ceo projekat, od prvih ideja do decenija održavanja. Svaka odluka doneta tada nastavlja da živi, preispituje se na gradilištu i potvrđuje u svakodnevnoj upotrebi zgrade.

Model nije statičan dokument. Kada stigne na gradilište, već je prošao kroz koordinaciju i validaciju, ali ostaje otvoren. Kao dvosmerni kanal, čuva idejnu zamisao i beleži stvarnost gradilišta. Svaka sugestija sa terena, svaka promena uslova, vraća se u njega i postaje deo zajedničkog toka.

U BIM procesu projekat se ne završava predajom projektne dokumentacije, niti završetkom gradnje, on se nastavlja u održavanju.

U BIM procesu projekat se ne završava predajom projektne dokumentacije, niti završetkom gradnje, on se nastavlja u održavanju. Svaka intervencija otvara novi ciklus i meri koliko su odluke iz ranih faza bile održive. Vrednost se ogleda u tome koliko dugo zgrada ostaje funkcionalna, efikasna i prilagođena korisnicima.

Nova dinamika timskog rada

Kada se faze prepletu, menja se i priroda timskog rada. U tradicionalnom pristupu, svako je imao jasno definisanu ulogu u određenom vremenu. Danas svi rade istovremeno, što donosi nove mogućnosti, ali i nove napetosti.

Ovaj paralelni rad omogućava iterativni proces gde se energija ne troši na paralelne verzije istog sadržaja, već na optimizaciju rešenja. Model kao dinamički zapis projekta postaje zajednički prostor gde sve discipline dele informacije, proveravaju izvodljivost i usklađuju zajedničke zaključke sa ciljevima.

Dogovorena struktura modela, standardi, parametri i dosledno vođenje podataka postaju osnova timskog rada.

Takav okvir stvara osećaj kolektivnog vlasništva nad procesom i rezultatom, motiviše timove i omogućava da složeni projekti funkcionišu kao jedinstvena celina. Dogovorena struktura modela, standardi, parametri i dosledno vođenje podataka postaju osnova timskog rada.

Iako kolektivni proces može zamagliti linije vođstva, odgovornost ne nestaje. Svako je nosi u svom domenu, a identitet projekta, vrednost koju tim mora da očuva, ostaje merilo odluka.

Balans brzine i iteracija

Ovakav pristup donosi benefite, ali i ozbiljne izazove. Regulativa i dalje očekuje jasne, zatvorene pakete dokumentacije, dok praksa traži fleksibilnost i iteracije. Timovi su pritisnuti rokovima koji su često zasnovani na starom modelu rada – nekoliko meseci za projektovanje naspram decenija gradnje i održavanja.

Investitori žele održive zgrade, ali često potcenjuju vreme potrebno za iterativni rad. Taj nesklad između očekivane brzine i potrebne dubine guši proaktivnost i tera timove u reaktivne odluke, a projekti kasne.

Postavlja se pitanje: da li nas kontinuitet zaista vodi napred, ili nas zavodi iluzijom kretanja dok pokušavamo da pomirimo regulativu, optimizaciju i kvalitet u nemoguće kratkom vremenu?

Ljudi na prvom mestu

Pravi napredak ne dolazi iz brzine, već iz sposobnosti da se prava odluka donese u pravom trenutku. Automatizacija pomaže: simulacije otkrivaju greške, algoritmi predlažu rešenja, alati proveravaju usklađenost. Ali prava snaga je u tome da nam tehnologija oslobodi vreme za ono što je suštinski ljudsko, razumevanje prostora, udobnosti i kvaliteta života.

Praksa pokazuje da previše automatizacije vodi ka generičkim projektima. Zato BIM nije luksuz, već neophodan okvir koji unosi strukturu u ovaj fluidan proces kroz standardizovane formate i procedure razmene.

On omogućava da vreme rasporedimo pametnije, da vrednost ranih odluka bude prepoznata, i da model bude zajednički jezik projekta – u kojem timovi zajedno balansiraju tehničku efikasnost sa ljudskim vrednostima, gde se prepoznaje odgovornost i gradi poverenje.

Kvalitet kroz koherentnost

Ne gradimo samo objekte, gradimo mesta za život, grad, kulturu i odnose. Kada oslobodimo faze njihovih oštrih granica i gledamo projekat kao celinu, uključimo sve učesnike od početka i preuzmemo odgovornost za svoj deo, ne gubimo kontrolu, dobijamo koherentnost.

A iz nje dolazi kvalitet koji traje: zgrade koje ne samo da štede resurse, već poboljšavaju svakodnevicu, podstiču održivost i inspirišu generacije.

U sledećem nastavku serijala „BIM u fokusu” istražićemo BIM dimenzije i kako klasifikovani modeli, kroz tačne predmere i simulacije troškova, omogućavaju 5D pristup za bolju budžetsku kontrolu i sigurnije odluke.