Snøhetta predstavila nove vizuale za buduću operu u Diseldorfu
Osveženi koncept objedinjuje tri kulturne institucije u jedinstven kompleks čije prizemlje, inspirisano tokom Rajne, postaje nov javni prostor grada.
Norveški studio Snøhetta objavio je nove rendere svog pobedničkog dizajna na konkursu za novu zgradu opere u Diseldorfu. Prvobitno raspisan 2017. godine, konkurs „Opera budućnosti“ doživeo je više prekida tokom godina zbog promena u planiranoj lokaciji izgradnje, što je produžilo proces donošenja odluka za ovaj važan kulturni projekat.
Novoprojektovani objekat postaće dom Nemačke opere na Rajni, kao i Gradske muzičke biblioteke Diseldorfa i Muzičke škole Klare Šuman, stvarajući objedinjeni kulturni centar. Predlog ima za cilj da uspostavi savremenu operu koja jača kulturnu infrastrukturu grada i javni život.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Prizemlje inspirisano vijugavim tokom Rajne
Predlog, koji je jednoglasno izabran od strane 25-članog žirija, zamišljen je kao otvoren i pristupačan kulturni prostor u centru grada. Snøhettin dizajn uvodi prizemlje nalik pećini, inspirisano vijugavim tokom reke Rajne, zamišljajući poroznu urbanističku površinu koja podstiče kretanje i uključivanje javnosti.
Podelom ukupnog volumena objekta na tri asimetrična trapezoidna bloka i integrisanjem prolaza u prizemlju, koncept omogućava prodor dnevne svetlosti i bolju cirkulaciju na kompaktnom prostoru, objasnili su iz norveškog studija.
Krovovi padaju u različitim smerovima, spuštajući se prema susednim zgradama i uzdižući se kako bi naglasili javni karakter građevine.
Tripartitna forma takođe simbolizuje jedinstvo tri institucije koje objekat obuhvata. Krovovi padaju u različitim smerovima, spuštajući se prema susednim zgradama i uzdižući se kako bi naglasili javni karakter građevine.
“Izdubljeno” prizemlje se otvara ka svim stranama parcele, stvarajući široke vizuelne i fizičke veze sa okolnim javnim prostorima. Na taj način baza zgrade postaje aktivna kulturna scena ukorenjena u svakodnevni život grada.
Veliki otvori uokviruju ključne javne prostore, uključujući foaje i sale za probe, dok manji prozori obezbeđuju kontrolisano senčenje i ventilaciju.
Eksterijer je definisan prirodnim svetlom, kao i prirodnom kamenom ventilisanom fasadom, koja se uklapa u materijalnu paletu grada Diseldorfa i pomaže u smanjenju pregrevanja tokom leta.
Kameni moduli se razlikuju po veličini i završnoj obradi, od grubih do fino obrađenih, a svi zajedno raspoređeni u talasaste trake koje podsećaju na geološke slojeve sedimenata i prenose motiv erozije sa prizemlja na fasadu.
Veliki otvori uokviruju ključne javne prostore, uključujući foaje i sale za probe, dok manji prozori obezbeđuju kontrolisano senčenje i ventilaciju, objasnile su norveške arhitekte.
Glavna sala sa 1.300 sedišta
U unutrašnjosti se strategija materijalizacije nastavlja na geološku temu kroz mineralne površine sa suptilnim tonalnim razlikama. Glavna sala sa 1.300 mesta sadrži oblogu od tamnog hrasta i crvena sedišta, podsećajući na elemente postojeće opere koja će biti srušena.
Biosolarni krov integriše fotonaponske panele, krovne prozore i tehničku opremu, uz terasaste zasađene površine sa biljnim vrstama poreklom iz poplavnih područja donjeg toka Rajne. Zajedno, silueta zgrade, otvori i ozelenjene terase stvaraju kulturnu instituciju koja je istovremeno ukorenjena u kontekst i vizuelno upečatljiva.
Šta je zajedničko za oba rešenja
Svakako, ukoliko se vratimo na dizajn studija Snøhetta koji je prvobitno izabran na konkursu „Opera budućnosti“ 2017. godine, može se reći da je izgledao značajno drugačije. Ipak, otvorenost prizemlja, iskošena forma i efikasna povezanost prostora zajednički su za oba dizajna.
O pobedničkom dizajnu iz 2017. godine žiri je rekao sledeće: “Dizajn koji iznenađuje, dizajn koji podstiče, ali i dizajn o kojem se može i mora diskutovati. On uverava svojom idejom rotacije glavne ose opere za 24°, zasnovanoj na osi Aleje Jegerhof. Ovo omogućava dobro organizovan uzdužni raspored od pozadine scene do kontrolne sobe u dužini od oko 67 metara”.
Žiri je dodao i ovo: „Takođe, koncentracija svih funkcionalnih elemenata ka Aleji Hajnriha Hajnea i Ulici Ludviga Cimermana je logična, stvarajući relativno slobodnu forumsku i foaje zonu prema vrtnoj strani dvorišta, koja je veoma atraktivna, može dobro povezati javne prostore unutar zgrade i otvara zanimljive mogućnosti za dalji razvoj njene završne skulpturalne forme”.
interesantno rešenje
Одкад су се појавили запањују својим пројектима. На стешњеној локацији нашли су задивљујуће решење. Архитектура која је Уметност највишег ранга!