Trend u svetu, ali i kod nas je izgradnja pametnih zgrada; Foto: Matthew Hamilton on Unsplash
Opremanje

Zgradarstvo je tržište koje najviše troši električnu energiju na svetu. Rešenje postoji!

Najveći uticaj na potrošnju električne energije imaju zgrade, jer se u njima troši gotovo 60 odsto proizvedene struje. Međutim, novi trendovi i tehnologije mogu to da promene.

Danas su gradovi u Srbiji, naročito Beograd i Novi Sad, na visokom stepenu razvoja u oblasti građevinarstva sa mnoštvom novih komercijalnih i stambenih objekata i velikim brojem projekata u zgradarstvu. Ovakva ekspanzija nam daje odličnu podlogu za formiranje drugačijeg pogleda na oblast zgradarstva i potpuno novi koncept u projektovanju, gradnji i korišćenju objekata.

Na tom putu postoji mnogo izazova i ograničenja na koje nailazimo, koji sa jedne strane utiču na promenu koncepcije zgrada i načina na koji ih koristimo, dok su sa druge strane veća očekivanja korisnika, koji žele da komfor zgrada sve više odgovara njihovim individualnim potrebama sa posebnim akcentom na digitalizaciju. Povrh svega, dostupnost novih tehnologija daje mogućnost da se zgrade projektuju, grade i koriste na drugačiji način, korišćenjem baza podataka (big data), njihovom akvizicijom i analitikom. Sve ovo govori da se zgradarstvo razvija na potpuno drugačiji način u odnosu na to kako je bilo do sada.

Najpre ćemo se osvrnuti na trendove koji će u narednim godinama i dekadama oblikovati gradove u kojima živimo, zatim kako možemo koristiti zgrade da one budu efikasne i na kraju koji su to izazovi sa kojima se suočavamo i načini kako možemo da ih rešimo upotrebom novih platformi koje te zgrade čine ugodnim za korišćenje njihovim korisnicima, ali i ljudima koji upravljaju njima.

Prostora će biti sve manje, dok će očekivanja u komforu biti sve veća.

Jedna od prvih činjenica sa kojom se suočavamo je masovna migracija stanovništva u gradove. Istraživanja pokazuju da će se do 2050. godine još 2,5 milijade ljudi doseliti u gradove. To će biti najveća migracija u istoriji čovečanstva do sada i ona će izazvati ogroman pritisak na gradove sa posebnim pritiskom na prostor koga će biti sve manje, dok će očekivanja u komforu biti sve veća. Gradski planeri će tako taj pritisak morati da rešavaju uvođenjem regulativa o kontroli upotrebe energije, posebno električne energije.

Drugi vrlo važan trend koji oblikuje gradove i objekte je svakako digitalizacija. Proces digitalizacije i korišćenja podataka eksponencijalno raste. Na to ukazuju podaci da je u 2014. godini 1,7 milijardi uređaja povezano u zgradama što je tri puta više u odnosu na 2012. Ovaj trend nameće potrebu za efikasnijim prikupljanjem dostupnih podataka, njihovim organizovanim korišćenjem, ali i akvizicijom i analitičkim pristupom u obradi. Dramatično se povećava potreba za brojem tačaka na kojima se vrše merenja u objektu, jer se prikupljaju podaci o potrošnji CO2, temperaturi u objektu, nivou buke i svemu ostalom u kancelarijskim prostorima, na primer. Sve ovo značajno utiče na veće korišćenje veštačke inteligencije i upotrebu najrazličitijih aplikacija u korišćenju objekata.

The Edge je najodrživija poslovna zgrada na svetu sa BREEAM-NL ocenom 98,36%; Foto: Ronald Tilleman

Porast potrošnje električne energije

Treći trend je porast potrošnje energije, posebno električne energije. Vrlo konzervativna predviđanja govore da će u naredne dve decenije, do 2035. godine, potrošnja električne energije u svetu porasti za 60 odsto. Najveći uticaj na potrošnju električne energije imaju zgrade, jer se u njima troši gotovo 60 odsto proizvedene struje čime je zgradarstvo najveće pojedinačno tržište koje troši električnu energiju na svetu. Shodno svemu kao najveći izazov nameće se tema uštede struje u zgradama.

Postoji više načina za uštedu električne energije. Jedan je instalacija obnovljivih izvora energije u samim zgradama čime se uz mikroupravljanje tim izvorima energije postižu značajne uštede u korišćenju konvencionalnih izvora električne energije iz mreže. Kako bi ovo upravljanje bilo efikasno, javlja se potreba za merenjem i upravljanjem energetskim veličinama u tim zgradama, Power Monitoringom. Pristup koji možemo nazvati aktivni energetski menadžment uz merenje, arhiviranje i analitiku izmerenih veličina učestvuje u uštedi u potrošnji električne energije sa 80 odsto.

Danas se zgrade i dalje, uglavnom, projektuju, grade i koriste po zastarelim metodama, gde je najveći deo podataka iz različitih sistema ugrađenih u zgradama neadekvatno iskorišćen i međusobno nije povezan, najverovatnije ti podaci nisu ni izmereni. Iz tog razloga Facility Managerima je otežan posao, jer oni u nedostatku potrebnih podataka, koji pri tome nisu kvalitetno obrađeni, praktično tim zgradama upravljaju „na slepo“. Slično je i sa vlasnicima tih zgrada, kojima bi svakako dobro došle informacije kako da objekti čiji su vlasnici budu efikasniji, samim tim i jeftiniji za održavanje.

Kako upravljati zgradama

Ovo su razlozi koji nameću potrebu za promenama u upravljanju zgradama. Potrebno je stvoriti uslove gde će se ogroman broj informacija koje su lako dostupne, pretvoriti u korisne ulazne podatke koji se dobro organizovani kasnije koriste za analizu i upravljanje sistemima. Takvim načinom upravljanja zgradama mogu se dobiti najveći benefiti u njihovom korišćenju, povećati komfor, ali i postići uštede u potrošnji i optimizaciji prostora.

Ukoliko u zgradama imamo ugrađene odgovarajuće sisteme, ako su oni adekvatno integrisani i kada su podaci koje dobijamo iz njih kvalitetno obrađeni, možemo očekivati da će potrošnja biti manja i do 30 odsto. U ovakvim zgradama značajno su poboljšani i uslovi rada, a broj izostanaka zaposlenih zbog bolovanja smanjen je za 35 odsto jer se adekvatnom kontrolom sistema za ventilaciju, upravljanjem osvetljenjem i sličnim intervencijama stvaraju mnogo zdraviji uslovi za rad. Sve ovo čini zaposlene produktivnijim i štedi njihovo vreme, koje će uložiti u svoj razvoj i razvoj posla koji rade.

Sve ovo lepo zvuči, ali se postavlja pitanje kako doći do ovog cilja i dobiti sve navedene benefite?

To je upravo polje gde Schneider Electric kao kompanija koji je svetski lider u oblasti upravljanja i razvoja rešenja koja omogućuju automatizaciju na svim nivoima poslovanja može da da svoj veliki doprinos. Za takve izazove je razvijeno sveobuhvatno rešenje koje istovremeno pruža potpunu kibernetičku sigurnost i ono što današnjim sistemima vrlo često nedostaje – kompletnu analitiku i izveštavanje na svim nivoima.

EcoStruxure tehnologija

Radi se o platformi EcoStruxure, zasnovanoj na IoT tehnologiji, koja služi kao osnova za upravljanje, vođenje, automatizaciju i optimizaciju sistema lokalno ili u cloudu, te objedinjuje tri nivoa. Pomoću nje moguće je prikupljati velike količine podataka iz samih tehnoloških procesa, slede nadređena kontrola i upravljanje procesima i potrošnjom energenata, te analitika. Razvijeno je šest „specijalističkih“ arhitektura prema oblastima primene, a EcoStruxure Building pruža rešenje za upravljanje u zgradarstvu.

EcoStruxure platforma zajedno sa današnjom tehnologijom daje mogućnost da su zgrade u stanju da daju više energije, nego što mogu da potroše. Na primer, the Edge, Deloitte-ova poslovna zgrada u Amsterdamu proizvodi 102 odsto vlastitih potreba za energijom koje dobija kombinacijom upravljanja energijom, automatizacijom i IoT procesima.

Kao zgrada sa energetskim statusom nula, Edge proizvodi 102 odsto svoje energije; Foto: Ronald Tilleman

EcoStruxure platforma daje mogućnost da su zgrade u stanju da daju više energije, nego što mogu da potroše.

Zgrada The Edge ima bogatu paletu integrisanih rešenja za upravljanje objektima i energijom, sistem distribucije električne energije, IT infrastrukturu, upravljačke uređaje i softver EcoStruxure za nadzor električne energije. Jedinstvena IP osnova zasnovana na EcoStruxure platformi daje rešenje za sistem za upravljanje zgradom (Building Managment System, BMS) koji omogućava pristup ključnim podacima o zgradi u realnom vremenu. Ovo je otvoreno i interoperabilno rešenje koje omogućava Facility Managerima u zgradi da nadgledaju, mere i kontrolišu sve podatke iz zgrade i IT sistema kako bi obezbedili adekvatne radne uslove, kao i komfor i zadovoljstvo zaposlenih. Zgrada the Edge, uz sve integrisane sisteme predstavlja globalno priznatu pametnu zgradu koja je stvarno izvanredna, kako u pogledu funkcionalnosti i zaštite životne sredine, tako i u pogledu estetike.

Srećom, sličnih objekata danas ima i u Srbiji. Navodimo primer poslovne zgrade kompanije Elektrovat u Čačku, u kojoj su primenjena sva navedena rešenja i koja se sa pravom svrstava u red pametnih zgrada. O ovoj zgradi, u nekom sledećem tekstu, do tada pogledajte kratak film o zgradi The Edge.

 

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *