Atmosfera prodaje noć: Lekcije iz hotelskog dizajna i menadžmenta sa BuildUpa 2025
Od enterijera i menadžmenta do osmeha na recepciji — panelisti BuildUp konferencije saglasni su da je atmosfera ono što puni sobe tokom cele godine.
Na nedavno održanoj konferenciji BuildUp 2025: Horekatura, koju je organizovao portal Gradnja, završna panel diskusija “Pun program – pun hotel” otvorila je pitanje kako popuniti sobe van sezone i šta zapravo zadržava gosta unutra.
U razgovoru su učestvovali Aleksandar Vasilijević (Hilton Beograd), Bojan Dotlić (Accor Group), Ksenija Pantović (Studio OBE), Ljubica Bigović (A4 Studio) i Vladimir Gugl (Gugl:dsgn), uz moderaciju Aleksandre Gavrilović, urednice portala Dizajn enterijera.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Dobar enterijer ne može da zadrži gosta
Otvaranje diskusije je potvrdilo – sadržaji i vizuelna atrakcija pokreću dolazak, ali odlučuje doživljaj na licu mesta: “Ono što privlači ljude je ideja o prostoru, ali ono što ih zadrži u samom prostoru je njihovo iskustvo koje se generiše kroz sam boravak”, rekla je arhitektkinja Ksenija Pantović, naglašavajući koliko je pitanje identiteta, brendinga i marketinga u samom startu važno, ali i da “od subjektivnog doživljaja zavisi da li mi želimo stalno tu da se vraćamo.”
Arhitektkina Ljubica Bigović bila je direktna, rekavši da dobar enterijer nije dovoljan ako ostatak sistema ne radi: “Smatram da enterijer mnogo doprinosi tome da se gosti vraćaju, ali da enterijer ne može goste da zadrži. Oni će doći tri do pet puta, fotografisaće se, ali ako vi nemate dobar menadžment, ako nemate vrhunskog kuvara, ako nemate dobar servis – oni se zbog enterijera više neće vraćati.”
Sve to što se dobija kao komocija u nekom objektu, bilo da je u pitanju rizort ili gradski hotel – pamtite ambijent, mirise i to što ste doživeli unutra.
Bojan Dotlić, projektni menadžer u Accor Group, povezao je identitet prostora sa potrebom da gost ostane unutra i troši novac u samom objektu: “Način na koji mi pokušavamo da zadržimo gosta je da ga motivišemo da ne ide toliko van hotela, ukoliko ne mora. Važno je da imamo što više opcija da mu pružimo – da pojede kvalitetnu hranu, da uveče popije neki koktel, da hotelski restoran ne izgleda kao klasičan hotel.
Arhitekta Vladimir Gugl je stavio akcenat na celinu iskustva i snagu “sadržaja koji produžavaju dan”: “Duboko verujem da rad hotela zavisi od 25 do 33% od enterijera, a ostatak su kuvar, konobari, menadžment, Instagram korneri i ostali prateći sadržaji koji gosta teraju da se vrati. Generalno, sve to što se dobija kao komocija u nekom objektu, bilo da je u pitanju rizort ili gradski hotel – pamtite ambijent, mirise i to što ste doživeli unutra. I naravno, ono što je od suštinskog značaja je lokacija, lokacija i lokacija.”
A iz prve linije upravljanja, generalni menadžer hotela Hilton Beograd Aleksandar Vasilijević dao je sliku hotela kao organizma: “Ja na hotel gledam kao na živo biće. Bez obzira na enterijer, za goste je najbitniji jedan osmeh – da ih dočeka neko sa osmehom. Posle osmeha, i enterijer će biti lep, i hrana će biti bolja. Jer, mi ne prodajemo sobe, nego vreme koje gosti provode u tim sobama.”
Atmosfera kao strateški cilj
Za male gradske hotele, gde nema “spektakularnih programa”, Ljubica Bigović je objasnila kako se sadržaj gradi pažnjom prema sobi i osećaju: “U takvim objektima se mnogo vodi računa o dizajnu i detaljima u samoj sobi – o materijalima, o udobnosti, nivoima osvetljenja, akustici. Nemate mnogo prostora za manipulaciju, jer morate u to malo prostora da uhvatite osećaj koji gost treba da ima.”
Njena koleginica po struci Ksenija Pantović vraća fokus na atmosferu kao strateški cilj: “Istakla bih malo neuhvatljiv aspekt. Mislim da nije samo tehnika bitna, nego atmosfera i nešto što korisnik sutra može i da poveže sa samim sobom. Na nama je da u okviru svakog projekta istražimo šta je to na perceptivnom nivou svakom može da bude interesantno.”
Kroz enterijer pokušavamo da se povežemo sa lokalnom kulturom i koliko se posvetimo detaljima, toliko je enterijer uspešniji.
Koliko globalni standard treba da “omekša” pred lokalnim očekivanjima? Bojan Dotlić ističe da su osnove iste svuda: “Kada je soba u pitanju, to su vrlo jednostavne stvari – dobar krevet, velik tuš, kozmetika u kupatilu, mogućnost da se poveže na TV sa svojim uređajem. Sve posle je nadogradnja. Osim toga, važno je da dole u hotelu gost ima mogućnost da nešto pojede i popije, da ne mora da luta po gradu. Ovo su univerzalne vrednosti, iako svaka lokacija, naravno, ima svoje osobenosti.”
Ljubica Bigović insistira na genius loci, odnosno duhu mesta koji bi trebalo da se komunicira kroz enterijer: “Meni jednostavno nije prihvatljivo da vi ujutru otvorite oči i da ne znate da li ste u Beogradu, na Braču ili na Jahorini. Kroz enterijer pokušavamo da se povežemo sa lokalnom kulturom i koliko se posvetimo detaljima, toliko je enterijer uspešniji. Smatram da nije poenta u tome da generišemo prostore sa Pinteresta, koristeći materijale ili boje drveta koji su samo trenutno aktuelni.”
Ako investitorima produžimo trajanje dana i ako ljudi ostaju u restoranu i posle deset uveče, to znači da je napravljen uspešan posao.
Završni krug diskusije je otvorio pitanje jednog elementa koji puni prostor tokom cele godine. Vladimir Gugl je to vezao za program i ritam dana: “Glavni razlog zašto su arhitekte iz Beograda i Srbije cenjene u regionu je taj što smo mi morali da naučimo kako da jedan prostor, koji je preko dana kafić, radi do ponoći. Ako investitorima produžimo trajanje dana i ako ljudi ostaju u restoranu i posle deset uveče, to znači da je napravljen uspešan posao.”
Ksenija Pantović ističe fleksibilnost kao strategiju: “Bitni su mogućnost transformacije i fleksibilnost prostora – kako kroz vreme prostori mogu da se transformišu u neke druge funkcije. Jedno univerzalno arhitektonsko pitanje je kako da se stalno prilagođavaš novim potrebama, jer mi kroz projektovanje ispunjavamo, razmatramo i analiziramo potrebe korisnika koje se menjaju kroz vreme.”
Hotel kao destinacija sam po sebi
Bojan Dotlić vraća fokus na “skrivanje hotela u gradu”: “Da mogu, napravio bih hotel koji je destinacija sam po sebi – da zanemarimo lokaciju. Ali ako mislimo da nešto zaista radi 365 dana u godini – to je, naravno, ideal, to maltene ne može da se postigne. Idealan hotel bi bio onaj koji bi spojio i leisure i poslovni deo, i food and beverage kakav treba da bude.”
Aleksandar Vasilijević zaključuje duhovito i lokalno: “Kad bih mogao da napravim hotel bez restorana i bez kuhinje, taj bi sigurno radio 365 dana i manje bi me bolela glava. Ili makar da ima buregdžinicu. ‘Think globally, but act locally.’”
Konferenciju BuildUp 2025 podržale su najznačajnije kompanije iz građevinsko-arhitektonske industrije, među kojima su: Xella, Velux, EuroDOM, Alumil, TECE, Tarkett, Saint-Gobain Glass, RadinAG, Hörmann, Rehau, InnoFilt, Mladost Leskovac, Intra Lighting, Ecotech, Geberit, Fundermax, Energynet, Isomat, Herz, MaraHome, Grohe, Robots4All i Vueco.
