Od Bijeljine do Ermitaža: Kako je Sara Pepić osvojila Golden Trezzini nagradu

Petogodišnje studije u Sankt Peterburgu i projekat rečne železnice Beograda doneli su joj zlatni sertifikat na međunarodnom konkursu 2025.

Sara Pepić, danas studentkinja master studija arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na studije u Sankt Peterburgu prijavila se bez znanja roditelja. U tom trenutku bila je gimnazijalka iz Bijeljine koja je planirala da arhitekturu upiše u Beogradu, kao i većina njenih vršnjaka. Međutim, susret sa učenikom iz Rusije, koji je u okviru programa razmene predstavio mogućnosti studiranja u Sankt Peterburgu, promenio je njen plan – i profesionalni put.

Nakon što je samostalno prošla kroz konkursnu proceduru i dobila zvaničnu potvrdu, odluku je saopštila porodici. Tako je započela petogodišnja akademska avantura koja će je odvesti do međunarodne nagrade „Golden Trezzini“.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Studentski projekat Olge Srejić pokazuje kako arhitektura može da menja društvo

Odlazak u matičnu zemlju tokom godine bio bi dozvoljen samo ukoliko su sve studentske obaveze ispunjene.

Selekcija kandidata obuhvatala je nekoliko segmenata. Pored uspeha u školi, vrednovane su i vannastavne aktivnosti, poznavanje stranih jezika, sport kao i dodatna interesovanja. Nakon preliminarne selekcije, usledili su psihološki testovi i detaljni lekarski pregledi, sa ciljem da se proceni spremnost kandidata za zahtevan studijski program, ali i pritisak života u stranoj državi.

Obavezna stručna praksa

Studije na Sanktpeterburškom rudarskom univerzitetu Katarine II traju ukupno pet godina i odlikuju se visokim kriterijumima i disciplinom. Stipendijski sistem je direktno vezan za uspeh. Početna stipendija je skromnija, ali se iz semestra u semestar uvećava u skladu sa ostvarenim rezultatima.

Jedan od ključnih uslova bilo je redovno polaganje svih ispita u okviru semestra. Ovaj princip nije isključivo akademske prirode, već je imao i administrativnu dimenziju. Fakultet je preuzimao odgovornost za svoje studente, pa je i odlazak u matičnu zemlju tokom godine bio dozvoljen samo ukoliko su sve obaveze ispunjene. Sara ističe kako joj je upravo to stvaralo najveći pritisak, naročito zbog emotivne vezanosti za porodicu.

Poseban segment studija činila je obavezna stručna praksa nakon svake akademske godine. Prakse su se realizovale u firmama i institucijama, a finansirane su od strane fakulteta, što je studentima omogućavalo direktan kontakt sa profesionalnim okruženjem. Studenti su na fakultetu u obavezi da nose uniforme, čime se podstiče jednakost među kolegama.

Studiranje arhitekture u Sankt Peterburgu podrazumeva stalnu interakciju sa gradom koji ima izuzetno snažan urbanistički i arhitektonski identitet.

Studiranje arhitekture u Sankt Peterburgu podrazumeva stalnu interakciju sa gradom koji ima izuzetno snažan urbanistički i arhitektonski identitet. Grad je planski građen i često se opisuje kao svojevrsna sinteza različitih evropskih stilova, sa jasno definisanim odnosom prema istorijskom nasleđu.

Velika pažnja posvećuje se očuvanju vizura, fasada, proporcija i karaktera ulica i trgova, kao i odnosu novih intervencija prema postojećem kontekstu. Visoki objekti i neboderi su izmešteni van centralnih gradskih zona, dok se istorijsko jezgro pažljivo štiti. Primer takvog pristupa je i Lahta centar, koji je pozicioniran izvan glavnih urbanih osa grada.

Međunarodni karakter fakulteta omogućio je Sarin susret sa studentima iz različitih delova sveta. Iako su oblici socijalizacije drugačiji u odnosu na one na Balkanu, kroz zajedničke akademske obaveze i povremena organizovana okupljanja, uspostavljena su brojna profesionalna i lična poznanstva koja su obogatila studentske dane.

Od diplomskog rada do međunarodnog priznanja

Fakultet je aktivno podsticao studente da učestvuju na međunarodnim konkursima, prepoznajući ih kao važan segment profesionalnog razvoja. Sarin diplomski rad ocenjen je kao izuzetno kvalitetan, zbog čega je mentor predložio da upravo taj projekat bude prijavljen na međunarodni konkurs „Golden Trezzini Awards 2025“.

Na konkursu je učestvovalo više od 450 projekata iz celog sveta, a Sarin rad nagrađen je zlatnim sertifikatom u kategoriji „Najbolji studentski projekat javnog prostora i razvoja infrastrukture“. Sama dodela nagrada održana je u Državnom muzeju Ermitaž.

Na takmičenju je predstavljala Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, čime je njen rad dobio i širi regionalni značaj, povezujući obrazovanje stečeno u inostranstvu sa prostorom iz kojeg potiče.

Rečna železnica kao prostorni i infrastrukturni potencijal Beograda

Tema nagrađenog rada bila je rečna železnica kao oblik infrastrukturnog sistema koji je prisutan u većim evropskim gradovima, ali u Beogradu još uvek nije razvijen uprkos potencijalu koji nude Sava i Dunav. Istraživački proces bio je dodatno otežan skromnom domaćom literaturom, što je zahtevalo šire analize i tumačenje dostupnih primera.

Kao lokacija projekta odabrana je Luka Beograd, zbog širine Dunava i povoljne pozicije u odnosu na gradsko jezgro. Projekat prevazilazi okvire saobraćajne infrastrukture i obuhvata muzejski prostor, park i kulturno-istorijski kompleks, čime se rečna železnica sagledava kao generator javnog života i urbane regeneracije.

Objekat je podeljen u tri jasno definisana korpusa i funkcionalno povezan sa širim urbanim sistemom Beograda.

Arhitektonska forma pažljivo je usklađena sa gradskom vizurom. Maksimalna visina objekta iznosi 22 metra, a predviđen je i vidikovac kao javno dostupan element. Objekat je podeljen u tri jasno definisana korpusa i funkcionalno povezan sa širim urbanim sistemom Beograda.

Oštri uglovi na objektu nose simboličko značenje i interpretirani su kao izraz karaktera i istrajnosti srpskog naroda, dok oblik broda direktno upućuje na reku, vodu i kretanje. Na taj način, projekat objedinjuje simboliku i javni prostor u jedinstvenu celinu.

Iskustvo koje oblikuje profesionalni identitet

Na kraju, Sara ističe da odlazak u inostranstvo i život u drugačijem sistemu donose brojne izazove, od intenzivnog tempa rada do psihološkog pritiska i odgovornosti. Ipak, upravo ta iskustva omogućavaju širenje vidika, upoznavanje novih kultura i drugačijih profesionalnih praksi.

Njena poruka mladim arhitektima jeste da se ne zadržavaju unutar poznatih okvira, već da iskoriste prilike za međunarodno iskustvo, uprkos naporu koji takav put zahteva. Kako njen primer pokazuje, upravo takva iskustva mogu dovesti do projekata i priznanja koja prevazilaze lokalne granice i ostavljaju veliki trag na profesionalnom putu.