Želim da radim – ali odakle da počnem? Studentkinja arhitekture otkriva kako do prvih poslova

Želim da radim – ali odakle da počnem? Moji prvi poslovi podrazumevali su izrade idejnih rešenja enterijera pojedinačnih prostorija, najčešće za porodicu i prijatelje. Nisam čekala da se prilike same stvore, već sam često sama inicirala i davala predloge koji su išli u korist i njima, ali bili i dobra praksa za mene.

To su bili moji prvi klijenti sa kojima razgovor ipak nije predstavljao nikakav vid stresa, a bio je odlična vežba za sticanje veština koje su mi kasnije značile u komunikaciji sa investitorima. Osim socijalnih veština koje sam na taj način sticala, unapređivala sam kvalitet svojih rendera koji je kroz samo nekoliko meseci značajno uznapredovao.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Da li biste znali da rešite prijemni za Arhitektonski fakultet u Beogradu? Nijedan od 602 kandidata nije

Temelji znanja i mostovi saradnje

Prvi ispitni rok bio je turbulentno iskustvo za mene kao i za svakog brucoša koji se po prvi put susretne sa ispitima. Međutim, istrajnost i vredan rad u toku samog semestra se uvek isplate i bez izuzetka učine ispitni rok lakše savladivim.

Nakon januarskog roka, odlučila sam da upišem napredne kurseve za rad u 3ds Maxu. Oni su mi bili značajni kako bih unapredila svoje rendere enterijera, ali i kako bih započela da radim eksterijere.

Kursevi su nešto što u velikoj meri olakšava učenje novih programa i preporučila bih ih svima koji su u mogućnosti da ih pohađaju. Svakako da je pored kursa, neophodno svakodnevno raditi u programu kako bi se program u potpunosti savladao. Rad u programima se može poboljšati i gledanjem različitih tutorijala koji su dostupni na YouTubeu.

Uvek bih osećala napetost i uznemirenost pre nego što počnem da radim neki posao zbog straha od nepoznatog.

Drugi semestar je počinjao i to je bilo vreme kada se na fakultetu radio prvi rad koji nije bio samostalan. Grupni, kao i radovi u paru, približavaju nas realnosti. Ni u jednom projektu ne učestvuješ sam, pa je tako timski duh jedna od veoma važnih osobina koju svako od nas treba da poseduje i neguje.

Temelji svakog uspešnog rada podrauzumevaju dobru komunikaciju, odgovornost prema sebi, kao i prema svim članovima tima, ali i jasan zajednički cilj. Prvi rad u paru, radila sam sa koleginicom Marijom.

Ona i ja, iako se u tom momentu nismo mnogo poznavale, smo veoma brzo i lako pronašle zajednički jezik. Obe smo bile organizovane, spremne za rad i što je najvažnije – imale smo zajednički cilj, a to je bio kvalitetno urađen rad. To je za mene primer kvalitetne saradnje koja bih volela da me prati kroz čitavu karijeru.

Moj prvi Curriculum Vitae

Posao po posao, render po render, došlo je vreme da sastavim svoj prvi CV. Pre nego što počnete da pravite svoj Curriculum Vitae, prvo pogledajte kako izgledaju CV-jevi ljudi iz vaše struke.

Nakon što sam to analizirala, napravila sam prvu stranu koja je sadržala opšte informacije o meni, kurseve koje sam završila i programe u kojima znam da radim. Naredne strane sam koncipirala kao portfolio sa skromnom kolekcijom poslova i fakultetskih radova koje sam do tada radila.

Prvi koraci ka profesionalnom svetu

Prvi veći posao koji sam radila je bio izrada 3D vizualizacija eksterijera stambeno-poslovnog objekta, kao i 3D prikaza svih tipova stambenih jedinica. Sećam se dana kada nakon napornog dana na fakultetu odlazim na prvi sastanak sa investitorom. Bila sam veoma umorna, ali i pod stresom s obzirom da sam imala veliku tremu.

Zauvek ću pamtiti velikodušnost, spretnost u komunikaciji, jasne želje i potrebe, kao i ogromnu profesionalnost i razumevanje investitora. Imala sam tu sreću da baš takav čovek bude moj prvi klijent. Na sastanku smo definisali šta je sve potrebno uraditi, kao i rokove za izradu svih priloga.

Uvek bih osećala napetost i uznemirenost pre nego što počnem da radim neki posao zbog straha od nepoznatog. Strah da nešto nećeš znati da uradiš donosi samo nemir koji može da te koči. Svaki posao doneće neki novi izazov i baš to i jeste ono što ovaj posao čini zanimljivim.

Nije važno znati odgovor na svako pitanje – mnogo je važnije znati ko ti može pomoći oko onoga što ne znaš.

Efikasnost kroz organizaciju

Posao koji sam radila zahtevao je da odvojim veliku količinu vremena. Ni u jednom momentu nisam želela da fakultet trpi, pa je tako ključ svega bila dobra organizacija. Nikada ništa nisam ostavljala za poslednji čas, ni posao, a ni fakultetske obaveze.

Mnogo mi je lakše bilo da svaki dan radim redovno, ali ipak puno s obzirom da je količina obaveza postala značajno veća nego ranije. Veoma mi je važno da poštujem sve rokove i trudim se da sebe nikada ne dovodim u situaciju da kasnim.

Važno je biti svestan koju količinu obaveza možeš preuzeti na sebe tako da kvalitet ne trpi. Smatram da je profesionalnost u svakom aspektu bitna, a pogotovo kada je poštovanje rokova u pitanju. Niko ne voli kašnjenja i zato je važno potruditi se da ih izbegnemo zato što jedno kašnjenje sa sobom povlači i niz drugih.

Osećaj koji pokreće

Moji renderi ugledali su svetlost dana – tako mali, a za mene tako veliki korak. Volela bih da zauvek u sebi zadržim taj osećaj sreće kada završim neki projekat na kome sam vredno radila. To je onaj fenomenalan osećaj kada vidiš da se trud zaista isplati. Nema tog novca koji može da zameni zadovoljstvo klijenta sa kojim si sarađivao. Sa velikim ponosom i zahvalnošću gledala sam svoje prve rendere koji su objavljeni na sajtu investitora.

Svaki uspeh, ma koliko bio mali ili velik, podseti me na to zašto volim ono što radim. To je ono što me “vozi” i podstiče da uložim još više, da ne stanem i da nastavim da učim. Za mene je to najveća motivacija. Iako je bilo veoma naporno, nisam želela da se zaustavim, već da nastavim dalje, da radim i učim još više.

Prostora za napredak uvek ima i upravo ta neiscrpna mogućnost da budem bolja od sebe juče, ono je što me inspiriše. Bila sam spremna za izazove koji su dolazili jer svaki izazov nosi priliku, a ja sam bila spremna da je prepoznam i iskoristim.