Palata Dunđerski u Zrenjaninu; Facebook/Gsigma nekretnine
Kolumna

Uskrsnuće Palate Dunđerski u Zrenjaninu – samo još da joj se nađe svrha

Ako se desi hepiend kakav očekujemo, onda on može biti putokaz za obnovu brojnih dvoraca i letnjikovaca u Srbiji koji čekaju da im se vrati stara slava… i nađe svrha.

Nedavno je na društvenim medijima objavljen oglas u kome je naglašeno da se prodaje jedan vrlo zanimljiv objekat na samoj obali Begeja u Zrenjaninu, po ceni od 866.000 evra za čak 2.454 kvadrata + 20,74 ari placa.

Da sve bude zanimljivije, ovakva „bagatelna“ cena (za ovo u poslednje vreme možete dobiti stan od par stotina kvadratnih metara u Beogradu ili Novom Sadu, a ovde je reč o hiljadama) se odnosi na jednu od palata čuvene veleposedničke porodice Dunđerski, koja je „žarila i palila“ Vojvodinom pre vek-vek i po.

I ne samo to. Zgrada koja se našla na tržištu je vrhunski spomenik kulture, zaštićena je zakonom, potpuno renovirana spolja i jedan je od bisera vojvođanske secesije (koja je ogranak mađarske secesije).

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Fasada palate prema Žitnom trgu; Foto: Bojan Kojičić – Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin

Pivo kao predistorija

Zanimljivo je da je zgrada u zajedničkom vlasništvu – odnosno, nije državna. Posle famoznog oduzimanja imovine bogatašima posle 1945. godine, Palata Dunđerski je posle raznih događaja postala vlasništvo 80 zadrugara iz Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin“, što čini imovinu potpuno „neupotrebljivom“, jer niti ko od njih na svom deliću može u njoj išta napraviti, niti je saglasnosti svih 80 lako dobiti za bilo šta. Ali, saglasnost je postignuta oko obnove i prodaje.

Naime, posle mnogo vremena propadanja i zapuštenosti, Zrenjanin se dosetio da ima prave arhitektonske bisere i da je potencijalno značajan turistički grad, i da su posetioci uglavnom oduševljeni onim šta vide, a da su neprijatno iznenađeni ekonomskom propašću grada od 2000. godine. Grad je toliko nazadovao da je čak Pančevo postalo najveći grad u Banatu i treći u Vojvodini, i prestiglo Zrenjanin, koji stanovnici napuštaju.

Pre nekoliko godina je počela obnova građevina u Zrenjaninu, pre svega onih koje se tiču pivske industrije i Dunđerskih, koji su i ovde, kao veliki ljubitelji ovog napitka, imali svoju pivaru. Fasada na zapuštenoj palati je počela da se obnavlja, u industrijskom delu pivare nikao je Muzej piva, a obnovljena je i pivnica „Četir’ konja debela“. Kažu da je cilj da Zrenjanin postane centar tzv. „pivskog turizma“, a da ova zgrada bude deo turističkog obilaska.

Kompleks pivare nekad; Foto:  Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin

Secesija ili ugarski art nouveau

Secesiju često nazivaju „poslednjim velikim evropskim stilom“, jer je art deko posle nje već uveliko prešao granice našeg kontinenta, a i bio je pogonjen nekim drugim principima, zbog gubitka iluzija o raskošnoj evropskoj civilizaciji posle Velikog rata, za koga se nije ni slutilo da je tek Prvi svetski u nizu (srećom, u nizu od samo dva).

Dunđerski su bili „modno svesni“, pa su 1905. i 1906. kada je palata nastajala (u nekim izvorima sreće se i 1910. kao godina punog završetka radova), izabrali „najpomodniji“ stil tadašnjice. Odnosno, njegovu ugarsku varijantu, jer ih je bilo više po Evropi.

I tako smo dobili ovu secesijsku lepoticu, koja je nakon izgradnje predstavljala deo kompleksa Bečkerečke pivare, na koju se nadovezuje, i koja je, takođe, bila u vlasništvu porodice Dunđerski. Projektanti su bili Karolj Močanji i Marcel Sekelj, a i tada, kao i sada, to je bio mešovito stambeno-poslovni objekat – tako je i uknjižena.

Palata Dunđerski i kompleks pivare danas; Foto: Bojan Kojičić – Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin

Drvenarija na vratima i prozorima urađena je u tamnozelenoj boji, a fasada je tokom 2018. i 2019. godine u potpunosti restaurirana u skladu sa originalnim izgledom.

Ima dve fasade, svetlooker i tamnooker boje (obe fasade imaju obe boje, da ne bude zabune), a duža je okrenuta Žitnom trgu, dok je kraća i vidljivija okrenuta Begeju. Drvenarija na vratima i prozorima urađena je u tamnozelenoj boji, a fasada je tokom 2018. i 2019. godine u potpunosti restaurirana u skladu sa originalnim izgledom, te je ovo zdanje, jedno od najvrednijih secesijskih zdanja u Vojvodini, u potpunosti (spolja) vratilo prvobitni izgled. Dvorišna fasada je posebno zanimljiva jer je rađena u talasastoj tehnici, poznatoj kao „riblja krljušt“.

U originalnoj verziji upotrebe zgrade, na uglu je bila kafana i svečana Plava sala, sa muzičkim podijumom za orkestre, a u njoj su se građani okupljali radi raznih proslava. Tu su održavani i balovi, kao i izložbe, a često se i iznajmljivala za privatne proslave. Osim ovog donjeg dela, ima i gornji na kome su se nalazile prostorije za odmor i razonodu: gostinske sobe, spavaće sobe za Lazara Dunđerskog, koji je odatle upravljao pivarom kada je dolazio u Veliki Bečkerek, kao i sobe za poslugu, kupatila, trpezarije, i dečje sobe.

Sve u svemu, Močanji i Sekelj su svojim projektom pre više od 100 godina pokazali da se ne samo razumeju u projektovanje secesijskih zgrada, već da su vrlo „pismeni“ kada se objekat treba uklopiti u susedne zgrade – koje su imale veoma različitu namenu.

Deo fasade prema Begeju – svečana dvorana; Foto:  Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin

Kuda dalje?

Imajući u vidu da je objekat višenamenski, i da je cena više nego povoljna, očekujemo da Palata Dunđerski nađe novog vlasnika veoma brzo – i da će on poštovati i istoriju objekta, ali i da će naći materijalni interes u njemu.

Danas, nažalost, Palata Dunđerskih služi kao – magacin. Naime, mnogi dvorci i letnjikovci Vojvodine (i Srbije) koji su zapušteni, mogu se itekako lukrativno iskoristiti za ugostiteljske objekte, mešano sa istorijskom postavkom koja bi pripovedala autentičnu istoriju grada i lokaliteta, izdvajajući ga na taj način od sličnih „novotarija“ – kao donedavno Dvorac Fantast, takođe bivše vlasništvo Dunđerskih, koje je imalo i posećen restoran, i hotelski smeštaj, i sobu koja je govorila o istoriji.

Dakle, sala koja je bila spremna za balove, i koja je bila bioskop, može se preurediti u mesto za proslave, svadbe, timbidinge, konferencije, korporacijske i kulturne događaje, pesničke večeri, koncerte, spisak je ogroman. Tim pre što poseduje i smeštajne kapacitete.

Takođe, bilo bi neophodno da se nastavi pričati priča o Dunđerskima i o pivari koja je kasnije bila jedna od slavnijih u Jugoslaviji – piće tut gut je bilo veoma popularno i svi žele da ga ili popiju ili saznaju više o njemu, a Zrenjaninski porter je do 2000. i kasnije bio popularno i kultno pivo među ljubiteljima piva.

Ornament iznad ulaza; Foto: Bojan Kojičić – Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin

Zna se da je Lazar koristio nameštaj od teškog drveta, vidljiva je lokacija na kojoj je stajala kaljeva peć, pretpostavlja se da su zidovi imali floralne motive, a očuvani su autentični parket i pločice.

Istorija Dunđerskih je posebna priča – Lenka je bila velika ljubav Laze Kostića i možda i najlepša ljubavna pesma na našem jeziku „Santa Maria della Salute“ je nastala zbog nje, a bilo je govora da će se udati za Nikolu Teslu, a njen otac je bio u živoj korespondenciji sa njim. Imajući u vidu da je to sada kultni naučnik u svetu i da je po njemu nazvan jedan od najprodavanijih automobila na svetu, komercijalizacija priče se sama nameće.

Turistička organizacija Grada Zrenjanina je predložila i da radna soba Lazara Dunđerskog postane spomen-soba otvorena za turiste. Ona se nalazi baš u ikoničnom delu palate, u polukružnoj kupoli koja se nalazi na uglu dve ulice. Posle Lazareve smrti, ovaj prostor je nasledio najpre njegov sin Gedeon Dunđerski, a još kasnije njegov unuk Dušan Dunđerski.

Ono što je u rekonstrukciji unutrašnjeg dela težak posao je to što enterijer nije sačuvan, ali se zna da je Lazar koristio nameštaj od teškog drveta, vidljiva je lokacija na kojoj je stajala kaljeva peć, pretpostavlja se da su zidovi imali floralne motive, a očuvani su autentični parket i pločice. Autentični nameštaj prikuplja Dvorac Dunđerski u Čelarevu, te je neophodno stupiti u kontakt s njima da se naprave makar replike starih artefakata.

Epilog… koji čekamo

Videćemo ko će biti kupac. Da li će to biti možda grad (sumnjivo da će to biti, iako je cena sasvim pristojna a grad očekuje mnogo od turizma kad se Palata privede funkciji), država, neki agilni privatnik iz Srbije ili kao što se to sve češće dešava pri obnovi kultnih i zapuštenih mesta u Novom Sadu i Srbiji – neki novi imućni sugrađani ruskog porekla… Nije najjasnije.

Svakako, očekujemo da nešto lepo treba da se desi… Kad se neko nečem dobrom nada, tako često i bude. Naročito ako uradi puno da bi se došlo do praga rešenja koje donosi hepiend. Ako se ovakav hepiend desi, onda on može biti putokaz za obnovu brojnih dvoraca i letnjikovaca u Srbiji koji čekaju da im se vrati stara slava… i svrha.

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

1 komentar

  1. Dušan

    Za neupućene! To đubre i smrad ispred zgrade, se zove reka „Begej“!

Ostavite odgovor

Obavezna polja *