Ovi mladi arhitekti iz Niša ne pitaju klijente za kvadrate, već za smisao

Niški studio The Architectural Mythologems spaja teoriju i praksu, verujući da arhitektura ne mora biti skupa – već mora imati smisao.

Za Luku Stojanovića, arhitektura nije niz zidova i prozora, već narativ koji pokreće misaone procese. Ovaj dizajner iz Niša, osnivač studija The Architectural Mythologems, zajedno sa kolegama Sofijom Đorđević, Srđanom Mitićem i Milanom Cvetkovićem, gradi pristup koji se ne oslanja na estetiku radi estetike, niti na formu zarad trenda. Umesto toga, oni arhitekturu vide kao alat za prepoznavanje i prenošenje dubljih značenja – onih koja dolaze iz kulture, sećanja, filozofije i ličnog osećaja za svet.

„Mi arhitekturu ne doživljavamo kao materijalnu kategoriju, već kao alat za otkrivanje značenja“, kaže Luka.

Njihov studio nastao je kao teorijska platforma – blog na kome su razmatrali pojmove kao što su „minimalna gramatika“, „metafizika prostora“ i „arhitektura kao mit“. Vremenom, diskusija se pretočila u konkretan rad: konkursne projekte, urbane celine, glamping kampove i paviljone inspirisane književnošću.

U razgovoru za Gradnju, Luka govori o odnosu između teorije i prakse, o tome kako oblikuju arhitekturu kroz misaoni okvir, ali i o tome kako klijentima objašnjavaju da dobra zgrada ne mora biti skupa – već mora imati smisla.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Studio Autori: Margina kao poligon za eksperimente

Teorija u centru rada studija

„U centru našeg rada stoji teorija zato što generalno verujemo da je tako i prirodno. Kroz život, prepoznajemo obrazac – teorija, pa onda praksa – kao univerzalni, čak do nivoa životinjskog ponašanja. Problem nastaje kada u osnovi praktičnog delanja stoji pogrešna (ili nepostojeća) teorija“, objašnjava sagovornik Gradnje i nastavlja:

„Kao jedan primer – mnogobrojni dizajni srednjih škola u dekonstruktivističkom stilu. To nema apsolutno nikakvog smisla ukoliko osoba poznaje teoriju dekonstrukcije. Takve i druge greške su česte u današnjem svetu, i sve su direktna posledica nepromišljenosti i nedostatka logičko-estetskog sistema u okviru sopstvene profesije“.

Odvojenost teorije i prakse nemoguća

Termin“mitologeme“ Luka je preuzeo od Platona i Bogdana Bogdanovića (Urbanističke Mitologeme). „Prvenstveno mi se samo dopalo kako zvuči sintagma, ali sam vremenom zavoleo i značenje jer je dobro reflektovalo funkciju – najmanji nedeljivi deo mita koji ima semantičko značenje, slično jezičkoj morfemi“, kaže Stojanović.

Na pitanje koliko njihovu teorijsku praksu oblikuje svakodnevni projektantski rad, a koliko je to odvojeni misaoni proces, naš sagovornik navodi da odvojenost praktično ne postoji, to jest, posmatrajući ciklus u celosti – nemoguća je.

„Teorijska praksa postoji kao preduslov za projektovanje. Fenomen realnosti stoji kao preduslov teorije. Bilo kakvo odstupanje od ovakvog tročlanog modela stvara pogrešne rezultate jer se ne vidi proces u celosti. Umetnost, na jedan način, mora da bude i istinita“, ističe Luka.

Još nisam naleteo na investitora koji je bio imun na ideju da zgrada predstavlja više od građevinskog objekta i pojednostavljenog harmonijskog sklada.

Na sajtu The Architectural Mythologems piše se, između ostalog, i o „minimalnoj gramatici“ i „metafizici prostora“,  te nas je zanimalo kako te koncepte niški studio primenjuje u realnim projektima.

„Možda će zvučati prosto, ali trudimo se da ih primenjujemo bukvalistički. Ideje iza minimalne gramatike i metafizike prostora, su ideje o zakonima dubokih struktura i morfologiji arhitekture kao notacionog sistema – što svaka umetnost i jeste“, kaže sagovornik Gradnje.

Kada su obrazloženja klijentima i investitorima u pitanju, Luka navodi da je to samo stvar precizne upotrebe jezika i deskriptivne prezentacije. „Svaka ideja, ukoliko je istinita, a istinitost je vidljiva u njenom ponavljanju kroz različite (raznorodne) primere, je razumljiva i na intuitivnom nivou“, navodi Stojanović i dodaje:

„Sa druge strane, još nisam naleteo na investitora koji je bio imun na ideju da zgrada predstavlja više od građevinskog objekta i pojednostavljenog harmonijskog sklada. Što se tiče izvođača, bitno je napomenuti da ne treba zameniti komplikovanost izgradnje (dizajna) sa kvalitetom. Ja sam lično jakog uverenja da dobra arhitektura ne mora da bude skupa“.

Skup dizajn povezan sa skupim materijalima

Na našu opasku da savremeni dizajn često koristi vizuelne reference bez dubljeg značenja, naročito u oblasti enterijera, Stojanović kaže da je to posledica perioda u kome živimo: „Kako bi Bodrijar rekao hiper-realizam. Prenatovarenost informacijama koje nisu vezane ni u kakav sistem, i prave jedan kolaž kakofonije“, kaže sagovornik Gradnje i nastavlja:

„Današnji enterijeristi su povezali skupi (vredni) dizajn, sa skupim materijalima. Zgrade su objektivno skupe i to je njihova jedina vrednost. Kao kada bismo određivali vrednost slike cenom uljanih boja koje su korišćene da se naslika. Od svih estetskih i etičkih zakona, danas, u velikoj meri, poštuju se jedino zakoni kompozicije. Prostor je skladan, i to je to“.

Na pitanje kako vidi ulogu arhitektonske teorije u današnjem društvu, koje je sve više vođeno brzinom i površnim trendovima, Luka navodi: „Društvo je nekako oduvek bilo vođeno trendi modelima, i to će ostati nepromenjeno. Trend (privremena kratkotrajna vrednost), će uvek postojati, i uvek će ga većina slediti, to je patologija normaliteta“.

„Sa druge strane, u manjoj meri, uvek postoji i radoznalost u pojedincima za dubljim razumevanjem realnosti kao nečega od permanentne vrednosti. Da bi se ova vrednost analizirala (ili stvarala), mora da postoji teorijski diskurs kao alat koji, jednostavno rečeno, razlikuje stvari. Kako Jung kaže – Razlikovanje je stvaranje“, dodaje sagovornik Gradnje.

“Pisao sam da bih crtao, a crtao da bih mogao da pišem” – rekao je Bogdan Bogdanović.

Kada je pak reč o prostoru za dublju kritiku i teorijski diskurs na domaćoj sceni, Stojanović kaže da prostora, naravno, ima, te napominje da je Srbija dugi niz godina imala brojne intelektualce i umetnike koji su doprinosili svetskoj kulturi autentičnim glasom.

„Nažalost, taj broj se drastično smanjio, ali ne samo kod nas, nego i u svetu. Ovo je posledica jednog normativnog životnog stila koji nam je Amerika prodala kao njihov ultimativni proizvod, a skoro svi smo ga nekako kupili”, objašnjava Luka i ističe:

„Od lokalnih uticaja valja navesti Bogdana Bogdanovića kao jednog od velikana, i to ne čak u arhitektonskom smislu, nego književnom. On je, poput Platona, gradio svoje proto-gradove i intro-tekture jezikom, i dosta me je poučio o vrednosti misli ali i njenom odnosu sa formom”.

Urbani kompleks Beobašte

Kao primer projekta u kojem su uspeli da u potpunosti inkorporiraju u svoju teorijsku praksu, prvi čovek studija The Architectural Mythologems dostavio nam je idejni projekat koji su skoro završili za firmu Beobašta.

„Projekat je predviđen da se izgradi sukcesivno, u nekoliko faza, u narednih nekoliko godina. U pitanju je urbani kompleks od 11 hektara koji reflektuje sliku proto-grada reprezentovanog kroz periode prošlosti, sadašnjosti i budućnosti”, kaže Stojanović i nastavlja:

„Projekat je sam po sebi dobar primer ideje da arhitektura ne mora da bude skupa. Ceo projekat je dizajniran sa elementima modularnih, montažnih i prefabrikovanih sistema zarad uštede na materijalu, procesu produkcije, pa i instalacije”.

Shvatili smo da upiti poput „Koje sobe su vam potrebne?“ i „Dajte nam Pinterest reference”, nude vrlo malo o objektivnim potrebama čoveka.

Trenutni fokus rada niškog studija je razrada specifičnih “Upitnika”, koji im daju uvid u klijentov estetski sud. „Shvatili smo da obični upiti poput Koje sobe su vam potrebne? i Dajte nam Pinterest reference, nude vrlo malo o objektivnim potrebama čoveka”, kaže osnivač The Architectural Mythologems, te dodaje:

„Današnji moderni čovek ima i funkcionalne, i estetske, i duhovne potrebe. Treba na sve tri obratiti pažnju, i u cilju ovakvih poboljšanja u razumevanju potreba razvijamo sopstvene psihometrijske testove. Primer pitanja ćemo takođe dostaviti jer možda mogu poslužiti kolegama arhitektama u njihovim praksama”.

Projektantski, studio gleda da se fokusira na manje projekte, iako ima istoriju sa projektima velikih skala. „Kod manjih projekata – stambenih kuća, manjih komercijalnih objekata – ima dosta mesta za razrade individualnih priča, koje su u ovom svetu ‘štancanih proizvoda’ više nego potrebne”, zaključuje Stojanović.