Studija otkriva: Pešaci danas hodaju 15% brže i ređe zastaju u gradu

Upoređivanjem snimaka iz 1980-ih i 2010-ih otkriveno je da se ljudi kraće zadržavaju i ređe međusobno komuniciraju u javnim prostorima.

Pešaci danas hodaju 15% brže i zaustavljaju se na javnim površinama za 14% manje nego ranije, zaključak je studije koju je sproveo MIT-jev Senseable City Lab, istraživačka laboratorija na čelu sa arhitektom Karlom Ratijem.

Koristeći kompjuterski vid i veštačku inteligenciju za analizu video-snimaka četiri javna prostora u tri američka grada, studija je otkrila da se brzina hoda značajno povećala između 1980. i 2010. godine, dok se broj ljudi koji zastaju ili međusobno komuniciraju smanjio.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Budućnost na dva točka: Sve više svetskih metropola želi da postane raj za bicikliste

Ovaj trend sugeriše da ljudi gradske ulice sve više doživljavaju kao koridore za kretanje, a sve manje kao mesta za društvenu interakciju.

Prema navodima istraživača, studija sugeriše da će urbanisti morati više da rade nego u prethodnim decenijama kako bi podstakli ljude da uspore i imaju pozitivna društvena iskustva.

„Ovaj trend sugeriše da ljudi gradske ulice sve više doživljavaju kao koridore za kretanje, a sve manje kao mesta za društvenu interakciju. Rezultati ukazuju na promenu gradskih dinamika, gde efikasnost sve više određuje način korišćenja javnog prostora, što može uticati na društvene veze i ulogu ovih prostora u izgradnji zajednice“, navodi se u radu objavljenom krajem jula u časopisu PNAS.

Istraživači su uporedili video-snimke iz nekoliko gradova u Americi iz 1980-ih godina, koje je pravio urbanista Vilijem H. Vajt, sa snimcima iz 2010-ih godina, koje je prikupio sociolog Kit Hempton. Korišćenjem AI modela izdvojeni su ljudi na snimcima, izmerene su brzine hodanja, pravci kretanja i da li se ljudi grupišu ili međusobno druže.

Kakvi su rezultati?

Istraživanje je dovelo do podatka da je brzina hoda porasla sa 1,25 na 1,41 metar u sekundi, što predstavlja porast od 15%. S druge strane, udeo ljudi koji zastanu na ulici da odmore ili popričaju opao je sa 43% na 26%.

Tokom studije, istraživači su uočili da je na snimcima iz osamdesetih jedna od dvadeset osoba ostvarila interakciju sa nekim u okolini, dok je tokom druge decenije 21. veka to činila samo jedna osoba od njih pedeset.

Zašto se to dešava?

Istraživači navode nekoliko faktora: džentrifikacija i povećanje nivoa prihoda; mobilni telefoni, odnosno nema više čekanja prijatelja na trgu; kultura kafića, odnosno ljudi radije sede u zatvorenom nego napolju; promenjen stil života koji je doveo do ubrzanja svakodnevice.

Šta to znači za gradove?

Autori ističu da kvalitetan dizajn prostora i dalje može podstaći ljude da se okupljaju i zadržavaju, kao što je na primer, stepenište Metropoliten muzeja koje i dalje privlači ljude da sednu i druže se, iako manje nego ranije.

MIT-jev tim navodi da je njihov sledeći korak u istraživanju analiziranje 40 javnih trgova u Evropi, kako bi uporedili situaciju u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj Uniji.

Karlo Rati, direktor Senseable City Laba i kustos ovogodišnjeg Bijenala arhitekture u Veneciji, poručuje: „Javni prostor je danas važniji nego ikada. U digitalnom dobu, on je jedno od poslednjih mesta gde demokratija i zajednički život još postoje.“

Pogledajte video!