Tokio kroz arhitekturu: Od Prada kristala do Pakmena na fasadi gradske kuće
Japanska prestonica nije samo grad neona i brzih vozova, već i mesto gde se arhitektura doživljava na svakom koraku – od luksuznih prodavnica do futurističkih kula i muzeja u bambusu.
U Japan odlazite da biste upoznali drugačiju kulturu, videli prelepu prirodu, probali neobična jela, uživali u cyberpunk kulturi, ali i da naparite oči dobrom arhitekturom. Tek kada se prošetate Tokijom shvatite zbog čega je toliko dobitnika Prickera – nagrade koja se često naziva oskarom u arhitekturi – upravo japanskog porekla.
Raskošna arhitektura, smeli rasponi, neboderi vrtoglave visine i spoj prirode sa građenom sredinom odlikuju panoramu prestonice u kojoj u miru i relativnom urbanističkom skladu živi preko 14 miliona stanovnika.
Ovaj izbor zgrada nije nastao u cilju da obuhvati sve najbolje zgrade u Tokiju, već predstavlja samo nagoveštaj onoga što možete očekivati kada odete u glavni grad Japana. Iza svakog ugla krije se neki novi arhitektonski dragulj pa je najbolji plan za istraživanje grada zapravo da se prepustite da vas sam vodi.
Srodni tekstovi na portalu Gradnja:
I Omotesando nosi Pradu
Ulica koja je ostavila najveći utisak verovatno je Omotesando u poznatom tokijskom distriktu Šibuja – da, tamo gde je ona čuvena raskrsnica sa zebrom po dijagonali. Posebno je interesantan deo Aojama, zapadni deo Omotesanda, koji ćete prepoznati po uskom profilu ulice u koju su, jedan za drugim, upakovani arhitektonski dragulji projektovani za poznate modne brendove poput Tod’sa, Diora ili Fendija.
Zgrada Prade je urađena od romboidnih staklenih panela koji su delom ravni, delom konveksni i konkavni, pa cela zgrada izgleda kao kristal ili mreža mehurova.
Teško je reći da li zgrada Prade izgleda bolje danju ili noću. Projektovao ju je poznati švajcarski biro Herzog & de Meuron još pre dvadeset i kusur godina, a i dalje privlači pažnju prolaznika, ali i arhitekata koje lako prepoznate tako što pipkaju i kuckaju fasadu. Ona je urađena od romboidnih staklenih panela koji su delom ravni, delom konveksni i konkavni, pa cela zgrada izgleda kao kristal ili mreža mehurova.
Muzej u bambusu
Omotesando Hills je projekat u istoimenoj ulici koji potpisuje čuveni Tadao Ando. Ovaj tržni centar je mnogo interesantniji iznutra zato što objekat prati nagib ulice pa je cela unutrašnja komunikacija rešena rampom. Projekat u Omotesandu kojem svakako treba odvojiti više pažnje jeste Nezu Museum – koji je projektovao slavni arhitekta Kengo Kuma.
Suptilna i pročišćena ulazna partija muzeja Nezu natkrivena je laganom čeličnom konstrukcijom dok je ventilirajuća fasada izvedena na potkonstrukciji sa bambusom
Ovaj muzej, čiju izgradnju je finansirao bogati industrijalac Nezu, impresionira na prvi pogled. Spektakl nije postignut nametljivom arhitekturom, već upravo suprotno. Suptilna i pročišćena ulazna partija natkrivena je laganom čeličnom konstrukcijom, dok je ventilirajuća fasada izvedena na potkonstrukciji sa bambusom. Ova brzorastuća biljka prisutna je i u samom dvorištu, ali i u prostranom parku, uz neizbežno jezero, koji okružuje muzej otvoren još 2009. godine.
Detaljisanje kod Tifanija
Ginza je sigurno jedan od najpoznatijih distrikta za šoping u Tokiju. A gde je šoping, tu su i pare, a gde ima para, uglavnom ima i dobre arhitekture… i kozmetike. Japan je, naime, poznat po kozmetičkim preparatima a jedna od ovih kompanija prepoznatljivih i van granica zemlje izlazećeg sunca jeste Shiseido. Flagship prodavnicu sa umetničkom galerijom, smeštenom u suterenu, projektovao je Renco Pjano, a lako se prepoznaje jer je fasada crvena poput karmina.
Fasada Tifanija formirana je od ravnih i zakrivljenih staklenih panela osvetljenih LED-om pa opna izgleda kao kristalna površina.
Zgrada koja je pak uživo delovala mnogo spektakularnije jeste Tiffany & Co. koju je projektovao Džun Aoki, plodonosni japanski arhitekta za kojeg se smatra da je postavio standarde kako treba da izgleda luksuzna arhitektura u Tokiju. Među brojnim klijentima mu je i Luj Viton…
Nismo baš doručkovali ispred ove zgrade Tifanija, ali je jesmo fotografisali iz svakog ugla pokušavajući da prodremo u detalje višeslojne fasade. Ona je formirana od ravnih i zakrivljenih staklenih panela osvetljenih LED-om, pa opna izgleda kao kristalna površina.
Od plamena oblak
Pivo Asahi poznato je i u Srbiji, a pivara u Tokiju jedna je od interesantnijih zgrada jer ju je projektovao francuski dizajner i arhitekta Filip Stark. Oblikovana je kao krigla piva koja se na vrhu završava velikom zlatnom skulpturom koju je arhitekta zamislio kao plamen.
Međutim, Japan je poznat i po zemljotresima, pa je zbog seizmičkih uslova ova konstrukcija morala da bude postavljena horizontalno kako bi bila stabilna. Japanci je od tada zovu zlatnim oblačićem, ali i mnogo manje pristojnim nadimcima zbog njenog oblika…
Konstrukcija plamena je zbog seizmike morala da bude postavljena horizontalno. Japanci je od tada zovu zlatnim oblačićem…
Gradsku panoramu sa pivarom ali i zgradom SkyTree (Nikken Sekkei), nekada najvišom građevinom prestonice, najbolje je sagledati sa reke Sumida kada budete obilazili Sensođi – jedan od najvažnijih hramova u Tokiju poznat po ogromnom crvenom fenjeru i svastikama.
Sakura i zavejena kula
Šindžuku je epicentar Tokija sa jednim od najvećih železničkih čvorišta na svetu, tako da je odabir smeštaja u ovom delu grada veoma pametan potez. Tu je lociran i hotel u kojem je sniman film Lost in Translation, ali i mnogo kvalitetnih alternativa za one sa mnogo plićim džepom.
Na korak vam je legendaran kraj sa nabijenim malim kafićima Golden Gai, u kojima se nosi samo keš, ali i park Gyoen u kojem ćete, ako dođete u martu ili aprilu, moći da vidite sakuru. Cvetanje trešnje najbolje se konzumira ležanjem na ćebencetu ispod drveta dok ispijate mača čaj.
Kabukicho Tower je karakteristična po tome što njen vrh izgleda kao vrh planine na koji je pao sneg.
Distrikt Kabučiko poznat je kao tokijski kvart noćnog života pa će panoramom dominirati svetleće reklame, Godzila, Super Mario ali i Tokyu Kabukicho Tower, koju je projektovala Juko Nagajama.
Ova kula od 225 metara završena je 2023. a karakteristična je po tome što njen vrh izgleda kao vrh planine na koji je pao sneg. Efekat je dobijen promenom gustine i boje fasadnih elemenata, a zbog LED osvetljenja noću deluje kao da kula isparava.
Učaureni studenti
Suncokrete smo najmanje očekivali u užurbanom Šindžukuu, ali upravo tamo, u muzeju SOMPO Museum of Art, čuva se originalna Van Gogova slika – jedna od čuvenih verzija Suncokreta. Sama zgrada nastala je još 1976. godine po projektu arhitekte Jošikazua Ušide, a deo je kvarta bogatog zgradama koje su oblikovale panoramu ovog dela grada tokom japanskog ekonomskog buma 1970-ih. Među njima je Sumitomo Building (210 metara) arhitekte Kenzoa Tangea, ali je nama bio mnogo interesantnija čaura njegovog sina Pola Noritaka Tangea.
Investitor je na konkursu tražio da zgrada ne bude ćoškasta pa je pobedilo organsko, eliptično rešenje sa dijagonalnom mrežom preko fasade.
Cocoon Tower sa svojih 204 metara nije poslovna zgrada već obrazovna institucija. Legenda kaže da je investitor na konkursu tražio da ona ne bude ćoškasta pa je pobedilo upravo ovo organsko, eliptično rešenje sa dijagonalnom mrežom preko fasade. Tako je nastala čaura koja simbolizuje prostor koji „neguje“ studente unutar nje.
Može i bez starchitekte
Pojedini brendovi su toliko jaki da ne angažuju poznate arhitekte (starchitects), već imaju svoje interne timove čiji su rezultati ništa manje impresivni. U kvartu Omotesando svi zastaju zbog zgrade Palazzo Fendi koja privlači pažnju svojom fasadom metalik završne obrade i neonskim lukovima.
Pojedini brendovi su toliko jaki da ne angažuju poznate arhitekte, već imaju svoje interne timove čiji su rezultati ništa manje impresivni.
Zgrada je projektovana inhouse, baš kao i prodavnica Zare u Ginzi. Prepoznatljiva je po ogromnoj transparentnoj fasadi iza koje vise bele tekstilne zavese, pa zgrada izgleda kao ogromna modna vitrina. Nekada je potrebna samo dobra ideja…
Pakmen na fasadi
Niste bili u Tokiju ako se niste popeli na bar jednu visoku zgradu. Doduše, imajte na umu da će vas to zadovoljstvo dosta koštati… osim ako se ne odlučite za gradsku kuću. Zgradu Tokyo Metropolitan Government Building iz 1991. godine projektovao je Kenzo Tange i dugo je bila najviša kula prestonice. Penjanje na 45. sprat je potpuno besplatno, a sa nje se, ako je vreme vedro, može čak videti i planina Fudži.
Tange je projektovao ovu zgradu tako da podseća i na gotičku katedralu i na elektronski čip – baš ono što možete videti samo u Japanu. Noću je ova zgrada posebna atrakcija jer njena fasada postaje ogromno platno za projekcije pa ćete moći da uživate u cyberpunk atmosferi i Pakmenu koji juri po celom neboderu.
