Ekstremne temperature menjaju način na koji posmatramo energetsku efikasnost. Iz Energy Concepta objašnjavaju zašto građevinska fizika mora da postane projektantski alat, a ne samo proračun na kraju projekta.
Leto 2026. još jednom nas je podsetilo da klimatske promene više nisu scenario budućnosti, već projektni uslov sadašnjosti. Avgust je u Srbiji bio najtopliji od početka meteoroloških merenja, dok je u Beogradu srednja mesečna temperatura dostigla 28,6 °C – čak 4,8 °C iznad višegodišnjeg proseka. Toplotni talas je ovog leta u Beogradu trajao u kontinuitetu čak 22 dana.
Da li danas projektujemo zgrade za klimu u kojoj će one zaista biti korišćene – ili za klimatske uslove koji polako prestaju da postoje?
Toplotna ostrva, duži sušni periodi, požari i nagle vremenske promene postaju deo okruženja u kojem zgrade moraju da funkcionišu. Zato se nameće pitanje: da li danas projektujemo zgrade za klimu u kojoj će one zaista biti korišćene – ili za klimatske uslove koji polako prestaju da postoje?
Upravo iz tog ugla Energy Concept već više od decenije pristupa energetskoj efikasnosti i građevinskoj fizici – ne samo kao proračunu potrebnom radi ispunjavanja propisa, već kao alatu koji treba uključiti još u ranoj fazi projektovanja.
Energetska efikasnost više nije samo pitanje potrošnje energije
Evropska regulativa već menja način na koji definišemo kvalitet zgrade. Revidirana Direktiva o energetskim performansama zgrada – EPBD 2024/1275 – usmerava evropski fond ka zgradama sa nultim emisijama, ali istovremeno eksplicitno uvodi kvalitet unutrašnje sredine i lokalne klimatske uslove kao važne elemente performansi zgrade.
To nije slučajno. Prema istraživanju Buildings Performance Institute Europe (BPIE), 45% Evropljana smatra da njihov dom nije adekvatno pripremljen za ekstremne vrućine, dok četvrtina smatra da nije spreman za hladne periode.
Na Zapadnom Balkanu postoji i druga strana problema: prema podacima OECD-a, čak 25% stanovništva 2023. nije moglo finansijski da obezbedi adekvatno zagrevanje svog doma.
Dakle, pred strukom više nije samo pitanje koliko energije zgrada troši, već i koliko dugo može da obezbedi bezbednu, zdravu i komfornu unutrašnju sredinu u promenjenim spoljnim uslovima.
Dobra zgrada počinje pre prvog nacrtanog detalja
Iz iskustva na projektima različitih namena, u Energy Conceptu izdvajaju četiri elementa koji presudno utiču na performanse zgrade.
1. Energetski koncept definisan u ranoj fazi projektovanja
Orijentacija, odnos transparentnih i netransparentnih površina, zaštita od sunca, termička masa, prirodno i noćno hlađenje i koncept ventilacije teško se mogu kvalitetno „dodati“ projektu kada su arhitektura i sistemi već definisani.
2. Materijali posmatrani šire od njihove deklarisane toplotne provodljivosti
Pored U-koeficijenta, sve značajnija postaju higrotermička svojstva, trajnost i ugrađeni ugljenik materijala, odnosno njihov CO₂ otisak tokom životnog ciklusa.
3. Građevinska fizika i detalji
Toplotni mostovi, vazdušna zaptivenost, difuzija vodene pare, rizik od kondenzacije i letnje pregrevanje nisu detalji „drugog reda“. Oni određuju stvarne performanse objekta.
4. Kontrola kvaliteta izvođenja radova
Projektovana zgrada i izvedena zgrada nisu nužno iste po performansama. Zato merenja poput Blower Door testa (SRPS EN ISO 9972:2016), termografskog snimanja (SRPS EN ISO 6781) i drugih metoda kontrole predstavljaju važnu vezu između projekta i stvarnih performansi.
Ovi principi jednako važe za stambene, poslovne i javne objekte, za novogradnju, ali možda još više za rekonstrukcije.
Najveći izazov već je izgrađen
Nova gradnja predstavlja mali deo ukupnog fonda zgrada. U Evropi se godišnje renovira najviše 1% fonda, dok će veliki deo zgrada koje danas postoje biti u upotrebi i 2050. godine. Zbog toga je pitanje „Kako saniramo postojeće zgrade?“ možda važnije od pitanja kako gradimo nove.
Posebno su osetljive zgrade kod kojih postoje arhitektonska ili konzervatorska ograničenja i kod kojih ugradnja spoljašnje termoizolacije nije moguća. Tada se često razmatra unutrašnja izolacija – rešenje koje bez odgovarajuće higrotermičke analize može promeniti temperaturno i vlažno stanje postojećeg zida i povećati rizik od kondenzacije, akumulacije vlage i pojave buđi.
Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, na snazi od decembra 2012. godine, već zahteva proveru difuzije vodene pare i sprečavanje kondenzacije, kao i mere zaštite od letnjeg pregrevanja.
Kod složenih rekonstrukcija, međutim, stacionarni proračun često nije dovoljan. Dinamički proračun parodifuzije, prema SRPS EN 15026:2023, omogućava da se proceni ponašanje konstrukcije tokom više godina i da se projektantska odluka donese pre nego što problem postane vidljiv na objektu.
Od proračuna usklađenosti ka projektovanju otpornosti
U Energy Conceptu se kroz više od decenije rada na energetskoj efikasnosti, građevinskoj fizici, energetskim pasošima, Passive House projektovanju, termografiji i ispitivanju vazdušne propustljivosti – Blower Door testu – stalno potvrđuje isti princip: visoke energetske performanse, komfor, zdravlje korisnika i trajnost konstrukcije nisu odvojeni zahtevi. Dobro projektovana zgrada mora da ih rešava istovremeno.
Za stručnu javnost možda je upravo to najvažnija promena perspektive. Građevinsku fiziku potrebno je prestati posmatrati kao proračun koji se radi na kraju projekta radi ispunjavanja propisa. Ona treba da bude alat za donošenje odluka – od energetskog koncepta i izbora materijala, preko optimizacije detalja, do kontrole izvedenog objekta i njegove sertifikacije.
Energetski pasoš, proračun termičkih mostova, higrotermalna simulacija, Blower Door test ili termografija zajedno predstavljaju sistem kontrole kvaliteta i upravljanja rizicima – od rizika povećane potrošnje energije i pregrevanja, preko kondenzacije i pojave buđi, do degradacije konstrukcije i, konačno, finansijskog rizika investitora i vlasnika objekta.
Energy Concept upravo na taj način sistemski pristupa projektima – od planiranja i projektovanja do provere izvedenih performansi i sertifikacije. Jer zgrade koje danas projektujemo neće koristiti samo današnja generacija i neće funkcionisati samo u današnjoj klimi.
Ako projektujemo za narednih 30, 50 ili 100 godina, pitanje više nije da li će se klima promeniti. Pitanje je da li smo tu promenu uzeli u obzir dok još možemo da utičemo na projekat.
Autor: Goran Todorović, dia, CEO Energy Concept d.o.o.
