Nova poslovna zgrada Erste Banke u Novom Sadu: Prostor za ljude, ideje i budućnost
Na 6.500 kvadratnih metara, novi poslovni prostor Erste Banke za oko 500 zaposlenih povezuje različite načine rada, susreta i saradnje, uz fleksibilnost koja mu omogućava da se prilagođava budućim potrebama.
Erste Banka započela je rad u novoj poslovnoj zgradi na adresi Industrijska 3j u Novom Sadu. Na približno 6.500 m², raspoređenih na osam etaža, uređen je prostor za oko 500 zaposlenih koji su prethodno radili na dve odvojene lokacije, dok je u prizemlju otvorena i nova filijala Banke.
Objedinjavanje zaposlenih bilo je prilika ne samo za preseljenje na jednu adresu, već i za stvaranje drugačijeg radnog okruženja, prostora koji podržava fokusirani rad, saradnju, učenje, susrete i neformalnu komunikaciju.
Od radnog mesta do različitih načina rada
Koncept enterijera polazi od toga da tokom jednog radnog dana nemamo uvek iste potrebe. Nekada nam je potreban mir za individualni rad, nekada prostor za timsku saradnju, sastanak ili edukaciju, a nekada neformalni razgovor sa kolegama.
Umesto da se kvalitet kancelarije meri samo brojem radnih stolova, prostor je zato organizovan kao mreža različitih radnih i zajedničkih zona koje zaposleni mogu da koriste u zavisnosti od aktivnosti.
„Želeli smo prostor koji može lako da se transformiše i dobije novu funkciju bez velikih adaptacija“ – Maja Golović, Erste Banka.
„Polazna ideja nije bila samo da zaposlene sa dve lokacije okupimo u jednoj zgradi, već da napravimo prostor koji će podsticati saradnju, razmenu znanja i različite načine rada. Istovremeno, bilo nam je važno da ne projektujemo samo za organizaciju kakvu imamo danas “, kaže Maja Golović, direktorka Službe za upravljanje imovinom Erste Banke.
„Način rada, struktura timova i potrebe zaposlenih i klijenata menjaće se mnogo brže nego sama zgrada – zato smo želeli prostor koji može lako da se transformiše i dobije novu funkciju bez velikih adaptacija. Upravo tu vidim i važan aspekt cirkularnosti, jer održivost nije samo pitanje energije i materijala, već i toga koliko dugo prostor može da ostane kvalitetan, upotrebljiv i prilagodljiv potrebama koje danas možda još ni ne možemo da predvidimo“, ističe Golović.
Prizemlje kao prostor susreta
Prizemlje nije zamišljeno samo kao ulaz u poslovnu zgradu i filijalu, već kao prostor susreta zaposlenih, klijenata i posetilaca. Od jasno definisanog prijemnog pulta, kretanje kroz lobi prati priču o istoriji i razvoju Erste Banke, dok se duž puta smenjuju sadržaji različitog karaktera i namene.
Centralno mesto zauzima multifunkcionalni amfiteatar namenjen tribinama, prezentacijama, sastancima, prijemu klijenata i neformalnim okupljanjima. Posebno je zamišljen i kao mesto susreta sa mladima, za edukacije, radionice, razgovore i razmenu znanja. Uz fasadu, sa pogledom na zelenilo, nalaze se manje formalne zone za rad i razgovor.
Jedna od velikih sala za sastanke povezuje novi prostor sa nasleđem Novkabela, danas Erste Nove, kroz umetničke interpretacije kablova i njihovih preseka iz nekadašnje fabrike. Tako industrijska istorija lokacije ostaje prisutna i u njenoj novoj poslovnoj ulozi.
Put kroz prizemlje vodi i do filijale, u kojoj je savetovanje stavljeno u fokus organizacije prostora. Pored zone za digitalnu edukaciju i rad sa klijentima, tu su otvorena savetodavna mesta i sale za razgovore koji zahtevaju više privatnosti, dok su za transakcione potrebe dostupni blagajnička mesta i 24-časovna samouslužna zona sa bankomatima.
Prostor koji podstiče susrete
Organizacija sadržaja menja se kroz etaže u skladu sa načinom na koji se prostor koristi. Dok je prizemlje najotvorenije prema klijentima i posetiocima, prvi sprat preuzima ulogu zajedničke zone za zaposlene, sa prostorima za sastanke, edukacije i veće događaje, terasom i neformalnim zonama za druženje i razmenu.
Važnu ulogu ima i način kretanja kroz zgradu. Kružna putanja kroz etaže ne služi samo jednostavnijoj orijentaciji, već povezuje radne zone sa salama, zajedničkim tačkama i prostorima za predah. Time se stvaraju mesta na kojima se zaposleni iz različitih timova prirodno sreću tokom dana, pa i komunikacija postaje deo načina na koji prostor podstiče saradnju.
Jedan prostor, različiti scenariji
Fleksibilnost projekta najjasnije se vidi na prvom spratu. Konferencijski prostor, sale za sastanke i edukacije, tribine, zajedničke zone i terasa omogućavaju različite scenarije, od konferencija, radionica i treninga do prijema klijenata, neformalnih sastanaka, druženja i zajedničkog obedovanja. Važno je da promena funkcije ne zahteva novu građevinsku adaptaciju.
Upravo ta sposobnost prostora da prihvati različite namene predstavlja i jedan od principa cirkularnog pristupa projektovanju: produžava se životni vek enterijera i smanjuje potreba za novim intervencijama, materijalima i stvaranjem otpada.
Od drugog do sedmog sprata prostor je organizovan po principu radnih mesta koja se baziraju na aktivnostima.
Od drugog do sedmog sprata prostor je organizovan po principu radnih mesta koja se baziraju na aktivnostima. Otvorene radne zone samo su jedan njegov deo, a zaposleni na raspolaganju imaju prostore za fokusirani individualni rad, timsku saradnju, sastanke i neformalnu komunikaciju i mogu da biraju okruženje prema aktivnosti koju u tom trenutku obavljaju.
Na osmom spratu smešteni su sektori čija priroda posla zahteva viši stepen privatnosti. Kvalitet poslovnog prostora tako se ne meri samo brojem radnih mesta, već i raznovrsnošću prostora koji su ljudima na raspolaganju i mogućnošću da tokom radnog dana biraju gde će i na koji način raditi.
Prostor koji spaja prošlost i budućnost
Za Erste Banku, čije se poslovanje u Srbiji razvijalo na temeljima Novosadske banke, Novi Sad ima poseban značaj. Nova upravna zgrada nalazi se u nekadašnjem kompleksu Novkabel, danas Erste Nova, pa se na istoj lokaciji susreću industrijska prošlost i nova poslovna funkcija.
Ovaj projekat tako povezuje kontinuitet prisustva Banke u gradu sa savremenim načinima rada, novim iskustvom zaposlenih i klijenata, i prostorom osmišljenim da se razvija zajedno sa ljudima koji ga koriste i koji će ga koristiti u budućnosti.
Projekat potpisuju tim Erste Banke, Maja Golović i Jovana Vujačić, i Beging d.o.o.
