Radnički univerzitet: Stvari koje niste znali o Plavom neboderu
U vreme kada je nastala, predstavljala je remek-delo novosadske arhitekture, a požar pre četvrt veka, pokušaj obnove, kao i konačna rekonstrukcija zgrade, samo su neke od priča vezanih za jedan od najprepoznatljivijih objekata Novog Sada.
Zgrada Radničkog univerziteta sagrađena je 1966. godine sa ciljem tehničkog i kulturnog obrazovanja građana tadašnje Jugoslavije. Poznata i po nadimku „Plavi neboder“, godinama je bila mesto okupljanja velikog broja mladih ljud, pre svega zbog bogatog sadržaja koje je nudila.
Međutim, 6. aprila 2000. godine dogodila se stravična nesreća. Na dvanaestom spratu izbio je požar u kojem je život izgubila jedna osoba, dok je povređeno šestoro. O uzroku nesreće danas možemo samo da nagađamo, a jedna od pretpostavki jesu dotrajale električne instalacije.
Dvadeset godina kasnije, Radnički univerzitet biva rekonstruisan prema idejnom rešenju Lazara Kuzmanova iz biroa Kuzmanov i Partners, kao i Aleksandra Kovjanića glavnog i odgovornog projektanta rekonstrukcije iz biroa Tim Inženjering.
Rekonstrukcija je rađena po najvišim standardima, a posebno se vodilo računa o očuvanju identiteta objekta koji danas nosi naziv Palata Vega IT Radnički. Međutim, pored, sada već uveliko poznatih informacija i priča koje prate ovaj objekat, sigurno postoje i neke koje nikada niste čuli!
Srodne teme na portalu Gradnja:
View this post on Instagram
„Plavu lepoticu“ građani nazivali Njujorkom u Novom Sadu
Zgrada Radničkog univerziteta, „Plava lepotica“ ili „Plavi neboder u staklu“ kako su je još nazivali, dominirao je centrom grada od trenutka kada je nastao. Ipak, njegova najveća vrednost nalazila se u sadržaju koji pruža i zbog kog je postao glavno mesto okupljanja novosadske omladine.
Ovde su se pohađali kursevi engleskog i drugih stranih jezika, izučavali su se razni zanati, posećivala predavanja, ali i klub koji se nalazio na vrhu zgrade. Takođe, ovde su organizovani i prvi novosadski oktobarski saloni.
Do stravične nesreće 2000. godine gore se nalazio, kako kažu, jedini slobodan radio „021“ u Novom Sadu. Postoji sumnja da je požar krenuo upravo odatle, ali tačan uzrok do kraja nikom nije poznat.
Nažalost, u nesreći je stradala jedna osoba. Ona je ostala zarobljena u liftu, te se ljudima nikada ne savetuje da u ovim situacijama ulaze u lift jer je prva stvar koja se desi tokom požara nestanak struje i njegov zastoj, što se upravo i ovde dogodilo.
Kako nam strah i instikt za preživljavanjem bude nadljudsku snagu, govori i podatak o momku koji se našao zarobljen na vrhu zgrade u trenutku požara. Prema navodima očevidaca on je uspeo da se koaksijalnim kablovima sa 13. spusti na 11. sprat i na taj način preživi.
Koliko je Radnički bio značajan mladim Novosađanima govore i akcije koje su organizovane u cilju prikupljanja novca za njegovu rekonstrukciju.
Ubrzo nakon tog kobnog 6. aprila, organizovani su razni humanitarni događaji, na kojima se prikupljao novac za rekonstrukciju ovog objekta. Uz svu dobru volju omladine, vrlo brzo je svima postalo jasno da tu količinu novca, nažalost, nije bilo moguće tek tako sakupiti.
Od omiljene zgrade kojoj svi hrle, ogoljeni skelet Radničkog je postao rugoba grada i divlja deponija sa preko 80 tona nakupljenog otpada. Pune dve decenije zgrada je čekala neki bolji trenutak i priliku za rekonstrukciju.
Među prvim postavljenim pitanjima, pored bezbednosti, bila je isplativost same rekonstrukcije zgrade Radničkog. Zahvaljujući kvalitetnoj gradnji 60-tih godina, konstrukcija je i pored izloženosti raznim atmosferskim prilikama ostala u dobrom stanju.
Svaka prslina na njoj je savremenim tehnologijama detektovana, uvrštena u elaborat, a potom i sanirana. Potreba kompanije za otvaranjem novih radnih mesta, nedostatak vremena, ali i bezbednost okolnih objekata bili su samo razlog više da do rušenja postojećeg skeleta ne dođe.
Softver pokazao potrebu za ojačanjima
Naredni izazov bila je seizmika. U vreme kada je objekat građen nisu postojali rigorozni seizmički normativi kakvi postoje danas. Posebno treba uzeti u obzir da se ovde radi o zgradi koja spada u kategoriju visokih objekata. Sistem je provučen kroz statički i seizmički softver i pokazao je potrebu za ojačanjima.
Iz tog razloga uveden je novi konstruktivni element – pun zid na fasadi (platno) na mestu na kom je dodato protivpožarno stepenište. Na taj način su ispunjeni svi potrebni uslovi bez narušavanja estetike objekta.
Spratne visine od 3,08 metara bile su ispod današnjeg standarda – postavljanje ventilacije, klimatizacije, vodovoda i kanalizacije u toliki prostor predstavljao je ne tako mali problem.
Žardinjera sa vegetacijom – vertikalni prekidni element u slučaju požara testiran u Ljubljani.
Definitivno najviše vremena utrošeno je na izvođenje obaveznog prekidnog elementa koji bi sprečio prenošenje požara sa etaže na etažu. Takođe, pored vegetacije u žardinjeru je potrebno smestiti sistem za dovod i odvod vode. Ovakav element poslat je u Ljubljanu na testiranje, gde je u laboratorijskim uslovima spaljen i gde je pokazao da zadovoljava sve uslove.
Treba napomenuti da danas zgrada Radničkog u slučaju nestanka struje može neometano da funkcioniše 3 sata, dok u slučaju nestanka vode ima mogućnost alternativnog snabdevanja čak i do 10 sati.
Značaj konkursa
Jedna od najvećih vrednosti koji ovaj projekat ostavlja na arhitektonsku prasku u Srbiji jeste da je idejno rešenje za novi izgled Radničkog dobijen kroz konkurs. U februaru 2021. godine, investitor Vega IT raspisao je pozivni konkurs na kojem su učestvovali Zabriskie, Remorker Architects, Synthesis Quatro kao i Kuzmanov and partners koji je i pobedio na ovom takmičenju.
Na ovaj način potvrđena je važnost konkursa kao najboljeg i najtransparentnijeg mehanizma za izbor kvalitetnih arhitektonskih rešenja, posebno kada je reč o objektima od javnog značaja.
Okupljanje ljudi
Čitav proces rekonstrukcije trajao je gotovo tri godine – od septembra 2020. do početka 2023. Mnogi stručnjaci smatraju da je ovo jedan od najuspešnijih, ali i najzahtevnijih projekata u Novom Sadu, kojim je nekadašnji Radnički univerzitet dobio novi sjaj.
Još jedan lep gest kompanije Vega IT su brojni događaji i bazari koji se danas održavaju u prizemlju zgrade, čime se simbolično podseća na prvobitnu namenu prostora – okupljanje ljudi.
