Tara Cabins Pure Nature; Foto: Dušan Milenković
Domaći projekti, Izdvojeno

Crni biseri: Dva bungalova na Zaovinama za dvoje istoričara umetnosti

Saznajte koji su sve bili izazovi izgradnje kuća gde je sav materijal morao doći do pozicije ugradnje isključivo „na ruke“. Uključujući i umetnička dela…

U zoni Nacionalnog parka Tara, oaze zelenila i čistog vazduha na zapadu Srbije, nikle su tokom prošle godine dve kabine upečatljive arhitekture i dizajna, koje odraz svog okruženja nose i u imenu koje su dobile – Tara Cabins Pure Nature.

Autor idejnog rešenja je dipl. arh. Stevan Đurić, glavni projekat izradio je studio ”Croft” iz Beograda na čelu sa dipl. arh. Stevanom Radomirovićem, dok je, s obzirom na delikatnost lokacije, proces dobijanja građevinske dozvole trajao čitave dve i po godine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Objekat je smešten u zoni Nacionalnog parka Tara; Foto: HIISHII Photo

U potrazi za savršenim pogledom

Kako saznajemo od Marka Đurića, vlasnika Tara Cabins Pure Nature, ljubav prema prirodi i povezivanje sa njom bio je osnovni je motiv za nastanak ovakvog ambijenta.

“Porodično poreklo sa Tare je uslovilo odabir lokacije i nekoliko godina trajala je potraga za savršenim pogledom na jezero Zaovine i odgovarajućom prirodnom scenografijom” – kaže naš sagovornik.

Ideja je bila da jednostavna, kompaktna forma što manje narušava i menja prirodni ambijent u kom se nalazi.

Pogled na jezero Zaovine; Foto: Dušan Milenković

Pozicija i vizuelnost prostora kao luksuz

Arhitektonska zamisao bila je da jedan objekat bude glavni, a drugi pomoćni, te tako na parceli danas ponosno stoje Master cabin with lake view i Art collectors landscape cabin.

“Glavna vodilja je bila ostvarenje kontakta između čoveka i prirode, minimalizacija dekorativnih elemenata i u eksterijeru i enterijeru, kao i praktičnost i maksimalno iskorišćenje prostora.”

Ulogu luksuza preuzima sama pozicija i vizuelnost prostora, način na koji se planira koristiti i specifična scenografija planine Tare sa prirodnim okruženjem i pogledom na jezero Zaovine, uz maksimalnu privatnost” – navodi Đurić.

Pogled na Master cabin with lake view; Foto: HIISHII Photo

Konačni proizvod je autentičan i drugačiji ali primenljiv, vidljiv i prepoznatljiv na jasan i realan način bez radikalnih rešenja.

Objekti su, dodaje, zamišljeni da budu jedinstven spoj prirodnog i modernog i da na savremen način kombinuju tradicionalnu arhitekturu sa modernom, uz primenu savremenih detalja i principa.

“Konačni proizvod je autentičan i drugačiji ali primenljiv, vidljiv i prepoznatljiv na jasan i realan način bez radikalnih rešenja i kao takav podređen savremenom čoveku, u našem slučaju mladoj porodici koja dosta vremena provodi u prirodi i prepoznala je taj princip kao primaran”, objašnjava vlasnik.

Pogled na Art collectors landscape cabin; Foto: HIISHII Photo

Stepenice, koje su postavljene kao da lebde iznad terena, izvedene su konstrukcijski od metala, sa drvenim odmorištima i terasama.

Naš sagovornik skreće pažnju i na zanimljiv prilaz samim objektima, do kojih se dolazi preko stepenica.

„Ideja je bila da se zadrži specifičnost parcele i da se nakon izgradnje objekata sve vrati u pređašnje stanje. Stepenice, koje su postavljene kao da lebde iznad samog terena, izvedene su od metala, konstrukcijski, sa drvenim odmorištima i terasama.”

Gazišta su granitna i na određenim promerima umetani su specifični metalni rostovi, koji služe za čišćenje obuće od prljavštine ili snega. Projekat stepeništa uradili dipl. arh. Ana Milivojević i dipl. inž. građ. Dragoslav Arsović.

Situacija (manja)

Naglasak na autohtonim materijalima

Đurić navodi da su objekti čvrste gradnje, zidani su (beton, blokovi, konstruktivni elementi i dr.), odnosno nije u pitanju montažna ili prefabrikovana gradnja. Za fasadu su korišćene drvene talpe od jelovine.

„Odlučilo se da što više bude autohtonih materijala, pa je samim tim iz izbora eliminisan sibirski ariš, a bor koji je najtvrđi, nije korišćen jer pušta smolu, kao ni smreka koja je najlošijeg kvaliteta.”

Dimenzija talpi je 8 x 4 cm i svuda su korišćene u punoj dužini do maksimalne visine objekta, tako da je drvo moralo proći termičku obradu, a kasnije i maksimalno biti zaštićeno najkvalitetnijim premazima.

Za odabir crne fasade odlučili su se najviše zbog prilagođavanja ambijentu, u kome dominira crni bor, a i zbog geomorfološkog sastava stena, koje su grafitno crne boje.

Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković

Izvođači su morali da prave pomoćne alate za spuštanje staklenih portala i sve je moralo ručno da se dostavi na postojeću lokaciju.

Upečatljivost bungalova daju veliki stakleni portali. Fasadna stolarija je troslojna, aluminijumska, proizvođača Elvial i korišćen je podizno-klizni sistem 6800.

„Zbog nepristupačnog terena, postavka staklenih portala je bila je jedan od većih izazova. Izvođači su morali da prave pomoćne alate za spuštanje staklenih portala i sve je moralo ručno da se dostavi na postojeću lokaciju“, kaže sagovornik Gradnje.

Stakleni portali ručno su prenošeni na lokaciju; Foto: Dušan Milenković

Izazovi dolazili sa svih strana

S obzirom na to da se parcela nalazi na fizički nepristupačnom terenu, najveći izazov u projektovanju bio je pozicioniranje kabina, tako da se doživljaj panorame unese i u same objekte, kao i nagib terena.

„Dva odlučujuća faktora su bila implementirati pejzaž i na najbolji način iskoristiti nepristupačan teren“, objašnjava naš sagovornik.

Ističe da su se sa mnogo više izazova susreli u izvođenju, a u pitanju su razne situacije koje arhitekte nisu mogle ni predvideti.

„Recimo, iz razloga što putna saobraćajnica na koju se parcela naslanja ima veliku zaštitu, jer vodi ka brani jezera Zaovine, uslovi su nalagali da minimalna udaljenost objekta od granice parcele bude minimalno 10 metara.”

To je u praksi značilo da sav materijal mora doći do pozicije ugradnje isključivo ’na ruke’.

To je u praksi značilo da sav materijal mora doći do pozicije ugradnje isključivo ’na ruke’.

“Pokušajte da zamislite kako to izgleda po ovakvom tipu terena i šta se sve događalo tokom gradnje…“ – kaže Đurić.

Naravno, imajući u vidu da su objekti u zoni nacionalnog parka, bilo je mnogo izazova i u prikupljanju neophodne dokumentacije, dobijanju odgovarajućih saglasnosti, kao i organizaciji cele infrastrukturne logistike.

Detalj iz dnevnog prostora veće kabine; Foto: HIISHII Photo

Prostorija koju zovemo „prljava“ soba služi kao filter za korišćenje objekta kada se, recimo, vraćate „prljavi“ iz planine.

Po pitanju sadržaja, projekat je zamišljen kao sklop glavnog i pomoćnog objekta, tako da je glavni objekat dobio dominantniju poziciju i organizaciju prostora.

Na samom ulazu u glavni objekat, skreće nam opet pažnju Đurić, daju se primetiti određene „nelogičnosti“ – u vidu duplih ulaznih vrata.

„Naime, glavni ulaz direktno vas uvodi u hodnik pa u dnevni prostor, dok su druga vrata na samom ulazu proširena i recimo da su tehnička, jer vas uvode u prostor kroz prostoriju koja ima određenu ulogu utility prostora. Mi tu prostoriju zovemo ’prljava’ soba jer služi kao filter za koriščenje objekta kada se, recimo, vraćate ’prljavi’ iz planine“, objašnjava vlasnik.

Ova prostorija ima posebno kupatilo sa WC-om i vrlo je koristan prostor za odlaganje alata i raznih pribora (lov, pecanje) ili pomoćnih stvari poput bicikla ili opreme za planinarenje, a tu se nalaze i razne vrste korpi i sušača za lekovito bilje, gljive itd.

Osnove zajedno

Autentičan i dominantan dnevni prostor

Dnevni prostor ujedno je najautentičniji prostor kompletnog projekta i upija prirodnu scenografiju jezera Zaovine, dalje sa pogledom na predele Vežanje i vrha Janjač.

„Uz punu visinu, gde je ostavljena da se vidi betonska kosa ploča kao tavanica, sa velikim staklenim portalima, ovaj prostor dominira, i u njemu je predviđeno da vlasnici i korisnici pronađu mir i ostvare kontakt čovek – priroda, koji je i bio vodilja u projektovanju svih ostalih arhitektonskih celina“, kaže Đurić.

Detalj iz dnevnog prostora; Foto: Dušan Milenković

Ideja za drugi prostor za spavanje došla je od organizacije spavanja kao u planinarskim domovima.

Vidljive su tranzitne putanje kao i kružne komunikacije u arhitekturi i organizaciji prostora, odnosno mogućnosti da iz dnevnog prostora odete u prostor namenjen za spavanje pa dalje u kupatilo, iz kupatila na terasu, i obrnuto.

„Prostori namenjeni za spavanje su takođe specifični, to su određene vrste niša u prostoru, obložene drvetom, gde je umetnut krevet, dok je sa spoljne strane kompletan stakleni zid koji pruža nestvaran pogled na noćni pejzaž. I ovaj specifičan doživljaj pruža savršene noći kao i buđenja i početke dana kroz ostvareni spoj čovek – priroda“, ističe sagovornik Gradnje.

Drugi prostor za spavanje je takođe niša, gde je implementiran krevet na tri sprata. Ideja je došla od organizacije spavanja kao u planinarskim domovima, gde je iskorišćenost prostora maksimalna. U toj sobi se nalazi i radni deo sa bibliotekom gde se čovek može povući u trenucima poslovnih obaveza.

Stakleni portali u drugoj spavaćoj niši; Foto: Dušan Milenković

Pomoćni objekat je manjih dimenzija ali isto autentičnog ambijenta, sa svim arhitektonskim detaljima koji su primenjivani na glavnom objektu.

„Glavno, Master kupatilo je zamišljeno kroz upotrebu tri prostora koje čine jednu celinu i to: posebno ozidana, zasebna i velika tuš-kabina, zaseban WC i takođe, zaseban prostor sa samostojećom kadom iz koje se kroz stakleni zid ostvaruje, opet, konekcija čovek – priroda, a ujedno je i tranzit ka terasi i spoljašnjosti“, objašnjava vlasnik i dodaje:

„Pomoćni objekat je manjih dimenzija ali isto autentičnog ambijenta,  sa svim arhitektonskim detaljima koji su pomenuti i primenjivani na glavnom objektu. Okruženje je za nijansu drugačije, ovaj bungalov je više okružen šumom i oko nje dominira šumski pejzaž“.

Detalj iz pomoćnog objekta; Foto: Dušan Milenković

Posebno dizajnirane konzolne ograde

Oba objekta imaju pripadujuće terase, prostore za dnevno, spoljašnje “konzumiranje prirode”, sa posebno dizajniranim konzolnim ogradama koje mogu poslužiti i kao klupe.

„Posebno je izdvojena konzolna terasa koja se nalazi iznad objekata, na mestu koje je prepoznato kao tačka sa koje se pruža maestralan pogled na jezero Zaovine“, naglašava Đurić.

Konzolna terasa koja se nalazi iznad objekata; Foto: Dušan Milenković

Naglasak je na drvenim detaljima izrađenim od starih hrastovih talpi, preuzetih i restauriranih sa kolibe stare preko 100 godina.

Dizajn prostora su radili sami vlasnici objekta koji su po profesiji istoričari umetnosti uz pomoć ljudi koji su učestvovali u nastajanju celog kompleksa od samog početka.

Enterijer je jednostavan i sveden, sa naglaskom na drvenim detaljima izrađenim od starih hrastovih talpi, preuzetih i restauriranih sa kolibe stare preko 100 godina.

„Obradu starog drveta je uradila firma Arbor iz Železnika, uz maksimalno iskorišćenje i zadržavanje estetskih karakteristika radi dobijanja željenog efekta, koja je i najzaslužnija za ovako autentičan proizvod“, ističe naš sagovornik.

U enterijeru su, dodaje, pored drvenih, vidljivi i metalni elementi, izrađeni prema posebnom zahtevu investitora.

Spavaći deo manje kabine; Foto: Dušan Milenković

Prostor prilagođen ličnoj pasiji

Kao nešto što daje poseban pečat autentičnom prostoru, ističe i jedinstvenu kolekciju umetničkih dela koja se nalaze u bunglaovima.

Naime, vlasnici koji su istoričari umetnosti su u kabinama izložili deo sopstvene kolekcije od 12 umetničkih slika, autorke dr Jelene Šalinić Terzić, redovnog profesora na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, dobivši na taj način za njih poseban i ličnom stilu i pasiji prilagođen prostor.

Slike na zidovima manje kabine; Foto: Dušan Milenković

Iz spavaćih ili dnevnih prostora na bukvalno 1,5 do 2 metra imate seriju borova koji rastu prirodnim putem 70 i više godina.

Kako je reč o planinskom predelu, kod uređenja dvorišta se trudilo da se održi što više originalan prirodni ambijent, tj. da se „minimalizuje uticaj i redukcija same prirode“.

Naime, pre samog početka rada na idejnom rešenju, geometarski je ucrtano svako drvo na parceli.

“Tako je arhitekti kroz projektni zadatak zahtevano da objekte i pozicionira tako da smo na kraju dobili situaciju da iz spavaćih ili dnevnih prostora na bukvalno 1,5 do 2 metra imate seriju borova koji rastu prirodnim putem 70 i više godina“, objašnjava sagovornik Gradnje.

Pogled iz dnevne zone veće kabine; Foto: HIISHII Photo

Video nadzor i sistem zaštite od provale

Napominje da je svako drvo koje je iz razloga nastajanja ravnog platoa čak i minimalno zatrpano nasipom naknadno otvoreno za navodnavanje posebnim šahtovima i cevima.

„Betonska podzida – potporni zid, koji je morao da postoji zbog same konfiguracije terena, namerno je ostavljen neobložen i u sirovom stanju.”

Kao takav je pandan unutrašnjoj tavanici dnevne sobe i vidi se iz samog unutrašnjeg prostora kroz autentičan dužinski postavljen svetlarnik-prozor i na taj način sjedinjuje spoljašnjost i unutrašnjost.

“U stvari, sve je povezano i detalji koji su prisutni u unutrašnjosti prepliću se sa paralelnim pozicijama spolja“, kaže Đurić.

Od biljaka koje su naknadno sađene na parceli korišćene su od drvenastih – juniperus, berberis, patuljasti bor, tisa, a od zeljastih – lavanda, smilje, ruzmarin, pampas-trave, razne vrste puzavica i perena

S obzirom na to da se nalaze na udaljenoj lokaciji, objekti su pokriveni 24-časovnim video-nadzorom i sistemom zaštite od provale u delu prilazaka samim objektima, kao i u prostoru parkirališta. Planirana je i ugradnja detektora dima kao i sistem zaštite od požara.

Grafički prilozi

Situacija
Situacija
Situacija (manja)
Situacija (manja)
Velika kabina – osnova
Velika kabina – osnova
Mala kabina – osnova
Mala kabina – osnova
Osnove zajedno
Osnove zajedno
Presek 1
Presek 1
Presek 2
Presek 2
Zapadni izgled
Zapadni izgled

Foto-galerija

Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Tara Cabins Pure Nature; Foto: Dušan Milenković
Tara Cabins Pure Nature; Foto: Dušan Milenković
Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Foto: HIISHII Photo
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Foto: Dušan Milenković
Faktografija
naziv objekta:

Tara Cabins Pure Nature

mesto:

Planina Tara

autor idejnog rešenja:

Stevan Đurić, dipl. arh.

izrada glavnog projekta:

Studio za arhitektonske i projektantske usluge ”Croft”, Beograd

godina izgradnje:

2020-2023.

površina:

150 m²

fotografija:

Dušan Milenković; HIISHII Photo

Izabrali smo za vas...

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

22 komentara

  1. Rade

    Odlično. Sve. Čestitke!

  2. Radoje

    Fantastično,
    Kako se dobija dozvola za gradnju u nacionalnom parku

  3. Bojan

    Gradnja u nacionalnom parku je zakonom zabranjena, bez obzira na to šta ste po zanimanju (istoričari umetnosti!?!) i kakvi su vam motivi.
    Parkovi su pod posebnim merama zaštite i vi ste očigledno pobrkali lončiće kada se ponosite svojim arhitektonsko-građevin-
    skim poduhvatom, a zaboravljate da je to na štetu žive i nežive prirode i u suprotnosti sa zakonom o zaštiti životne sredine.

    1. Marko Đurić

      Bojane, dozvolite da Vam objasnim neke stvari, pošto očigledno nemate ama baš nikakve informacije, a dajete sebi za pravo da ih komentarišete.

      Za početak, zovem se Marko Đurić i vlasnik sam pomenutih objekata.

      Prvo i najvaznije u nacionalnim parkovima u Srbiji postoje određene zone i shodno tome zakonom je definisana mogućnost ili nemogućnost gradnje. O tome mogu mnogo da Vam pričam ali nemam toliko ni vremena a ni želje da ga trošim na Vas. Pomenuti objekti se nalaze u zoni u kojoj je dozvoljena gradnja i za pomenute objekte je izdata građevinska dozvola, a u skladu sa definisanim pravilima. Nisu nacionalni parkovi samo za medvede, nego i za ljude, to morate da znate, svuda u svetu pa i kod nas. Ta simbioza je najbitnija, jer samo tako moze i opstati. Ljudi kao ja i moja porodica su to prepoznali i poštuju to.

      Drugo, ružan je način kako se izražavate, jer niko od nas nije pobrkao šerpe i lončiće, nego Vi, jer svoju frustraciju, neznanje i nesposobnost iznosite javno, a pritom potpuno netačno.

      Treće, i da završim, da, istoričari smo umetnosti. Nema potrebe da stavljate tolike uzvičnike i upitnike, ne znam sta to znači, usput rečeno. Profesija je naglašena iz razloga da bi pismen i obrazovan svet, stručna javnost, čitajući ovaj članak mogla da izvuče neke zaključke i analogije zašto je do nekih odluka došlo pri nastajanju svega ovoga i koji su faktori profilisali i oblikovali sve koji su učestvovali u realizaciji projekta, a posebno se misli na vlasnike.

      Da si mi živ i zdrav pa da nešto i zaključiš iz ovog što sam ti izbesedio.

      Marko Đurić

      1. Igor

        Dobro, hajde recite tačno u kom delu je zabranjena gradnja g Đuriću? Koliko sam ja upoznat, svuda se gradi, ali očito, pošto znate, navedite TAČNOgde je to zabranjeno.

      2. Brana

        Da ste vi ‘zivi i zdravi’ gospodine Djuricu, ali objasnite kako ste rešili pratecu tehnicku infrastrukturu? Struja i nekako, voda, verovatno bunar/pumpa, a kanalizacija? Sengrub? Morala bi propusna. Precistaci?Ne verujem da je mobilna i ručno odnosite dole. E sad, zamislite jos koliko njih bi isto tako uradilo, ili će se povesti za vama. Ipak je ovo čist egoizam, jer vi niste napravili galeriju i vidikovac za javnu posetu, već lični kutak u zasticenoj zoni, sa posebnim povlasticama.

        1. Becke

          Kao prvo tp uppste nije kutak vec mini kompleks od lima betona i zrljeza
          Kakav bungalov

  4. Jovan

    I mene interesuje kako dobiti dozvolu za izgradnju u okviru nacionalnog parka?

  5. miki

    sramno i tužno u isto vreme! zar je moguće da se ovo pred svima nama dešava i svi ćute? drugo ovo nisu bungalovi već komforni objekti od po 150m2

  6. Sandra

    Kuće su fantastične. I ja bih volela da znam kako se dobija dozvola za izgradnju u nacionalnom parku? Hvala g-dinu Đuriću unapred na odgovoru

    1. Zoran

      Postovana Sandra, ja takodje imam kucu u Nacionalnom parku Tara, koja je izgradjena sa gradjevinskom dozvolom. Nalazi se nekih 5 km od pomenute lokacije Tara Cabins. Gradnja u Nacionalnim parkovima je dozvoljena, uz postovanje strogih pravila i prostornog plana. To vam moze i Google reci, ali najjednostavniji put vam je da odete do opstine Bajina Basta, raspitate se za plac koji vas interesuje, uzmete informaciju o lokaciji, vidite da li sme da se gradi i krenete u proceduru. Delim Vase misljenje da su kuce fantasticne. Uzivo sam ih video.

  7. Dragan Urošev

    Svakako bih izbegao korten čelik, a naročito crnu boju-radi ostvarivanja „kontakta između čoveka i prirode“, ili radi „ljubav prema prirodi i povezivanje sa njom“ !¨
    Da li su ove floskule izgovorene od strane vlasnika ili arhitekte, ili pak plod mašte pisca teksta, nije bitno. Radi se o elementarnom nepoznavanju te same prirode, a da ne govorimo o nekoj etici u projektovanju i gradnji. Očito su nastupila nova neka vremena, gde se sve može uraditi, a zatim i ptravdati.

    1. Marija

      O kakvom korten celiku Vi govorite? Kuce su zidane i oblozene jelovinom. To govori da niste ni procitali tekst. Po mom misljenju, kuce su fantasticne i crna boja fasade se odlicno uklapa u ambijent. Sve cestitke arhitektama i vlasnicima.

  8. Alex

    Fascinantno, svi kao pali sa Marsa! Ako ste bili na Tari, mogli ste primetiti vikendice ( mislim pogotovo na starosedeoce ) u određenim zonama planine, jel tako? Nisu samonikle. E dakle, tu je gradnja dozvoljena, pa ako još naletite na plac na prodaju, a da ne košta kao suvo zlato, na konju ste, kupite plac, vadite dozvolu za gradnju i sve uz to što ide i voila, eto vikendice! P. S. Gdine Đuriću, ovo je fantastično, predivno! Pozdrav od koleginice sa klasičnih nauka.

  9. Srb

    Čelik i staklo…ne može prirodnije. Fali još samo plastika. Ali istoričari, pa još umetnosti…ko to može da dovede u pitanje.

  10. Aleksandar

    Čitam i ne verujem sta se pise!!! Poznajem ljude i znam sa koliko ljubavi i postovanja prema prirodi su gradili objekte. I deca su bila sa njima, pomagala. Pa ljudi, ko god zeli moze da ode na google i da vidi da se kuce nalaze u vikend naselju Jezera, i tamo ima minimun 50 objekata, što vikend što starosedelaca. I da takva naselja postoje odavno- tipa Sekulić, Mitrovac, Zaovine… Ako vas bas zanima, mozete procitati na google-u PROSTORNI PLAN PODRUČJA POSEBNE NAMENE NACIONALNOG PARKA TARA gde su zone definisane, kao i uslovi za gradnju… Dajte ljudi, treba da nas brinu objekti koji se grade bez gradjevinske dozvole, a ne oni koji su uradjeni sa dozvolom!

  11. Vukasin

    Bojan,Brana,Igor. Ljudi informisite se malo pa posle pricajte neke price. Kuce su perfekcija.

  12. Dragana

    Jednom recju – SAVRSENSTVO!

  13. Pavle

    Cestitam,na ideji i realizaciji!

  14. Nikola

    Pogled od milion dolara!

  15. Bojan

    Leše čoveka kao da je napravio „lux“ hotel sa 10 spratova i 7 zvezdica a ne skladne bungalove.
    Nije problem gradnja, ovaj sajt se valjda tako i zove. Nego česta neskladna gradnja nepismenih i halapljivih investitora.
    Ovo je za primer. Rispekt.

  16. Nemanja

    Najlakše je kritikovati. Malo teže smisliti i napraviti. Bungalovi su fenomenalni i još lepši uživo. Od milion ljudi da prođe pored tog placa ne bi niko pomislio da gradi na toj lokaciji (strmo, bez prilaza, ispod puta) . Još jednom svaka čast za ideju, projekat i naravno realizaciju.
    Inače ovo je III zona Nacionalnog parka Tara. Koja je pridodata Nacionalnom parku pre nekoliko godina. Nije strogo zaštićena zona jer se u njoj nalaze mnogi zaseoci: Jelisavčići, Jevtići i dr. Moje imanje, mislim na livade i šume su tada ušle u tu III zonu. Pojačana je kontrola seče privatnih šuma i sada može da se gradi uz odgovarajuće dozvole, što pre nije bio sličaj, moglo je da se gradi bez dozvola. U prvobitnim granicama Nacionalnog parka iz 1983. (19000ha) mislim da je i dalje stroga kontrola svega. Ukratko sam opisao tenutnu situaciju.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *