Arhitekta studija Howells govori o potencijalu obale Dunava, konceptu projekta Riverside i lekcijama iz regeneracije braunfild lokacija u Londonu.
Kompanija Aleksandar Group najavila je u septembru prošle godine projekat Riverside iza kojeg stoje renomirani londonski arhitektonski studiji Howells i LDA, u saradnji sa JP Urbanizam iz Novog Sada, a vrednost ove investicije procenjena je na 150 miliona evra.
Smešten na obali Dunava u novosadskom naselju Liman, projekat predviđa razvoj oko 70.000 m² prostora, sa dominantno stambenom namenom (80%) i komercijalnim sadržajima (20%), uključujući dva javna trga, pešačku ulicu i direktan pristup reci.
Prilikom posete Novom Sadu, arhitekta William Poole iz londonskog studija Howells, koji se već gotovo dve decenije bavi transformacijom braunfild lokacija u kompleksne stambeno-poslovne celine, govorio je za Gradnju o vrednostima lokacije na obali reke, arhitektonskom konceptu projekta Riverside, ali i o najčešćim greškama koje developeri prave u projektima postindustrijske regeneracije.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Izuzetna lokacija s ogromnim potencijalom
Williame, kako ste se uključili u poduhvat zvani Riverside?
WP: Radim u Howelsu u Londonu poslednjih 18 godina i veliki deo našeg rada fokusiran je na braunfild lokacije — bivše industrijske prostore koji su veoma česti u istočnom Londonu — i koje pomažemo da se obnove i pretvore u stambeno orijentisane, mixed-use projekte.
Dobro je poznato da se Ujedinjeno Kraljevstvo suočava sa velikim nedostatkom stambenog prostora, pa velike lokacije — često smeštene neposredno uz reku Temzu — predstavljaju priliku za veću gustinu izgradnje i realizaciju kvalitetnih novih domova za rastuću populaciju Londona. Veliki deo našeg rada vrti se oko takvih lokacija, ne samo u Londonu već i u Birmingemu, kao i u drugim mestima i gradovima širom UK.
Rad ovde nam je izuzetno zanimljiv jer je kulturno i istorijski drugačiji, ali na mnogo načina podseća na tip lokacija kojima se bavimo u Londonu.
U Srbiji smo prvi put počeli da radimo pre oko tri godine, kada smo bili pozvani na konkurs za lokaciju u Beogradu. To je bio naš prvi projekat ovde, a od tada smo imali sreću da radimo na još tri ili četiri lokacije, zajedno sa našim partnerima iz UK — LDA (pejzažni dizajn) i Atelier Ten (stručnjaci za održivost).
Rad ovde nam je izuzetno zanimljiv jer je kulturno i istorijski drugačiji, ali na mnogo načina podseća na tip lokacija kojima se bavimo u Londonu — mesta sa sopstvenim karakterom, bilo da su u pitanju bivše industrijske zgrade ili, kao u slučaju Neimar Riversidea, izuzetna lokacija uz vodu sa ogromnim potencijalom.
Podsticanje aktivnog i zdravog načina života
Kada ste prvi put videli lokaciju na obali reke u Novom Sadu, šta je bilo vaše prvobitno tumačenje – prilika ili ograničenje?
WP: Lokacija je prilično zarasla na strani okrenutoj ka reci i Sunčanom keju, što je čini pomalo teškom za sagledavanje na prvi pogled. Takođe se vidi da teren opada ka unutrašnjosti parcele. Brzo smo shvatili da se kej nalazi na višem nivou kako bi zaštitio grad od poplava. Što je važno, ovaj nasip se proteže duž cele ivice grada uz Dunav, sve do kanala Dunav–Tisa–Dunav.
To stvara fantastičnu priliku za povezivanje lokacije sa pešačkim i biciklističkim rutama i za podsticanje aktivnog i zdravog načina života. Zato nas posebno zanima južna ivica parcele prema reci i način na koji možemo da stvorimo nešto što će privući ljude da prolaze kroz lokaciju i povežu je sa naseljima na severu.
Veliki deo ovog dela Novog Sada je prilično otvoren — ulice su široke, ima dosta saobraćaja i dosta prostora koji može delovati preveliko za pešake. Ovim projektom pokušavamo da stvorimo nešto kompaktnije i zanimljivije za javnost, prostore koji su prijatni za šetnju i boravak, oslanjajući se na principe urbanog dizajna koje smo primenjivali na projektima u Londonu.
Zgrade će biti postavljene u pravcu sever–jug, što znači da će svaki stan dobijati dobru količinu sunčeve svetlosti u različitim delovima dana.
Kako se sve to reflektovalo na arhitektonski koncept?
WP: Pre svega, lokacija ima vrlo dobru orijentaciju u pogledu mikroklime. Zgrade će biti postavljene u pravcu sever–jug, što znači da će svaki stan dobijati dobru količinu sunčeve svetlosti u različitim delovima dana. Naravno, trudili smo se i da maksimalno povećamo broj stanova sa direktnim pogledom ka reci na jugu.
Istovremeno stvaramo velikodušne prostore između zgrada koji treba da budu intuitivni za pešake — ljudi će jasno videti kako da stignu do obale, dok će ih same zgrade usmeravati kroz lokaciju ka sadržajima poput restorana, parka ili marine.
Pozitivan doživljaj javnog prostora
Kao što smo videli na renderima, kompleks će uključivati i dva javna trga.
WP: Posmatrali smo neke od najboljih javnih prostora u svetu, ali i one u istorijskom centru Novog Sada, kao što je Katolička porta. Proporcije tog trga — otprilike 30 sa 50 metara — često se ponavljaju i znamo da imaju veoma pozitivan efekat na društvenu interakciju i način na koji ljudi koriste prostor kada izađu iz zgrada.
Tu ima dovoljno prostora za organizovanje događaja na otvorenom, pa smo namerno projektovali trg tih dimenzija koji može funkcionisati na različite načine i ponuditi zajednici raznovrsne aktivnosti tokom cele godine.
Jednako nam je važna i namena prizemnih etaža. Ona će biti orijentisana i ka unutrašnjosti lokacije i ka spolja, jer smo želeli da prostor ostane otvoren i pristupačan javnosti, a ne da postane zatvoren, privatni kompleks. Cilj nam je da stvorimo pozitivan doživljaj javnog prostora gde se ljudi osećaju prijatno i rado provode vreme, povezani sa obalom reke.
Zgrade imaju horizontalan izraz. Da li je to nameran kontrast izražajnijoj arhitekturi priobalja koju danas često viđamo?
WP: Za početak, ove zgrade nisu naročito visoke u poređenju sa nekim objektima iz 20. veka u okolini. Njihovo postepeno spuštanje ka reci delovalo je kao prirodan odgovor, pre svega da bi se izbegao previše dominantan utisak uz obalu.
Na taj način zgrade deluju mekše i blaže, a kaskadna forma nam omogućava i uvođenje atraktivnih krovnih vrtova za neke stanove. Ova suptilna forma povećava broj uglova i perspektiva, omogućavajući većem broju stanara pogled ka vodi.
Garaža ispod većeg dela lokacije
Da li će planirana podzemna garaža biti smeštena ispod čitavog bloka ili su garaže projektovane ispod svake pojedinačne zgrade?
WP: To je veoma važno pitanje jer je to jedan od ključnih aspekata koji mora biti pravilno rešen kako bismo ostvarili naše ciljeve u pogledu korišćenja prostora.
Trenutno razmatramo da li će postojati jedan ili dva ulaza u garažu, koji će biti što diskretniji. Tokom naših poseta Novom Sadu posmatrali smo kako ljudi dolaze na lokaciju — ne samo automobilima već i pešice ili biciklom — i posebno želimo da poštujemo i unapredimo te tokove, a ne da ih narušimo.
To će odrediti poziciju ulaza u garažu, koji će najverovatnije biti na severnoj i istočnoj strani, jer želimo da kretanje vozila ostane što neprimetnije, uz obod lokacije, a ne kroz njen centar.
Broj parking mesta za stanare biće prilično velik — znatno veći nego u UK — tako da će se garaža prostirati ispod većeg dela lokacije. Takođe smo analizirali postojeće drveće i nastojaćemo da sačuvamo kvalitetne primerke kako bismo zadržali osećaj zelenila, posebno na projektu gde već postoji obilje vegetacije sa obe strane reke.
Analizirali smo postojeće drveće i nastojaćemo da sačuvamo kvalitetne primerke kako bismo zadržali osećaj zelenila.
Hoće li Sunčani kej na neki način biti integrisan sa Riversideom?
WP: Želimo da stvorimo više veza kako bi ljudi mogli direktno da uđu na lokaciju sa Sunčanog keja i prolaze kroz nju, umesto da je samo zaobilaze. Želimo da bude jasno da se nešto dešava unutar prostora i da poziva ljude da uđu sa obale i istraže ga.
U projektima postindustrijske regeneracije, koja je najčešća greška koju prave developeri – i kako ste pokušali da je izbegnete u Riversideu?
WP: Jedna od stvari koje smo naučili — posebno kroz projekte u Ujedinjenom Kraljevstvu u poslednjih dvadeset godina — jeste vrednost očuvanja kvalitetnih postojećih objekata. Nema ih svaka lokacija, i nisam siguran da ih ova ima u značajnoj meri.
Ali to je svakako lekcija koju je razvojna industrija u UK naučila u poslednjih desetak ili dvadeset godina: takve zgrade često nose zanimljivu društvenu istoriju povezanu sa lokalnim zajednicama. Ljudi su prirodno radoznali da ih istraže, žive ili rade u njima, i na kraju upravo one daju mestu „dušu“ koju nova gradnja teško može da nadomesti.
Kada se susretnemo sa lokacijom poput ove, gde ta mogućnost ne postoji, tražimo druge načine da odgovorimo na postojeći kontekst. U ovom slučaju to su pogledi, bogat pejzaž i, rekao bih, osećaj mekoće i mere koji odgovaraju ambijentu uz reku.
Uspeh projekta meriće se načinom na koji ljudi koriste prizemne etaže i otvorene prostore, i kako to unosi život u obalu reke.
Da li ste prilagodili svoj dizajnerski pristup razmerama i karakteru Novog Sada ili ste uzeli model testiran u Londonu ili Birmingemu i malo ga izmenili?
WP: Mislim da je u pitanju kombinacija oba pristupa. Kada smo prvi put došli u vašu zemlju — prvenstveno zbog projekata u Beogradu — bili smo veoma zainteresovani za materijale koji se koriste i slojeve istorije i arhitektonskih stilova vidljivih u gradu. Novi Sad ima svoju verziju toga, sa prepoznatljivim kvartovima, samo u drugačijoj razmeri.
Istovremeno, neki naši klijenti su nas angažovali jer su želeli da uvedu određene ideje iz našeg rada u UK. Mislim da su naše zgrade ovde prepoznatljive, ali da istovremeno uključuju karakteristike koje smo uočili u gradu, posebno neke atraktivne art-deko zgrade iz 1920-ih i 1930-ih. Pokušali smo da odgovorimo na to, a deo tog arhitektonskog „jezika“ jeste i naglasak na horizontalnosti koji ste pomenuli.
Riverside kao produžetak javnog života duž reke
Ako se vratimo ovde za dvadeset godina, šta bi vam reklo da je Riverside postao pravi deo Novog Sada, a ne samo naselje pored reke?
WP: To je odlično pitanje i nešto o čemu uvek treba razmišljati. Nadam se da će ljudi imati koristi od ovih zgrada — ne samo oni koji u njima žive. Želimo da objekti budu vizuelno zanimljivi i da donesu nivo kvaliteta koji nije uvek prisutan u ovom delu grada. Naposletku, uspeh projekta meriće se načinom na koji ljudi koriste prizemne etaže i otvorene prostore, i kako to unosi život u obalu reke.
Ako se krećete istočno duž obale, videćete mnogo nedovoljno iskorišćenih lokacija za koje postoje planovi — muzeji, prostori za događaje na otvorenom povezani sa univerzitetom i drugi javni sadržaji. Nadamo se da će naš projekat postati njihov prirodan nastavak — svojevrsni produžetak javnog života duž reke.
Pitanje za kraj – šta će se desiti sa helikopterom na Bulevaru despota Stefana? (smeh)
WP: To je veoma upečatljiv reper! I, koliko sam razumeo, nešto što svi u gradu prepoznaju. Helikopter je deo javne umetnosti i odražava kreativni duh ovog dela Novog Sada. Ko zna — možda postoji način da se nekako uklopi u projekat, jer verujem da svakako ima mesta za javnu umetnost u okviru ovog kompleksa.
