Most Gazela; Foto: Putevi Srbije
Aktuelno

50 godina autoputa kroz Beograd

Na današnji dan, 4. decembra 1970. godine svečano je otvoren most „Gazela“, čime je u saobraćaj pušten autoput kroz Beograd.

Planiranje trase autoputa u Beogradu počelo je još 1950. godine, da bi se u narednih dvadeset godina temeljno razrađivali svi njegovi segmenti kroz arhitektonsko-urbanističke projekte. Izuzev same trase međunarodne magistrale, ovi projekti su podrazumevali i razradu čvorišta i prilaza, kao i mosta preko Save.

Otkud autoput u centru grada?

Iako je najčešća praksa da se autoputevi trasiraju na obodima gradova i kao obilaznice, autoput E-70 i E-75, odnosno nekadašnji Autoput Bratstva i jedinstva bio je istovremeno materijalna i ideološka spojnica glavnih gradova Jugoslavije. Baš iz tog razloga autoput koji je mahom nastajao u sklopu radnih akcija širom zemlje, morao je, gotovo kao ceremonijalni prilaz gradovima, prolaziti kroz Skoplje, Beograd, Zagreb i Ljubljanu.

Plan izgradnje Autoputa Bratstva i jedinstva (1979), IZVOR: Yugopapir

Neverovatni inženjerski izazovi

O planiranju i izgradnji autoputa u Beogradu najviše se može saznati iz tekstova i intervjua arhitekte Branislava Jovina, glavnog projektanta autoputa i „Mostarske petlje“. Još u tekstu iz 1969. godine, objavljenom u prvom broju časopisa „Urbanizam Beograda“, Jovin je istakao projektantske izazove planiranja velikih saobraćajnih čvorišta, koja spajaju najprometnije gradske saobraćajnice i autoput.

Pozicija petlje na denivelisanom terenu, i uključivanje sedam saobraćajnica sa različitih nivoa i iz različitih pravaca bili su neverovatni inženjerski izazovi u vreme kada nisu postojale digitalne alatke kojima bi se intervencija mogla simulirati. U intervjuu koji je vodio arhitekta Đorđe Alfirević, Jovin je istakao da je samo saobraćajni segment projektovanja rađen kompjuterski. Još jedan izazov bio je predviđanje kapaciteta saobraćajnica, u vreme kada je u Beogradu postojalo samo 27.000 automobila.

Maketa „Mostarske petlje“, IZVOR: „Urbanizam Beograda“ br. 1 (1969)

Gazela i Mostarska petlja projektovani su sa kapacitetom za 40.000 vozila dnevno, što se tada smatralo megalomanskim projektom.

Most „Gazela“ Milana Đurića i „Mostarska petlja“ Brane Jovina i Jovana Katanića projektovani su sa kapacitetom za 40.000 vozila dnevno, što se u vreme realizacije smatralo megalomanskim projektom, iako današnja merenja pokazuju da ovuda prođe preko 165.000 vozila dnevno. Realizacijom petlje, Beograd je dobio pristup „Gazeli“ i autoputu iz gotovo svih pravaca.

Stalni poduhvat planiranja Beograda, koji i danas traje, upravo su mostovi preko Save i Dunava. Zbog toga „Gazela“ ima dvostruki značaj, kao deo regionalnog i međunarodnog autoputa, ali i kao još jedan spoj starog gradskog jezgra i Novog Beograda. Most dužine 332 metra i širine 27,5 metara projektovan je kao kombinacija sistema grede i luka, što mu je omogućilo da „preskače“ Savu bez potrebe za centralnim osloncima.

Most „Gazela“ pred otvaranje, IZVOR: „Urbanizam Beograda“ br. 10  (1970)

Legende i anegdote

Za izgradnju ovog mosta vezuju se i brojne gradske anegdote, za početak i sam naziv mosta. Ime može biti i krajnje očigledno i može se povezati sa izgledom mosta i njegovih oslonaca koji podsećaju na gazelu u skoku, međutim, prema nekim tekstovima, poređenje sa gazelom je dosetka predsednika Konkursne komisije za izgradnju mosta Đorđa Lazarevića, koji je poduhvat „preskakanja Save“ uporedio sa elegancijom male pustinjske antilope.

Neki izvori izdvajaju kao zanimljivost i da je sama konstrukcija mosta bez središnjih oslonaca intrigirala i Jovanku Broz, i da je upravo ona, začuđena nedostatkom stubova ispod mosta, u kombinaciji lukova i stubova prepoznala afričku gazelu.

„Gazela“ nekoliko trenutaka po otvaranju, 4.12.1970, IZVOR: YouTube screenshot

Tokom testiranja mosta, na mostu su stajali tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić i projektant mosta Milan Đurić.

Osim urbanih legendi, za otvaranje autoputa i njegovo testiranje primenjen je „drevni“ pristup. Naime, tokom testiranja mosta prolaskom teretnih i vojnih vozila, na mostu su stajali tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić i projektant mosta Milan Đurić. Iako su Beograđani rado govorili da će „kamiondžijama trebati ronilačka odela“, most je prošao test izdržljivosti i svečano je otvoren kao značajan deo Autoputa Bratstva i jedinstva 4. decembra 1970. godine.

Otvaranje autoputa u Beogradu, 4.12.1970, IZVOR: YouTube                                                                 

Autoput u gradu danas

Uprkos simboličkom značaju autoputa u vreme kada je izgrađen, danas on predstavlja i prostornu prepreku u Beogradu. Izuzev Autokomande i „Mostarske petlje“, malo je tačaka gde je moguće preći autoput, pa se, naročito iz ugla pešaka, deo „do i od“ autoputa i ne posmatraju kao isti grad.

Ipak, čak i kao prepreka između delova grada, autoput, „Mostarska petlja“ i „Gazela“ čine ključne elemente beogradskih saobraćajnih tokova i svojim tokovima daju Beogradu izgled prave metropole.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *