Zašto su moderne zgrade dosadne: Bjarke Ingels o krizi arhitektonske ambicije

Osnivač arhitektonske kompanije Bjarke Ingels Group govorio je o razlozima zbog kojih savremene zgrade gube karakter i kvalitet.

Danski arhitekta Bjarke Ingels, osnivač studija BIG, ocenjuje da savremena arhitektura sve češće gubi na kvalitetu i izražajnosti, pre svega zbog ekonomskih ograničenja i promenjenih investicionih prioriteta.

„Ljudi me često pitaju zašto su moderne zgrade dosadne, a istorijske lepe. Nekada se nije smatralo neodgovornim da kompanije i investitori ulože više novca u arhitekturu“, ističe Ingels u nedavnom intervjuu za Bloomberg.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Protest zaposlenih u BIG-u: „Bjarke Ingels, sram te bilo!“

Šta je izazvalo pad ambicije u arhitekturi

Prema njegovim rečima, savremeni projekti su u velikoj meri svedeni na minimalne budžete, što direktno utiče na njihov arhitektonski domet. Za razliku od ranijih epoha, kada su objekti imali snažan kulturni i reprezentativni karakter, današnja izgradnja često je vođena isključivo ekonomskom racionalnošću.

Makroekonomska nestabilnost dodatno pogoršava situaciju. Poslednjih godina — obeleženih pandemijom, energetskom krizom i geopolitičkim tenzijama — investitori izbegavaju dugoročna ulaganja, što se reflektuje na pad ambicije u arhitekturi.

Kao posledica toga, studio Bjarkea Ingelsa danas uglavnom realizuje projekte iz oblasti kulture, obrazovanja i infrastrukture, koji se finansiraju javnim ili donatorskim sredstvima, dok su komercijalni projekti poput stambenih i poslovnih kompleksa sve ređi.

Upravo objekti sa većim budžetima i javnim značajem i dalje pružaju prostor za arhitektonsku inovaciju i kvalitet.

Osnivač BIG-a naglašava da upravo objekti sa većim budžetima i javnim značajem, poput opera ili kulturnih institucija, i dalje pružaju prostor za arhitektonsku inovaciju i kvalitet. U tom kontekstu vidi i potencijal za prevazilaženje savremene uniformnosti u građenju.

Njegov pristup, zasnovan na konceptu „hedonističke održivosti“, podrazumeva da ekološki odgovorna arhitektura ne mora biti svedena i utilitarna, već može istovremeno biti funkcionalna, atraktivna i prijatna za korisnike.

Zašto nove zgrade često deluju „dosadno“

Zaključak koji Ingels implicira jeste da problem savremene arhitekture nije u nedostatku ideja, već u ograničenjima koja nameću tržište i investicioni modeli — zbog čega nove zgrade često deluju bezlično i „dosadno“.

„Da bi se zgrada realizovala, mora da prođe kroz bezbroj ‘da’ i ‘ne’ odluka“, naglašava na kraju Ingels. „Arhitekta mora naučiti da govori u ime projekta, sve dok sam projekat ne počne da govori za sebe.“