Čisto gradilište nije estetika: Prašina, blato i šut danas ozbiljno koštaju investitore

Građevinska prašina, blato i šut nekada su se smatrali neizbežnim delom svakog gradilišta. Danas, međutim, urednost postaje važan pokazatelj organizacije, bezbednosti i kvaliteta izvođenja radova.

Dovoljno je obići nekoliko savremenih gradilišta pa primetiti jasnu razliku između projekata na kojima se o održavanju vodi računa i onih gde se čišćenje ostavlja „za kraj“. Dok su nekada gomile šuta, kablovi po podu i slojevi prašine bili gotovo uobičajen prizor, danas sve više investitora insistira na organizovanom i kontinuiranom održavanju prostora tokom svih faza gradnje.

Razlog za to nije samo estetika.

Kako kaže Suzana Dubajić, direktorka kompanije Kärcher, uredno gradilište danas predstavlja „najbolju vizit kartu i ogledalo korporativne kulture“, jer pokazuje nivo organizacije, kontrole procesa i odnosa prema bezbednosti.

Uredno gradilište danas predstavlja „najbolju vizit kartu i ogledalo korporativne kulture“, jer pokazuje nivo organizacije, kontrole procesa i odnosa prema bezbednosti.

„Dok se nekada haos, šut i blato na svakom koraku smatrao neizbežnim ‘nusproizvodom rada’, danas se to posmatra isključivo kao znak loše organizacije“, navodi Dubajić.

Dodaje i da čistoća na gradilištu više nije luksuz, već standard koji direktno utiče na organizaciju završnih radova, motivaciju zaposlenih i utisak koji projekat ostavlja na kupce i investitore.

Građevinska prašina kao „tihi ubica“

Jedan od najvećih, ali često zanemarenih problema na gradilištima jeste fina građevinska prašina koja nastaje tokom sečenja betona, cigle i keramike.

Iz Kärchera upozoravaju da je naročito opasna silikatna, odnosno kvarcna prašina, koja može izazvati ozbiljna respiratorna oboljenja.

„Građevinska prašina, a naročito sitna silikatna (kvarcna) prašina koja nastaje sečenjem betona i cigle, s pravom se naziva ‘tihim ubicom’“, kaže Dubajić.

Problem dodatno komplikuje činjenica da se prašina ne zadržava samo na gradilištu.

Na modernim gradilištima sve češće koriste profesionalni usisivači povezani direktno sa brusilicama, testerama i bušilicama, kako bi se prašina uklanjala na samom mestu nastanka.

„Često se zaboravlja da ta mikroskopska prašina ne ostaje samo na gradilištu – vetar je nosi u okolna naselja, izazivajući reakcije građana i inspekcija“, kaže Suzana Dubajić.

Zbog toga se na modernim gradilištima sve češće koriste profesionalni usisivači povezani direktno sa brusilicama, testerama i bušilicama, kako bi se prašina uklanjala na samom mestu nastanka.

Kako objašnjava, klasično metenjem metlom problem se zapravo ne rešava, jer se fina prašina samo ponovo podiže u vazduh i vraća na površine.

Prelaz na završne radove je najkritičniji trenutak

Posebno važna faza održavanja nastupa pri prelasku sa grubih građevinskih na završne zanatske radove.

Iz Kärchera upozoravaju da tada ostaci fine prašine mogu napraviti ozbiljne probleme prilikom postavljanja podova, keramike ili završne obrade zidova.

Ostaci fine prašine mogu napraviti ozbiljne probleme prilikom postavljanja podova, keramike ili završne obrade zidova.

„Ukoliko se u toj fazi ne eliminiše fina prašina (isključivo usisavanjem, ne metenjem), ona će stvoriti ‘mikro-film’ na podovima i zidovima“, objašnjava Suzana Dubajić, direktorka kompanije Kärcher.

Kako dodaje, upravo zbog toga kasnije dolazi do odvajanja samonivelišućih masa, slabijeg vezivanja lepkova ili ljuštenja boje.

Na većim projektima ovakvi problemi mogu dovesti do skupih reklamacija i ponovnog izvođenja radova, zbog čega profesionalno čišćenje postaje sastavni deo organizacije gradilišta, a ne samo završna aktivnost pred primopredaju objekta.

Čistoća i bezbednost idu zajedno

Prema rečima sagovornice iz Kärchera, veliki broj povreda na radu nastaje upravo zbog svakodnevnih situacija koje se često potcenjuju.

„Najveći broj povreda na radu ne nastaje zbog spektakularnih nesreća, već zbog svakodnevnih ‘sitnica’ – klizanja na prosuta ulja, saplitanja o kablove ili šut, i pada predmeta koji nisu adekvatno odloženi“, navodi ona.

Najveći broj povreda na radu ne nastaje zbog spektakularnih nesreća, već zbog svakodnevnih ‘sitnica’.

Dodaje da je česta greška što se čišćenje i održavanje prostora tretiraju kao posao za kraj smene ili kraj nedelje, umesto kao kontinuirani proces tokom čitavog radnog dana.

Profesionalna oprema menja stare navike

Dok su metla i crevo decenijama nekada bili osnovni „alat“ za održavanje gradilišta, danas ih sve više zamenjuju profesionalni sistemi za usisavanje, metenje i pranje pod visokim pritiskom.

Profesionalni usisivači za mokro i suvo usisavanje postaju standard na većim projektima, dok se perači pod visokim pritiskom koriste za održavanje građevinske mehanizacije, oplata, transportnih puteva i uklanjanje tvrdokornih naslaga blata i betona.

Perači pod visokim pritiskom koriste za održavanje građevinske mehanizacije, oplata, transportnih puteva i uklanjanje tvrdokornih naslaga blata i betona.

Kako navodi Suzana Dubajić, posebnu ulogu danas imaju uređaji sa toplom vodom koji omogućavaju efikasnije uklanjanje bitumena, masnoća i drugih zahtevnih nečistoća sa alata i vozila.

Najskuplja „ušteda“ na gradilištu

Iz kompanije upozoravaju da zanemarivanje održavanja često predstavlja jednu od skupljih grešaka tokom izvođenja radova.

„Bilo kakva ušteda na održavanju gradilišta je čista iluzija i jedan od najskupljih kompromisa u građevinarstvu“, kaže Dubajić.

Kako objašnjava, posledice se kasnije vide kroz kvarove mehanizacije, kašnjenje radova, reklamacije kupaca i potrebu za ponovnim izvođenjem pojedinih pozicija.

„Saniranje štete nastale zbog neadekvatne higijene tokom gradnje uvek je skuplje od preventivnog i redovnog održavanja“, zaključuje Suzana Dubajić, direktorka kompanije Kärcher.