Pobedničko rešenje: Ljubljanski zoo dobija izdignuti ulazni kompleks koji smanjuje stres kod životinja
Žiri je kao ključnu prednost prvonagrađenog rada istakao odluku da se kompletna nova izgradnja organizuje iznad terena, čime se tokom izvođenja radova ne uznemiravaju životinje i čuva postojeće zelenilo.
Elaborat čiji su autori arhitekte Dino Mujić, Katja Ivić i Maruša Kunstek iz Arhitektonskog ateljea Merak (AAMERAK) iz Velenja, osvojio je prvu nagradu na konkursu za izbor tehnički najprikladnijeg rešenja za ulazni kompleks Ljubljanskog zoološkog vrta.
Od 13 preostalih konkursnih radova, druga nagrada pripala je rešenju koje potpisuju Gašper Fabijan i Matija Miler iz ljubljanske RAUM arhitekture, dok je treću nagradu dobio rad čiji su autori Mia Crnič i Andraž Gorup iz biroa MONOMO arhitekti, takođe iz slovenačke prestonice.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Šta je bio zadatak konkursa i šta je dobijeno
Predmet konkursa bila je izrada rešenja za projektovanje i izgradnju novog ulaznog kompleksa u zoo-vrtu, unutrašnjeg i spoljnog trga sa višemodalnom pristupnom tačkom i parking mestima za osetljive grupe. Zadatak je bio i postavljanje premostnog objekta koji će omogućiti direktan pristup iz obližnjeg objekta planirane garaže.
Kako objašnjava stručni žiri, kojim je predsedavao arhitekta Rok Žnidaršič, pobedničko rešenje studija AAMERAK odlikuje veoma izražen i prepoznatljiv karakter zgrade, koja svojom specifičnom morfologijom ravnopravno definiše dva trga.
„Sa spoljne strane nalazi se ulazni trg, projektovan po principu deljenog saobraćajnog prostora u senci postojećeg drveća, dok je sa unutrašnje strane formiran izlazni unutrašnji trg, koji će posetioce dočekivati pri završetku obilaska zoološkog vrta“, kaže žiri.
Odluka da se sva planirana izgradnja organizuje iznad terena povoljna je zbog izbegavanja stresa kod životinja tokom gradnje.
Izdignuta zgrada
Navodi se i da je zgrada osmišljena kao jedinstveno, nepodrumsko, od tla izdignuto asocijativno telo sa izuzetno efikasnom unutrašnjom funkcionalnom organizacijom. Kontakt sa tlom ostvaruje u zonama srušenih postojećih objekata. Objekat uspešno rešava vertikalni i horizontalni raspored sadržaja, kao i moguću faznu realizaciju projekta, ističe se.
„Živa ograda zamišljena je kao hibrid očuvanog postojećeg i dodatog novog sloja ograde, koji omogućava bezbednost i ozelenjavanje, uz povremene prekide u vidu prostornih niša koje omogućavaju interakciju javnog prostora i zone zoološkog vrta“, navodi žiri u obrazloženju i zaključuje:
„Odluka da se sva planirana izgradnja organizuje iznad terena povoljna je zbog izbegavanja stresa kod životinja tokom gradnje, a istovremeno je dovela do rešenja da se centar za zaštitu prirode postavi iznad ulaza, na najistaknutije mesto, čime je maksimalno iskorišćen potencijal njegovog programa“.
