UAS: O sudbini Slobodišta ne može se odlučivati bez javnog arhitektonskog konkursa
Udruženje arhitekata Srbije upozorava da se intervencije u memorijalnom kompleksu Bogdana Bogdanovića ne smeju sprovoditi bez javne rasprave, stručnih analiza i arhitektonskog konkursa.
Nakon vesti da na prostoru Spomen-parka Slobodište u Kruševcu uskoro počinje izgradnja Izložbenog parka vojne opreme, reagovao je Upravni odbor Udruženja arhitekata Srbije, ističući da ovakvi poduhvati treba da budu posledica šire javne rasprave, budući da sadržaji ove vrste imaju nacionalni značaj.
Podsetimo, odluka o radovima koji će se izvoditi na lokalitetu Slobodište u Kruševcu donesena je, kao i u mnogim drugim slučajevima, bez arhitektonsko-urbanističkog konkursa i javne rasprave – objavljen je samo tender za izvođače, koji je završen krajem aprila 2026. godine, nakon čega je trebalo da se pristupi izvođenju radova.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Kompleks od nacionalnog značaja
Kako se navodi u saopštenju UAS-a, ovakvim poduhvatima treba da prethodi temeljna prostorno-programska studija koja bi pokazala kako se novi sadržaj ima odnositi prema okruženju, prvenstveno Spomen-parku Slobodište.
„Predloženi ‘Park oružja’ (sic) je važan sadržaj koji predstavlja deo kulture sećanja na slavu srpskog oružja, stoga mu, svakako, treba naći primereno mesto u okruženju“, kažu iz UO Udruženja arhitekata Srbije.
Ovakvi sadržaji se definišu javnim arhitektonskim konkursima i to je glavna primedba ovom poduhvatu koji je u toku (UO UAS).
U saopštenju se podseća da je delo arhitekte Bogdana Bogdanovića kompleks od nacionalnog značaja, te da njegov celokupan prostor mora biti očuvan u celini bez menjanja, odnosno dodavanja bilo koje fizičke strukture ili postavljanja drugih sadržaja u njegov prostorni okvir – parcelu.
UO UAS napominje: „Ovakvi sadržaji se definišu javnim arhitektonskim konkursima i to je glavna primedba ovom poduhvatu koji je u toku, a od strane uprave grada Kruševca. Takmičenje ideja je nezamenljivo u dosezanju visokog prostorno-oblikovnog nivoa neophodnog za spomeničke komplekse, pogotovu one koji se finansiraju iz budžeta – javnim novcem“.
„Pod ovim nebom, čoveče, uspravi se“
Glas protiv izgradnje parka podigao je i umetnik i arhitekta Andrej Josifovski Pijanista, koji je sa profesorkom sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milicom Milojević nedavno na Slobodištu od sveže pokošene trave napravio natpis koji je inače isklesan u Spomen-parku Slobodište: „Pod ovim nebom, čoveče, uspravi se“.
„Ovim radom podsećamo da se ovaj prostor može razvijati isključivo sa merom, u duhu i kroz arhitektonski rukopis koji nam je autor ostavio. Nasleđe se brani znanjem, voljom i kreativnošću“, istakao je u objavio na Instagramu Josifovski.
View this post on Instagram
