Bofiljev „Veo“ nad Jadranom: U Albaniji niče rizort među čempresima i stenama
The Veil u Dermiju zamišljen je kao nenametljiva arhitektura koja se provlači kroz šumu, čuva drevna stabla i otvara poglede ka moru.
Bofill Taller de Arquitectura, međunarodni arhitektonski studio koji je 1963. godine u Barseloni osnovao čuveni Rikardo Bofilj (1939–2022), predstavio je finalne vizuale turističkog odmarališta The Veil (srp. Veo) u albanskom mestu Dermi, koji je trenutno u izgradnji.
Projekat je prvi put najavljen 2024. godine, u kontekstu brojnih razvojnih inicijativa pokrenutih širom Albanije tokom protekle decenije. Ovog puta nije reč ni o neboderu niti o institucionalnoj zgradi u Tirani, već o rizortu smeštenom duž planinske obale na jugu zemlje.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Projekat pokušava da uspostavi odnos sa surovim terenom, nazubljenim stenama, strmim padinama i gustim borovim i čempresovim šumama.
Kako su objasnile arhitekte, dizajn odgovara postojećim karakteristikama pejzaža, odnosno priobalnom, planinskom području okruženom šumama koje pokrivaju značajan deo teritorije Albanije.
Projekat nastoji da očuva karakter šume, te pokušava da uspostavi odnos sa surovim terenom, nazubljenim stenama, strmim padinama i gustim borovim i čempresovim šumama.
Šesnaest tipologija različitih veličina i organizacije
Rizort studija Bofill Taller de Arquitectura prostire se na dve parcele, jednoj većoj i jednoj manjoj, na kojima je raspoređeno ukupno 366 apartmana i 77 vila kroz šesnaest tipologija različitih veličina i organizacije.
Osnova projekta formirana je kroz niz kvadratnih volumena, dok se visina objekata menja kako bi ponudila različita prostorna iskustva prilagođena hotelskim paviljonima, apartmanima i vilama.
Lagani veo položen preko pejzaža
Različite tipologije pažljivo su pozicionirane u skladu sa topografijom terena, oslanjajući se na platforme umesto na obimne zemljane radove i iskope.
U okviru ove strategije, raspored objekata izbegava drevna stabla na lokaciji i generalno postojeću vegetaciju. Celokupna kompozicija zamišljena je kao lagani veo položen preko pejzaža, kažu arhitekte.
Nijanse kamene obloge određene su uzimanjem uzoraka iz okolnog pejzaža, što je rezultiralo paletom od četiri boje.
Baza objekata, izvedena od lokalnog kamena, prati uspone i padove terena, dok su volumeni rizorta povezani spoljnim stepeništima, mostovima i pešačkim stazama.
Nijanse kamene obloge određene su uzimanjem uzoraka iz okolnog pejzaža, što je rezultiralo paletom od četiri boje.
Ritam svetlosti, senki i boja pejzaža
Iako se volumeni razlikuju po veličini i konfiguraciji, objedinjeni su doslednom kolorističkom šemom i tretmanom fasada od betona i glaziranih keramičkih pločica. Na taj način arhitektura se nenametljivo stapa sa okruženjem, preuzimajući ritam svetlosti, senki i boja pejzaža.
Završna kompozicija definisana je odnosom horizontalnih platformi i vertikalnog rasta. Tako su objekti smešteni među drvećem i orijentisani pogledima ka Jadranskom moru, kažu za kraj arhitekte.
Turistički bum i rastuće kontroverze
Projekat The Veil stiže u trenutku kada Albanija prolazi kroz snažan investicioni ciklus u turizmu i građevinarstvu, privlačeći neka od najpoznatijih svetskih arhitektonskih imena.
Istovremeno, razvoj obale sve češće otvara pitanja odnosa između investicija i zaštite prirodnih resursa. Poslednjih nedelja pažnju javnosti privukao je i kontroverzni projekat luksuznog rizorta povezan sa Ivankom Tramp i Džaredom Kušnerom u području lagune Vjosa-Narta, gde su protesti zbog mogućeg ugrožavanja staništa flamingosa prerasli u pokret koji su mediji nazvali „Revolucija flamingosa“.
Za razliku od tog projekta, Bofilov studio svoj rizort u Dermiju predstavlja kao primer gradnje koja nastoji da se prilagodi postojećem pejzažu, minimizuje zemljane radove i sačuva postojeću vegetaciju. Koliko će takve ambicije biti uspešno sprovedene u praksi, pokazaće realizacija koja je trenutno u toku.
