Valona dobija aerodrom: pista kroz lagunu, flamingosi u niskom letu

Treći međunarodni aerodrom Albanije niče uz zaštićenu lagunu Narta: ulaganje od 140 miliona evra i milion putnika godišnje sudaraju se s protestom ekologa koji brane flamingose i pelikane.

Albanski jug, inače poznat po mirisu borova, pomalo retro-turizmu i takođe pomalo haotičnoj arhitekturi (koja u poslednje vreme po originalnosti premašuje sve susede, pa i nas) uskoro će dobiti treći međunarodni aerodrom u Albaniji – u Valoni. Ako ste pomislili da su dva aerodroma (Tirana i Kukeš) dovoljna za zemlju veličine Vojvodine, grešite – jer u eri „turističke diplomatije“, pista više znači i politički poen više, i evro više.

Gradilište se nalazi tik uz zaštićeno močvarno područje Narte, što je izazvalo revolt ekologa i ornitologa, ali investitori se ne daju – u igri su milijarde evra, infrastrukturni prestiž i naravno, stotine hiljada turista koji ne žele da slete ni u Tiranu ni u grčku Prevezu, ni na Krf, već baš tamo gde su talasi Jonskog mora najplavlji.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ovako će izgledati aerodrom u Atini: Svetlosne kupole, vrtovi i kolonade

Kako je sve teklo?

Krenulo je sve kada je u leto 2018. turski konzorcijum komplikovanog imena Cengiz-Kolin-Limak-Mapa-Kalyon ponudio da napravi aerodrom, uz pomoć Turkish Airlinesa nanjušivši dobru poslovnu priliku u rastućem broju turista, i ugledavši ravna polja u mestu Novo Selo (albanski: Novosela). Cela priča je pala u vodu 2019. da bi pandemija koronavirusa sve zaustavila u martu 2020.

Izgradnju i finansiranje aerodroma vodi konzorcijum na čelu sa švajcarskom kompanijom Mabco Constructions SA, koja je deo Mabetex Group u vlasništvu kosovskog biznismena Bedžeta Pacolija. Konzorcijum je uključivao i tursku kompaniju YDA Group, ali je Mabco Constructions kasnije preuzeo većinski udeo, postavši glavni koncesionar projekta.

Iako je Mabetex prvenstveno građevinska kompanija, poznata je po realizaciji velikih infrastrukturnih projekata, uključujući i arhitektonske aspekte, i ima najveći udeo u projektu, dok 2A Group (kosovska građevinska firma) – ima svega 2% udela.

Valonski aerodrom će imati pistu dužine 3.200 metara, biće spreman da primi i širokotrupce, a terminal se projektuje sa ambicijom da u prvoj fazi obradi oko milion putnika godišnje, što će se povećavati, s obzirom da je prva faza uglavnom predviđena za čarter-letove u letnjoj sezoni i albanske gastarbajtere.

Terminal će zauzimati čak 22.000 kvadratnih metara – četiri puta veći od prvobitno planiranog objekta od 5.000 kvadratnih metara.

Terminal ovog aerodroma zauzimaće 22.000 kvadratnih metara – četiri puta veći od prvobitno planiranog objekta od 5.000 kvadratnih metara. U planu je i biznis zona oko aerodroma, jer svaki aerodrom mora imati svoju lukrativnu, mini-Dubai viziju. Zasad je gotov samo jedan deo, glavni ulaz sa talasastim krovom, ali kažu da je ovo tek početak.

Koncesionar aerodroma, konzorcijum koji predvodi švajcarska kompanija Mabco Constructions, koju smo već spomenuli, uložio je 140 miliona evra u izgradnju aerodroma od 2021. godine. U zemlji gde je izgrađen i treći međunarodni aerodrom pre nego što je uopšte završena prva pruga brža od 30 km/h, uz silne autoputeve, ovo je veliki uspeh, posebno što se ovde dugo godina planirao aerodrom, ali su svi pokušaji propali zbog močvarnog zemljišta.

Bojiš li se ptica?

Međutim, lokacija aerodroma izazvala je kontroverze. Planiran je u neposrednoj blizini zaštićenog područja lagune Narta, koje je dom za preko 200 vrsta ptica, uključujući flamingose i pelikane.

Ekološke organizacije, uključujući PPNEA i EuroNatur, upozoravale su da bi izgradnja mogla naneti nepopravljivu štetu ovom ekosistemu. Evropska unija je izrazila zabrinutost, navodeći da projekat krši nacionalne i međunarodne zakone o zaštiti biodiverziteta.

Naime, dok se Albanija trudi da uhvati priključak sa globalnim tokovima — i avionima širokog trupa, uz to — aerodrom u Valoni preti da postane simbol raskoraka između betona i biodiverziteta. Ovaj aerodrom kao da je sleteo pravo na glavu najugroženijim pticama Balkana.

Nije reč o metafori: područje Vjosa-Narta je kandidat za Emerald mrežu i utočište je za preko 62 vrste ptica, uključujući i aristokratu među pernatim svetom — dalmatinskog pelikana, budući da mu je to migratorno mesto.

Vlast najavljuje i još jedan aerodrom, u Sarandi, preko puta Krfa, da bi dodatno ojačala turističku ponudu.

Ali gde su pelikani i biznis — tu je uvek neka kolizija. Bukvalno. Ekolozi upozoravaju da bi laguna mogla postati najnovija pista za neželjene susrete između aviona i jata ptica, što ne bi bila lepa razglednica za turiste, niti za EU birokrate. Bernska konvencija je odavno decentno podigla obrvu i pozvala Tiranu da preispita planove.

Dodajmo i da je aerodrom udaljen tek 120 kilometara od onog u Tirani, pa se postavlja pitanje — da li Valona zaista treba pistu ovoliko dugačku, ili samo žele još jedan simbol „napretka“ u režiji betona i bagera?

Sa druge strane, brojke govore drugačije: broj posetilaca u južnom delu Albanije tokom prva četiri meseca 2025. godine već je porastao za 30% u poređenju sa istim periodom 2024. godine. Očekuje se još veći turistički “bum” koji bi opravdao ovaj projekat. A vlast najavljuje i još jedan aerodrom, u Sarandi, preko puta Krfa, da bi dodatno ojačala turističku ponudu.

Zasad je procurila informacija da je konsultant dao predviđenu stopu prinosa od svega 9,23%. Sve informacije su međusobno konfliktne. Jedino nam preostaje da u realnosti vidimo isplativost celog projekta.

Dizajn? Remek-delo!

No, reč-dve o dizajnu aerodroma – projekat je zaista korak ispred u smislu “venčanja” zelenila i prirode i objekata koji imaju utilitarnu svrhu. Arhitektura aerodroma u Valoni je — kako bi to rekli PR stručnjaci — spoj prirode i tehnologije, a kako bi to rekli ekolozi — šamar prirodi sa elementima kamuflaže.

Idejni tvorci iz renomiranog studija Archea Associati osmislili su aerodrom sa talasastim krovovima prekrivenim zelenilom, koji, deluju kao produžetak pejzaža lagune Narta.

Na renderima, na krovovima je predviđena trava, ali zasad, na fotografijama se trava još ne vidi, verovatno jer je krov tek postavljen i vidljiva je glavna zgrada sa crvenim krovom.

Ono što je verovatno jeste da će ti zeleni krovovi ostati kao opcija za završnu fazu ili čak kao vizuelni „reper“ koji pomaže u dobijanju dozvola, ublažavanju ekoloških kritika i PR prezentacijama – ali nije sigurno da će se u potpunosti realizovati.

Početak rada u jeku turističke sezone

U teoriji, aerodrom „diše s pejzažom“. U praksi, možda će više disati iznad njega. I to mlaznim pogonom. Početkom maja, aerodrom je dobio i svoju IATA oznaku: VLO, a dana 8. maja 2025. je održan i inauguracioni let, a aerodrom počinje da radi u julu, u jeku turističke sezone.

U zemlji bogatoj prirodnim lepotama, ali siromašnoj infrastrukturom, balans između razvoja i očuvanja prirode postaje sve teže postići, ali Albanci i u dizajnu i u gradnji i inovacija grabe ogromnim koracima. A mi? Mi gledamo, analiziramo, pa možda i ponešto naučimo kada dođe red na Niš 2.0, Ponikve ili neku sličnu romantičnu ideju.

Zasad cela Srbija bez Kosova i Metohije ima svega tri aerodroma, a sa Prištinom četiri, a u Vojvodini nijedan. A iskreno, ne samo da je nova arhitektura albanske obale i Tirane superiorna u odnosu na naša rešenja, već i utilitarne zgrade poput aerodroma bivaju „za dva koplja iznad” srpskih rešenja, iako nam visprenih arhitekata ne manjka.