Originalni objekat sagrađen je davne 1938. godine; Foto: Miloš Ušljebrka
Domaći i regionalni projekti

Arhetipski simbol ognjišta pretočen u savremeni arhitektonski izraz

Zdravstveni dom, sagrađen davne 1938. godine, spaljen je u Oluji, a sada ga samoorganizovani meštani, predvođeni entuzijastima iz udruženja „Žegar u srcu“  pretvaraju u društveni dom.

Objekat Društvenog doma nalazi se u dalmatinskom selu Žegar nedaleko od Grada Obrovca, a njegova obnova vršena je po projektu beogradskog arhitekte Miloša Ušljebrke, koji sada radi u zagrebačkom birou 3LHD.

Mesto je smešteno podno planine Velebit, na reci Zrmanji, a u blizini pravoslavnog manastira Krupa. Selo je razoreno i u potpunosti opustelo 1995. godine tokom vojne akcije Oluja. Nakon rata, Žegar prolazi kroz proces vrlo spore i veoma svedene obnove.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Mesto okupljanja, prožimanja i upotpunjavanja života; foto: Miloš Ušljebrka

Između nekoliko devastiranih javnih zgrada, pažnja je usredsređena na nekadašnji zdravstveni dom.

Da nade ipak ima, pokazali su nedavno samoorganizovani meštani, predvođeni entuzijastima iz udruženja „Žegar u srcu“, kada su odlučili da osnuju društveni dom –  prostor koji je, kako kaže Ušljebrka, zamišljen kao mesto okupljanja, prožimanja i upotpunjavanja života, mesto zajedničkih pitanja i potreba.

Između nekoliko devastiranih javnih zgrada, pažnja je usredsređena na nekadašnji zdravstveni dom, a njegov odabir je, navodi autor, prvenstveno simboličan, i vođen činjenicom da je objekat sagrađen zajedničkim dobrovoljnim radom meštana davne 1938. godine.

Istovremeno, dodaje, spaljena ambulanta svojom pozicijom, površinom i relativno dobro očuvanom konstrukcijom zadovoljava i druge zahteve.

Prostorije Društvenog doma kao izložbeni prostor; foto: Miloš Ušljebrka

I dijaspora pomaže u obnovi

Nakon što je objekat otkupljen od lokalne samouprave, počelo se sa obimnim čišćenjem i uređenjem ruševine, kojem su se meštani priključili dobrovoljnim radom.

„Deo nekadašnjeg stanovništva, sada raseljenog širom sveta uzima učešće i participiranje u obnovi na razne načine, i predstavljaju jedan od važnih izvora finansiranja obnove“, napominje Ušljebrka, koji je poreklom vezan za ovo dalmatinsko selo.

Takođe, obnova biva prepoznata i od srpskih manjinskih institucija u Hrvatskoj, koje izdvajaju sredstva kako bi Žegar, a samim tim i druga obrovačka sela dobila svoj Društveni dom.

Situacija; foto: Miloš Ušljebrka

Projekat je za zadatak imao da sagleda potrebe meštana, i pretoči ih u višenamenski prostor.

Sam objekat zatečen je u stanju ruševine. Nakon paljenja, kompletna spratna i krovna konstrukcija urušena je u suteren objekta i tako ostaje 20 godina.

Nakon raščišćavanja, potvrdila se prethodna pretpostavka da konstrukcija kamenih zidova bila gotovo neoštećena, i da je objekat bilo moguće sanirati.

Pristupilo se izradi projekta koji je za zadatak imao da sagleda potrebe meštana, i pretoči ih u višenamenski prostor.

Koncept; foto: Miloš Ušljebrka

Sa ognjišta su ljudi odlazili, ali su se njemu i vraćali

Kao koncepcijsku vodilju, projekat uzima pojam ognjišta. Kako navodi Ušljebrka, ovaj, gotovo arhetipski simbol, na razne načine ostaje prisutan u sećanjima meštana.

„Kraj ognjišta se sedelo, pripovedalo, kuvalo, jelo, dremalo… Sa ognjišta su ljudi odlazili, ali se njemu i vraćali. Zauzima gotovo mitsko mesto u tradiciji kao simbol upućenosti ljudi na ljude. Projekat uporište traži upravo u tim odnosima, koje reinterpretira u savremeni arhitektonski izraz“, kaže za Gradnja.rs beogradski arhitekta.

Suteren; foto: Miloš Ušljebrka

Različiti ambijenti prilagođeni potrebnoj funkciji

Centralna zona objekta postaje višenamenski prostor, oko kojeg se nižu ostali sadržaji i aktivnosti. Tako se srećemo sa galerijom, pozornicom i gledalištem, prostorom za druženje i okupljanje, salom za projekcije, radnim prostorom.

Čitav prostor opslužuje zona kuhinje (gostione) i mokrog čvora, a projekat predviđa i prostor selu preko potrebne trgovine.

Dom je zamišljen kao otvoreni prostor, koji nivoima i polunivoima formira različite ambijente prilagođene potrebnoj funkciji. Prostori su povezani naglašenom komunikacijom, koja uokviruje i ističe zonu „ognjišta“, napominje autor.

Prizemlje; foto: Miloš Ušljebrka

Odlučeno je da se zatečena urušenost sačuva, a da se novim materijalima jasno naznači intervencija.

Kao najveći izazov projektovanja, ocenjuje Ušljebrka, nametala se potreba za očuvanjem onoga što je zgrada sa sobom nosila – svojevrsnog duha mesta, koji u sebi nosi nataložena sećanja ali i potrebu za novim životom.

Odlučeno je da se obnovi pristupi gotovo arheološki. Da se zatečena urušenost sačuva, a da se novim materijalima jasno naznači intervencija.

Do sada je izvedena statička sanacija objekata, koja je predstavljala svakako i najzahtevniji poduhvat, kaže Miloš.

Potkrovlje; foto:

Završetak radova u zavisnosti od dobre volje

U narednom periodu predviđa se postavljanje krova. Nakon toga slede i svi ostali radovi unutrašnjeg i spoljašnjeg uređenja, a kako se u neposrednoj blizini nalazi stara turska kula, težiće se ka formiranju jedinstvene prostorne celine.

Kako navodi beogradski arhitekta, tačan završtak radova teško je predvideti, jer oni umnogome zavisi od finansija koje se sakupljaju dobrovoljnim putem.

Međutim, objekat obrise svoje suštine već dobija. Tako je tokom letnjeg perioda u samom objektu održan niz aktivnosti, poput izložbi, kulturnih programa i drugih druženja meštana, saznajemo na kraju od našeg sagovornika.

Objekat obrise svoje suštine već dobija; foto: Miloš Ušljebrka

O autoru

Miloš Ušljebrka diplomirao je u Beogradu 2016. godine, radio je jedno vreme u Dablinu, a od nedavno je zaposlen u poznatom zagrebačkom birou 3LHD.

Foto-galerija

Faktografija

  • Naziv objekta: Društveni dom Žegar
  • Mesto: Selo Žegar, teritorija Grada Obrovca, Dalmacija, Hrvatska
  • Investitor: Udruženje Žegar u srcu
  • Autori izvornog projekta: Nepoznati
  • Godina projektovanja: Nepoznata
  • Godina izgradnje: 1938.
  • Autor rekonstrukcije: arh Miloš Ušljebrka
  • Godina projektovanja: 2020.
  • Godina početka rekonstrukcije: 2020.
  • Ukupna površina: 341 m2
  • Spratnost: Su + P + Pk
  • Izvođač: Kamen Golubić d. o. o.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Ostavite odgovor

Obavezna polja *