Železnička stanica Vrbas: Ovako izgleda novo saobraćajno čvorište Vojvodine

Nova železnička stanica u Vrbasu izgrađena je na novoj trasi pruge Beograd-Budimpešta, nakon što je postojeća stanica izmeštena iz centra grada usled zahteva nove trase.

Modernizacija železničke pruge između Beograda i Budimpešte donela je značajne infrastrukturne promene koje su uticale i na položaj i arhitekturu pojedinih železničkih stanica duž trase. Između ostalog, to je zahtevalo i izmeštanje pojedinih železničkih stanica, uključujući i stanicu u Vrbasu.

Nova stanica projektovana je na lokaciji gde se pruga nalazi na oko četiri metra visokom nasipu. Projektno rešenje koristi ovu denivelaciju za organizaciju pristupa peronima preko pothodnika, bez ukopavanja ispod nivoa pristupnog platoa.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Železnička mreža Starline povezaće 39 gradova u Evropi – uključujući i Beograd

Deo međunarodnog železničkog koridora

Nova stanica Vrbas nalazi se na trasi pruge Beograd-Budimpešta koja je od međunarodnog značaja i koja predstavlja deo tradicionalnog železničkog tranzitnog koridora za vezu Zapadne i Centralne Evrope sa Grčkom, Turskom i Bliskim Istokom.

Visok nacionalni značaj ove pruge istaknut je kroz Prostorni plan Republike Srbije i Regionalni prostorni plan AP Vojvodine. Povezuje tri velika grada i železnička čvora: Beograd, Novi Sad i Suboticu, kao i veliki broj naselja i industrijskih centara u koridoru pruge, te predstavlja prirodnu železničku vezu Srbije i Beograda sa Evropom preko Budimpešte.

Denivelacija je omogućila postavljanje pothodnika za pristup peronima u nivou pristupne saobraćajnice i platoa, bez uobičajnog ukopavanja.

„Novoprojektovana trasa pruge je zahtevala što više pravolinijskih deonica, kako bi se omogućilo dostizanje komercijalne brzine od 130 km/h, sa stanicama i stajalištima u pravcu, tako da je putnička stanica Vrbas Nova morala biti izmeštena iz centra grada  gde se ranije nalazila stara železnička stanica“,  navodi arhitektica Irena Rogan Ilić iz Saobraćajnog instituta CIP.

U zoni predviđenoj za lokaciju novog staničnog kompleksa pruga se nalazila u nasipu od oko 4 m visine u odnosu na okolni teren. U prvom trenutku ova situacija se doživljavala kao ograničenje u projektovanju, međutim, kako tvrdi Rogan Ilić, u tome je prepoznat potencijal.

Denivelacija je omogućila postavljanje pothodnika za pristup peronima u nivou pristupne saobraćajnice i platoa, bez uobičajnog ukopavanja. „Objekat stanične zgrade je postavljen na pročelje koridora pothodnika, kao svojevrsna kapija-bedem“, naglašava Rogan Ilić.

Arhitektonski koncept „bedema“

„Objekat svojim volumenom i oblikovnošću formira tu bedem kapiju u formaciji utvrde. Forma je proizašla direktno iz funkcije povezivanja pešačkog i kolskog saobraćaja na nivou terena sa šinskim saobraćajem na nivou nasipa gde su formirani peroni sa nadstrešnicama“, dodaje arhitektica iz CIP-a.

U konstruktivnom smislu objekat stanične zgrade je izveden kao skeletna AB konstrukcija sa trakastim temeljima i zidovima od giter bloka kao ispunom. Zid u zaleđu objekta je izveden od armiranog betona jer ujedno ima i ulogu potpornog zida koji drži deo nasipa gde je formiran gornji stanični plato.

U oblikovanju objekta, osnovna ideja bila da se duž cele trase pruge prilikom projektovanja novih objekata provuče jedinstvena materijalizacija kako kroz fasade, tako i kroz obradu peronskih nadstrešnica i urbanog mobilijara.

Usvojena je šuplja reljefna klinker opeka, u ovom slučaju sa svojevrsnom patinom u kombinaciji sa alukobondom u dezenu svetlog drveta kao kontrastna a ujedno i prirodna kombinacija materijala. „Samim specifičnim slogom opeke pokušano je dodatno doprineti utisku bedema-utvrde“, naglašava Rogan Ilić.

Zid u zaleđu objekta je izveden od armiranog betona jer ujedno ima i ulogu potpornog zida koji drži deo nasipa gde je formiran gornji stanični plato.

Funkciona podela na dva krila

Objekat je lociran uz novoprojektovanu pristupnu saobraćajnicu. Prilaz objektu je sa staničnog platoa. Iz prizemlja objekta se direktno iz ulaznog hola ulazi u putnički pothodnik koji je u nivou pristupnog platoa. Putnici iz pothodnika izlaze na perone stepeništem i liftovima. Iz liftova se izlazi pod natkriveni deo sa vetrobranima gde je omogućeno sedenje kao i smeštaj invalidskih kolica.

Funkcionalno, objekat je podeljen na dva krila. U desnom krilu prizemlja objekta smeštene su putničke blagajne sa službenim i tehničkim prostorijama u zaleđu i posebnim službenim ulazom. U levom krilu prizemlja objekta smeštena je čekaonica i obezbeđeni su toaleti za putnike sa posebnim direktnim ulazom sa donjeg staničnog platoa.

Na spratu objekta se nalaze prostorije video nadzora, šefa stanice i otpravnika vozova sa direktnim izlazom na prvi peron. Spratnost objekta je P+1, ukupna neto površina objekta je 445 m², dok ukupna bruto površina objekta iznosi 520 m².

Složeno parterno uređenje

Celokupna površina partera kompleksa železničke stanice Vrbas sastoji se iz tri međusobno povezana dela. Prvi deo čini stanični plato koji povezuje objekat stanične zgrade sa pristupnom saobraćajnicom.

Isticanjem glavnih pravaca kretanja i postavljanjem površina sa zelenilom formiran je prostor koji odgovara funkciji pristupnog platoa, sa ispunjenim svim uslovima pristupačnosti, dok geometrija projektovanog uređenja omogućava postojanje i mesta za odmor i dečju igru.

Drugi deo kompleksa čini Objekat za SS i TK, sa pripadajućim trotoarom, zelenom površinom i ogradom. Treći deo je vezni, između staničnog platoa i navedenog objekta za SS i TK, parkinga za automobile i bicikle, kao i autobuskih stajališta. Ovaj prostor prati nivelaciju saobraćajnice, ozelenjen je i parkovski uređen.

Reljefna klinker opeka sa patinom kombinovana je sa alukobondom u dezenu drveta.

„Prostor je u potpunosti tako nivelisan i materijalizovan da su svi pešački – glavni funkcionalni pravci direktno dostupni slabovidim licima i osobama koje koriste kolica za kretanje. Primenom odabranog zastora, materijalizacijom i valerima odabranih materijala i njihovom kompozicijom u preoblikovanom volumenu prostora, naglašeni su funkcionalni i estetski kvaliteti staničnog kompleksa“, pojašnjava arhitektica parternog uređenja Vanja Pisarević Mladenović, takođe iz CIP-a.

Pešačke površine kao što su staze, plato, trotoari obrađeni su behaton dvoslojnim vibropresovanim pločama. Elementi urbanog mobilijara (žardinjere, ograde, stubići, klupe, đubrijere) projektovani su od vibropresovanih betonskih elemenata.

Na delu platoa predviđenom za dečju igru postavljena je sertifikovana oprema, uz igralište se nalazi česma, a u staničnom kompleksu parking za bicikle opremljen je držačima.

Arhitektura nove železničke stanice

Projekat nove železničke stanice u Vrbasu zasniva se na organizaciji prostora koja koristi denivelaciju terena za povezivanje pristupnog platoa i perona. Objekat prati materijalizaciju primenjenu i na drugim novim stanicama na brzoj pruzi, dok parterno uređenje obuhvata pešačke komunikacije, parking za bicikle, zelene površine, dečje igralište i elemente pristupačnosti za osobe sa invaliditetom.

Deluje da se o parternom uređenju i pešačkim tokovima razmišljalo integralno. Stanica nije ostala izolovano ostrvo u prostoru. Kroz uvođenje parkovskih zona, dečjeg igrališta, mesta za parkiranje bicikala i potpunu pristupačnost za osobe sa invaliditetom, Vrbas je dobio funkcionalno infrastrukturno čvorište koje nadilazi samu primarnu ulogu saobraćajnog terminala.

Renderi

Budući izgled stanice sa zelenilom; Render: CIP

Budući izgled stanice sa zelenilom; Render: CIP

Budući izgled perona sa zelenilom; Render: CIP