Železnička mreža Starline povezaće 39 gradova u Evropi – uključujući i Beograd
Predviđeno je da mreža duga 22.000 kilometara funkcioniše kao sistem metroa, a vozovi bi trebalo da stižu na nove stanice izgrađene neposredno izvan većih gradova.
Istraživačka i analitička institucija 21st Europe predstavila je nedavno projekat železničke mreže koja bi trebalo da poveže 39 destinacija u evropskim zemljama – sa linijama koje stižu i do Velike Britanije, Turske i Ukrajine, te sa stanicama u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.
Iako desetine železničkih ruta pokrenutih poslednjih godina olakšavaju putovanje preko granica evropskih zemalja, novonajavljeni predlog ovog „think tanka“ sa sedištem u Kopenhagenu ima mnogo ambiciozniji plan za železničke veze na starom kontinentu.
Nacrt 21st Europe predviđa evropsku železničku mrežu za vozove velikih brzina koja bi funkcionisala kao metro ili sistem metroa. Pod nazivom Starline, projekat bi trebalo da transformiše „fragmentisanu, neujednačenu, često sporu” železničku infrastrukturu Evrope i uvede ultrabrze veze koje bi parirale vazdušnom saobraćaju.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Novi doživljaj sopstvenog kontinenta
U osnovi Starlinea je predlog za jedinstvenu železničku mrežu izgrađenu na postojećoj i budućoj infrastrukturi, sa davanjem prioriteta putovanjima kraćim od tri sata, čineći rute poput one od Berlina do Varšave ili od Milana do Minhena konkurentnim vazdušnom saobraćaju.
Pored toga, 21st Europe predlaže potpuno preispitivanje iskustva, od pojednostavljenog digitalnog sistema za prodaju karata do novih tranzitnih čvorišta velike brzine i snažnog vizuelnog identiteta usidrenog plavim dizajnom vozova .
„Istinski integrisani železnički sistem više nije samo pitanje pogodnosti; to je strateška neophodnost za otpornost Evrope u 21. veku“, navode iz istraživačkog centra. „Dizajniran kao metro sistem, [Starline] menja način na koji Evropljani doživljavaju sopstveni kontinent – ne kao skup udaljenih prestonica, već kao jedinstvenu mrežu koja se brzo kreće i gde je svaka veza, bilo za ljude ili robu, nadohvat ruke.”
Umesto da funkcionišu isključivo kao brending, boja i forma su deo šireg prostornog i infrastrukturnog pristupa, pozicionirajući sam voz kao arhitektonski element u pokretu.
Tamnoplava spoljašnjost voza, razvijena kao deo kohezivnog vizuelnog sistema, ima za cilj da uspostavi jasan i dosledan identitet preko granica.
Umesto da funkcionišu isključivo kao brending, boja i forma su deo šireg prostornog i infrastrukturnog pristupa, pozicionirajući sam voz kao arhitektonski element u pokretu.
Dizajn daje prioritet čitljivosti, prepoznatljivosti i osećaju kontinuiteta, odražavajući ambiciju da se infrastruktura mobilnosti tretira kao praktična i građanska.
Mreža Starline bi na liniji Madrid – Istanbul trebalo da ima stanicu u Beogradu, dok će se na ruti Lisabon – Kijev naći Zagreb i Sarajevo.
Procenjuje se da će novi sistem biti za 30 odsto brži od drumskog i sadašnjeg železničkog saobraćaja, sa vozovima brzine od 300 do 400 kilometara na čas.
Podeljena na pet linija, mreža duga 22.000 kilometara nastoji da poveže 39 destinacija u evropskim zemljama – stižući sve do Velike Britanije, Turske i Ukrajine.
To znači da bi putnici mogli da stignu od Helsinkija do Berlina za nešto više od pet sati umesto celodnevnog putovanja koliko je trenutno potrebno.
Kada je region u pitanju, Starline bi na liniji Madrid – Istanbul trebalo da ima stanicu u Beogradu, dok će se na ruti Lisabon – Kijev naći Zagreb i Sarajevo.
Vozovi će stizati na nove stanice izgrađene neposredno izvan većih gradova, sa vezama sa postojećim sistemima gradskog prevoza.
Vagoni neće biti podeljeni po klasama, već po prostorima za različite potrebe, kao što su mirne zone za radne i porodične delove. Vozovi će stizati na nove stanice izgrađene neposredno izvan većih gradova, sa vezama sa postojećim sistemima gradskog prevoza.
Iz 21st Europe predviđaju ove stanice kao kulturna središta koja će imati restorane, maloprodaju i dobro dizajnirane čekaonice, kao i koncertne dvorane, muzeje, sportske objekte i prostore za raznorazne događaje.
U ovom istraživačkom centru veruju da Starline može postati stvarnost do kraja veka: „Sada počinjemo da gradimo mrežu kako bismo podstakli stvarne promene, okupljajući kreatore politike, dizajnere i lidere u industriji kako bismo viziju pretvorili u akciju“, kažu na kraju iz 21st Europe.
Mislim da kod nas postoji neki nepisani zakon da svi vozovi moraju biti u bojama srpske zastave, ne znam kako ce biti prihvaeceni ovi plavi. A i Šapić bi mogao da pravi problem zbog nijanse, jer nija nemanjićko plava u pitanju. Hoću da kažem, ne znam koliko smo nakon ovih 15tak godina isprianja mozga kao nacija spremni za jedan ovako kosmpolitski projekat.
Ispade da su stari gradili železnički pruga evo više od dva veka sisali vesla. Pruge su spajale države i narode po mogućnosti istog govornog područja. Velike imperije poput Austro Ugarske i Osmansko Carstvo su gradili pruge malo iz svojih interesa da bi prevozili rudužito i stoku u svoje metropole u koje je išao narod da bi se školovao i poslova.
Stari „Orijent Ekspres“ je bio tako pozicioniran da je slavna Agata Kristi smestila svoj roman. J. B. Tito je svojim „Plavim Vozom“ prokrstario onde gde nije mogao brodom „Galeb“. Beograd je bio nezaobilazno Železničkoj čvorište a sada tek usputna stanica. Periferija Zapadne Evrope dobija značajno mesto. Zašto Beograd i Zagreb i Sarajevo nemaju direktni vezu nego da narod koji govori „Naški“ ili SHBCG ne bude direktno povezan odnosno tom prugom bi se povezali Srbija, BiH, Hrvatska i CG jednom prugom a Beograd i Zagreb još jedno čvorište.
Hajde i ja malo globalne politike.
Umesto da se koridor Deset modernizije za postizanje velikih brzina uporno se forsira koridor Osam odnosno Sofija – Skoplje – Skadar – Drač i dalje mostom ili tunelom preko Otranskog Tesnaca do Italije. Zašto taj mega projekt i ako će Srbija i Kosovo* i Albanija raditi prugu Niš – Priština – Skadar – Trana – Drač… Pa jednostavno. Kako je Srbija vojno neutralna treba je zaobići i graditi prugu kroz NATO države: Bugarska – Severna Makedonija – Albanija i Italija. Premijer Severne Makedonije se uporno protivio želeći da se „Brzom Prugom“ poveže sa Budimpeštom, Beogradom i Atinom odnosno Solunom odnosno da se ulaže u modernizaciju koridor a Deset a ne graditi potpuno novi koridor OSAM odnosno paralelnom prugom Niš – Priština – Drač.