Preminuo Elija Zengelis, suosnivač biroa OMA i uticajni profesor arhitekture
Grčki arhitekta učestvovao je u oblikovanju ranih projekata OMA, ali je njegov najveći uticaj ostvaren kroz višedecenijski pedagoški rad.
Grčki arhitekta Elija Zengelis, uz Rema Kolhasa, Madelon Frisendorp i Zo Zengelis jedan od suosnivača međunarodnog arhitektonskog biroa OMA, preminuo je u osamdeset i devetoj godini.
Zengelis, koji je bio i uticajan profesor arhitekture i direktor biroa Gigantes Zenghelis Architects, preminuo je 30. avgusta 2026. godine. Dodatne informacije o uzroku smrti nisu objavljene.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Arhitekta koji je podjednako oblikovao projekte i generacije studenata
Elija Zengelis rođen je u Atini 1937. godine. Karijeru u arhitekturi započeo je nakon što je 1961. diplomirao na londonskoj školi Architectural Association (AA).
Ubrzo potom počeo je da radi u birou Douglas Stephen and Partners, gde je ostao do 1971. godine, istovremeno predajući na AA.
Arhitekta je na AA predavao sve do 1987. godine, a navodi se i kao jedna od ključnih ličnosti zaslužnih za razvoj pravila i proceduralnih smernica ove škole. Zalagao se i za radikalniji i avangardniji diskurs u arhitektonskom obrazovanju.
Četiri godine nakon odlaska iz biroa Douglas Stephen and Partners, Zengelis je osnovao Office for Metropolitan Architecture (OMA), gde je vodio londonsku kancelariju, a kasnije i ogranak u Atini.
Od Menhetna do evropskih konkursa
Zengelis i njegov suosnivač Kolhas delili su interesovanje za Menhetn, pa su se među ranim projektima OMA našli brojni spekulativni i konceptualni projekti smešteni u različite delove ovog njujorškog distrikta.
Među projektima OMA na koje je Elija Zengelis imao snažan uticaj izdvajaju se projekat proširenja holandskog parlamenta iz 1978. godine i konkursno rešenje za park La Villet u Parizu iz 1982. godine, na kojem je pobedio projekat Bernara Čumija.
Zengelis je takođe vodio projektovanje stambenog kompleksa Checkpoint Charlie Apartments u Berlinu, završenog 1990. godine.
Arhitektonsko obrazovanje kao životni poziv
Elija Zengelis napustio je OMA 1987. godine i sa arhitektkinjom Eleni Gigantes osnovao biro Gigantes Zenghelis Architects. Među njihovim realizovanim projektima je i Kuća omladine Ašikita u Japanu, završena 1998. godine.
Ipak, tokom njegove karijere arhitektonsko obrazovanje postepeno je postalo njegovo centralno polje delovanja. Nakon rada na AA, Zengelis je 1989. godine nasledio Džejmsa Stirlinga na mestu profesora Baukunsta na Akademiji umetnosti u Diseldorfu. Na toj poziciji ostao je do 2002. godine, piše Dezeen.
Predavao je i na Institutu Berlage, Univerzitetu Jejl, EPFL-u i ETH u Cirihu, kao i na drugim vodećim školama arhitekture. Za doprinos arhitektonskom obrazovanju Kraljevski institut britanskih arhitekata (RIBA) dodelio mu je 2000. godine nagradu „Eni Spink za izuzetnost u obrazovanju“. Godine 2009. imenovan je za profesora emeritusa Univerziteta u Tesaliji u Grčkoj.
Njegov uticaj nije se ogledao samo u ranim projektima OMA već i u generacijama arhitekata koje je oblikovao kao profesor.
