Arhitekta Aleksandar Kovjanić kroz iskustva i ručne skice govori o razradi koja se iz projektantske ponude seli u poruke, telefonske razgovore i hitne odluke na gradilištu.
U ponudi za projektovanje cena stane u jedan red. Ono što ta cena treba da pokrije ne staje ni na nekoliko listova: razradu, koordinaciju, proveru, izmene i detalje. Kada se od svega toga traži samo da bude jeftinije, nešto ostaje nedorečeno – često upravo ono što će na gradilištu prvo biti potrebno.
O tome za Gradnju govori Aleksandar Kovjanić, arhitekta i partner u kompaniji TIM Inženjering Sistem iz Novog Sada, koji nam je uz svoja razmišljanja o vrednosti projektantskog rada poslao i niz slobodoručnih crteža građevinskih detalja. Spojevi greda i stubova, završeci hidroizolacije i slojevi podova na njegovim skicama otvaraju pitanje: koliko je vremena za njihovu razradu zaista predviđeno u ugovorenom poslu?
„Dešava mi se da svesno ostavim pojedine detalje za naknadnu razradu. Ne zato što mislim da su nevažni, već zato što u ugovorenoj ceni više nema radnih sati“, navodi Kovjanić.
On naglašava da takav kompromis nije ideal koji treba braniti, već slabost načina na koji se projektantski posao ugovara. Potreba za detaljem ostaje i kada vreme za njegovo crtanje nestane iz računice.
Potreba za detaljem ostaje, čak i kada vreme za njegovo crtanje nestane iz računice.
„Može li ovako?“ — ponekad tek kada je urađeno
Postoji i druga situacija: detalj je nacrtan, ali se na gradilištu izvede drugačije. Izvođač ima svoju ideju, drugi materijal, povoljnijeg dobavljača ili ustaljen način rada. Investitor prihvati promenu, a projektantu stižu fotografija i pitanje: „Može li ovako?“ Ponekad tek pošto je posao završen.
Kovjanić ne smatra da je svaka promena loša. Iskustvo izvođača može da unapredi rešenje, a dostupnost materijala jeste realan uslov gradnje.
„Problem nastaje kada ‘majstor zna bolje’ zameni razgovor o tome zašto je detalj tako projektovan i šta se promenom dobija ili gubi“, ističe arhitekta.
U susretima sa investitorima, kaže, često ima utisak da neposredno iskustvo izvođača dobija više poverenja od projektantskog obrazloženja. Razloge vidi kao moguće, a ne kao pouzdano utvrđene: izvođač je prisutan, pokazuje konkretan materijal i dostupan je za odgovor upravo kada treba doneti odluku.
„Razloge mogu da pretpostavljam; posledice viđam.“
Projekat u Viber porukama
Deo projektovanja tako prelazi u Viber, mejl i telefonske razgovore. Spoj grede i stuba, završetak hidroizolacije ili odnos slojeva poda razjašnjavaju se slobodoručnom skicom. Ona nastaje za stolom, u automobilu ili na gradilištu, fotografiše se i šalje ljudima koji čekaju da nastave radove.
U tome, smatra Kovjanić, postoji i dobra strana: skica je ozbiljan projektantski alat. Jasna prostorna predstava, nekoliko kota i označeni slojevi mogu brzo da objasne odnos elemenata.
„Vrednost rešenja ne određuje to da li je linija povučena mišem ili olovkom.“
Njegovi crteži pokazuju koliko informacija može da stane u takav zapis. Prostorni prikazi dopunjeni su presecima, oznakama materijala i kratkim napomenama, dok boja pomaže da se razlikuju elementi i slojevi sklopa.
Vrednost rešenja ne određuje to da li je linija povučena mišem ili olovkom.
Brz odgovor nije isto što i usaglašena izmena
Ipak, brzina komunikacije nije isto što i uređen proces. Kovjanić zato postavlja nekoliko pitanja: da li svi rade po poslednjoj skici, da li je izmena proverena sa ostalim projektantima i da li je završila u dokumentaciji ili ostala između dve glasovne poruke?
Jedna skica može uspešno da razreši spoj, dok njene posledice na drugom mestu ostanu neprimećene.
„Kada se detalji razrađuju ovako, posao nije nestao. Samo je pomeren u trenutak kada su ljudi, materijal i mehanizacija već na terenu“, upozorava Kovjanić.
Tada svako pitanje postaje hitno, a čekanje vidljivo. Sati izostavljeni iz početne računice vraćaju se kroz dodatne razgovore, zastoje, prerade i odluke pod pritiskom. Deo tog rada, dodaje, ponovo ostaje neplaćen.
Kada se detalji razrađuju ovako, posao nije nestao. Samo je pomeren u trenutak kada su ljudi, materijal i mehanizacija već na terenu.
Naknadna razrada treba da ima svoje vreme i cenu
Rešenje vidi u preciznijem i poštenijem dogovoru o obimu posla: šta cena obuhvata, koji se detalji razrađuju pre radova, a koji nakon izbora konkretnog sistema ili materijala.
Naknadna razrada, smatra, treba da ima svoje vreme i cenu. Predloge izvođača potrebno je proveriti, usaglasiti i zabeležiti, dok pitanja od kojih zavise bezbednost i funkcionalnost moraju biti razjašnjena pre izvođenja.
Ručne skice će ostati deo dobre inženjerske prakse. Za Kovjanića je ključno zbog čega nastaju:
„Pitanje je da li ih koristimo zato što su u datom trenutku najbolji alat, ili zato što pokušavamo da nadoknadimo ono za šta niko nije predvideo dovoljno vremena i novca.“
Svoj osvrt završava starom pošalicom iz jedne velike državne kompanije: „Radi preglednosti crteža, svi nepotrebni (ili neophodni) detalji su izostavljeni.“
Crtež je, dakle, pregledan. Samo je gradilište ostalo da dopiše projekat.
