BIM u Srbiji: Zajednicu imamo, sad je na nama da je širimo

Inženjeri na Balkanu mogu itekako lako “ući u voz” zvani BIM ukoliko izanaliziraju greške drugih i odmah krenu po trasi koja je ispravna.

Nakon procesa započetog još 2018. godine i više od 10 konferencija i webinara iz oblasti digitalizacije i transformacija građevinarstva i upravljanja građevinskim projektima primenom BIM tehnologije, došao je red i na internacionalnu BIM konferenciju pod nazivom “Benefiti i izazovi digitalizacije građevinarstva 2023”.

Na stručnom događaju održanom 11. maja u Beogradu sumirali su se utisci o onome što je učinjeno u prethodnom periodu kod nas, koji su planovi za budućnost, ali i ono najbitnije – mogli smo da čujemo kakva su iskustva drugih stručnjaka, kompanija i država u vezi sa BIM-om.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Voz zvani digitalizacija građevinarstva davno je krenuo. Stignite ga dok još nije kasno!
• BIM u praksi Srbija: Dokle je stigla digitalna transformacija građevinarstva

Masovnija edukacija kao sledeći korak

Udruženje BIM Srbija već par godina intezivno radi na promovisanju umrežavanju, povezivanju, uzajamnom druženju, obrazovanju i omogućavanju razmene iskustava između akademskih eksperata, inženjera, entuzijasta i drugih zainteresovanih pojedinaca u oblasti BIM/VDC tehnologije. Takođe, oni rade i na standardizaciji BIM/VDC tehnologije i njihove primene, saradnje sa javnim ustanovama, institucijama i udruženjima u zemlji i inostranstvu koje se bave sličnim delatnostima.

Utisak je da je na konferenciji pod nazivom „Benefiti i izazovi digitalizacije građevinarstva 2023“ bilo dosta stručnih ljudi i kompanija koji svakako već jesu u svetu BIM tehnologija, te da je sledeći korak pokušaj masovnije edukacije arhitekata, inženjera i izvođača u pravcu BIM tehnologija u narednom periodu. Sve ovo u cilju kako BIM ne bi ostao isključivo tehnologija za innovators and early adopters, kako je to definisao Casey Rutland, predstavnik BIM alijanse Velike Britanije i potpredsednik u buildingSMART UK & Ireland.

Iskustva sa BIM tehnologijama u USA i EU

Ovaj panel otvorila su tri eminentna stručnjaka iz oblasti BIM-a i digitalizacije građevinarstva. Stav je organizatora, ali i dobar deo prisutnih konstatovao je da su ova tri predavanja bila najinspirativnija na celoj konferenciji.

Tomislav Žigo, CTO i potpredsednik iz kompanije Clayco Corp. USA osvrnuo se na značaj u pogledu standardizacije i usluga koje se pružaju u digitalizaciji kao i uvođenje dronova na gradilišta, što je jedan zanimljiv detalj.

Maximilian Grauvogl, partner u Obermayer Group i potpredsednik EFCA je pak govorio o infrastrukturi i legislativi u Nemačkoj u pogledu BIM-a.

Predavanje koje je održao Casey Rutland, predstavnik BIM alijanse Velike Britanije i potpredsednik u buildingSMART UK & Ireland, bilo je izuzetno nadahnjujuće, kako energetski, tako i informativno.

On se najviše posvetio Open BIM principu i promovisanju tehnologije u okviru državnih javnih projekata, obavezama i implementaciji BIM tehnologija u ugovorima, razmeni podataka i informacija kroz takozvani .IFC model, standardizaciji u graditeljstvu, ali i entuzijazmu privatnih malih i mikropreduzeća koji uz pomoć mladih inženjera prihvataju promenu i shvataju važnost BIM tehnologija i implementacije u građevinarstvo i aktuelne projekte u budućnosti.

Marton Kiss, potpredsednik kompanije Graphisoft iz Nemetschek Grupacije predstavio je “RoadMap” te kompanije i prednosti BIM-a u odnosu na “klasičan” način projektovanja i vođenja projekata, ističući softvere od kojih su najznačajniji ArchiCAD i Vectorworks (arhitektonska sfera), te AllPlan i AxisVM (građevinska sfera).

Predstavnicima Graphisofta najzanimljivija je nadolazeća AI tehnologija i kako implementirati prednosti AI u BIM.

“Naša misija je u osnaživanju timova da dizajniraju sjajne zgrade i u ispomoći industriji da ide uz korak sa prioritetima koji se brzo menjaju, postaju složeniji, gde su nužna inovativna rešenja koja zadovoljavaju sve potrebe savremenog društva – što u pogledu održivosti, što u pogledu kvaliteta i nivoa usluga”, rekao je Kiss.

Predstavnicima Graphisofta najzanimljivija je nadolazeća AI tehnologija i kako implementirati prednosti AI u BIM.

Čelni ljudi u pogledu BIM-a pri Privrednoj komori Srbije (PKS) i Arhitektonskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu (AFBG), Ivana Vuletić i prof. dr Mirjana Devetaković, konstatovali su da je organizacija BIM Srbija napravila izuzetno važne korake u procesu digitalizacije građevinske industrije (7,5% svih zaposlenih u Srbiji je u građevinskoj industriji), ali i da imamo još mnogo da radimo u budućnosti i učimo iz praksi drugih zemalja koje su u tom procesu već dugo.

Building Smart: Razvoj BIM tehnologija u regionu

Ovaj panel vodio je Veljko Janjić, predsednik udruženja BIM Srbija, sa temom “Graditi pametno”. Casey Rutland iz Velike Britanije istakao je da su najbitnije veštine i kompetencije u savladavanju BIM-a i da nikako ne ispustimo iz vida da je to “Life cycle thing”.

Matjaž Šajn iz buildingSMART Slovenia rekao je da će Slovenija doneti zakon da od 2025. godine upotreba BIM-a mora biti obavezujuća, te da će se ova zemlja priključiti nekolicini zemalja u Evropi gde je to već praksa.

U nastavku se osvrnuo i na činjenicu da je u Sloveniji sve postavljeno “Top Down”:

1. Vizija i strategija države Slovenije;
2. Privredna komora Slovenije;
3. Inženjerska komora Slovenije;
4. Arhitektonska komora Slovenije;
5. Fakulteti;
6. BIM Asocijacija Slovenije.

Ono sa čime će se oni susresti kao problemom biće jasan dokaz da je projekat celokupno urađen u BIM-u, za šta će se poslužiti primerom Finske i kako je ona to rešila u svojoj državnoj administraciji, te će povezati dobijanje ili nedobijanje dozvola za gradnju (PGD) direktno sa ovim uslovom.

Tomaš Funtik iz Slovačke ukazao je na povezanost obrazovnih ustanova i prakse, te istakao da je velika prednost u želji mladih ljudi da koriste BIM tehnologiju i sa velikom pažnjom se obraćao onima koji su inovatori i oni koji žele da prihvate inovacije u samom startu (early adopters).

Mini-kolokvijumi u Slovačkoj podrazumevaju da student mora crtež “prebaciti” u BIM model u maksimalno 5 časova.

U Slovačkoj zbog toga redovno održavaju konferencije i radionice na tu temu. Takođe, kao jedan od profesora na Arhitektonskom fakultetu u Bratislavi, napomenuo je da zadaju zadatke u određenom vremenskom periodu (kao mini-kolokvijumi), koje student mora rešiti – isti crtež da svi “prebace” u BIM model u maksimalno 5 časova.

Grupacija za BIM tehnologije pri Privrednoj komori Srbije objaviće knjigu BIM in Practice Serbia sa desetak studija slučaja na temu BIM implementacije u Srbiji prethodnih godina na osnovu webinara i predavanja koji se mogu naći na zvaničnom YouTube kanalu BIM Srbija.

Digitalizacija građevinarstva je i psihološki problem

Stefan Constantinescu iz buildingSMART Romania priznao je da “Bottom Up” pristup ovoj temi nije urodio plodom u Rumuniji, te da su oni promenili pristup gledajući na BIM implementaciju kao na koncept, a ne proces.

Shvatili su da je digitalizacija u građevinarstvu i psihološki problem, te prvo mora da se utiče na edukaciju inženjera i stručnjaka, te su kao i Slovačka pristupili “Top Down” pristupu.

Svoj cilj definisali su kroz nekoliko anketa medju kojima je jedna od grupa koje su bile anketirane uvek – studenti. Došlo se do zaključaka da je manjak znanja “Know-How” značajna prepreka te su morali da se suoče sa izazovima i problemima koji se rešavaju u hodu.

Predstavnik Srbije Igor Osmokrović zaključio je panel sa konstatacijom da je BIM zajednica u Srbiji formirana i da imamo veliki izazov ispred nas koji treba da prihvatimo puni entuzijazma, sa svešću da nešto doprinosimo društvu, da razmišljamo otvoreno, “thinking outside the box”, da delimo informacije i povezujemo se u timove, ali pre svega da učimo od drugih.

Upravljanje potraživanjima i ugovorima korišćenjem BIM-a

Panel koji je vodio prof. Igor Peško bio je zanimljiv zbog toga što smo mogli da čujemo različita mišljenja na zadatu temu, pa čak i razmimoilaženja po nekim tačkama.

Diskusiju su ispratili mnogi ljudi iz publike, koji su se aktivno uključivali u diskusiju postavljajući pitanja, kao i svoje predloge na temu. Panelisti su uglavnom iznosili primere i iskustva sa kojima su se susretali u praksi i kako su se sa njima izborili.

Sean Vernon iz Quantum Global Solutions imao je zanimljiv predlog i ne samo predlog već empirijske primere kako animacije, a ne statički renderi, mogu da doprinesu jazu između klijenta i investitora sa jedne strane i projektanata i izvođača sa druge, gde se video animacija koristi u svrhu prezentacije i objašnjenja faznosti gradnje, procesa šta ide kad, kojim redosledom, vrlo slikovito i jasno.

Problematika kod ovakvog vida prezentacije, složili su se mnogi, ogleda se u vremenskoj odrednici tj. kašnjenju informacije usled izmene bilo kakve vrste i brzine generisanja i dizajniranja Animacije.

Možda tu može da pomogne AI o kome se toliko govori, da ubaci u celu priču i 4D segment BIM-a, vreme, tačnije da ga “uštedi” i zaustavi “curenja” informacija tj. dezinformacija.

Primena BIM tehnologije u Srbiji u raznim sferama građevinarstva

Konferencija je ovom temom ušla u završne prezentacije firmi koje su itekako uspešne na polju implementacije BIM-a kod nas i u inostranstvu. Tu su bile prezentacije velikih korporacija poput STRABAG-a i INTEL-a, kao i prezentacije inovativnih pristupa praćenju projekata kroz aplikacije i programe WOB-a (World of BIM), TeamCAD-a (AutoDESK paketa u kojem je najznačajniji BIM program Revit) i Bexela.

Predstavljeni su i zanimljivi princip “hvatanja prostora” specijalnim laserima i skenerima VEKOM GEA i CADCAM-a, te neizostavnim tradicionalnim BIM pristupom arhitektonskom projektovanju i rukovođenju projektima na gradilištu koristeći hiCAD Graphisoft paletu proizvoda.

Kraj konferencije obeležio je seriju studija slučaja predstavljene kroz radni opus i projekte od strane dve velike arhitektonske kompanije ATI Project i Arhi.pro.

Inženjeri na Balkanu mogu itekako lako “ući u voz” ukoliko izanaliziraju greške drugih i odmah krenu po trasi koja je ispravna.

Zaključak ove BIM konferencije može stati u jedan sažet pasus.

Srbija i srpska građevinska industrija, ma koliko bila udaljena od digitalnih procesa na prvi pogled, vrlo lako može da uhvati priključak ukoliko temeljito i stručno pristupi implementaciji BIM tehnologija u sistem.

Poslušajmo gospodina iz Velike Britanije koji je više puta tokom prezentacije napomenuo da inženjeri na Balkanu mogu itekako lako “ući u voz” ukoliko izanaliziraju greške drugih i odmah krenu po trasi koja je ispravna.

Edukacija je ključ. Zajednicu imamo. Sad je na nama da je širimo.