Ima li nade za Baba Pustu? Sudbina dvorca Fernbah u Aleksi Šantiću
Zapuštena stara lepotica u somborskom ataru mogla bi se vratiti u „cvet mladosti” vrlo brzo – uz dobru volju, dobar plan i nešto finansija.
Nakon peticije kojom je izdejstvovano da se istorijski i kulturni objekti u Vojvođanskoj ulici u Somboru stave pod zakonsku zaštitu, u ovom gradu u Bačkoj nedavno je pokrenuta još jedna inicijativa – da se jedan od najlepših objekata u njegovom ataru, dvorac Fernbah, obnovi u punom sjaju.
Kolokvijalno ime za Dvorac Fernbah u ovom slučaju je Baba Pusta (mađarski: Baba Puszta), budući da su Fernbahovi u zapadnoj Bačkoj imali nekoliko dvoraca, pa su Bačvani mudro zaključili da je bolje svakom dvorcu dati još po neki nadimak, ili „špicname”. A sudbina većine tih dvoraca veoma je tragična, pa tako i Baba Puste.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Sedam vojvođanskih dvoraca koje moramo spasiti
Malo nemačka, malo mađarska secesija
Malo istorije: plemić Karolj Fernbah je 1907. godine odlučio da sagradi velelepni dvorac 9 kilometara od sela Šari, koje će kasnije dobiti pomalo nespretno i sasvim ljudsko ime Aleksa Šantić. Od svih vojvođanskih dvoraca ovaj dvorac je ponajviše podsećao na dvorce u Transilvaniji i nosio je dozu misterije, budući da je građen u tada pomodnom stilu ugarske (mađarske) secesije.
Arhitekta se zvao Reže Hikiš (Rezső Hikisch), ali se ovaj stvaralac nije zadržavao samo na mađarskoj verziji tada najpopularnijeg (i kažu, poslednjeg velikog evropskog stila), već je dodao i nemačke karakteristike Jugendstila, budući da je i on, kao i naručilac, baštinio osim mađarske, i nemačku kulturu, te je ovaj mešoviti stil video kao “idealan spoj”.
Stoga je svesno „ispustio” mađarski folklor i umetnuo malo nemačkoga u projekat dvorca. Takođe, oštro oko i znalci će primetiti da dvorac ima specifične osobine darmštatske škole Jugendstila.
Zadnja fasada ima veliku polukružnu terasu, idealnu za porodična okupljanja, a stepeništem je povezana sa parkom.
Što se karakteristika tiče, iako je krov danas srušen, možemo naslutiti na šta je ličio već letimičnim pogledom. Dvorac je zamišljen kao reprezentativna porodična građevina, gotovo kvadratne klasične osnove sa ulaznim tremom i terasom na suprotnoj strani objekta.
Dvorac ima jednu kulu sa spiralnim stepeništem. Poseban akcenat je stavljen na ulaznu fasadu sa tremom. Zadnja fasada ima veliku polukružnu terasu, idealnu za porodična okupljanja, a stepeništem je povezana sa parkom.
Stepenište povezuje prvi sprat sa galerijom, a od nekadašnjeg enterijera ostali su samo tragovi, uključujući drvo, mermer, staklo, lustere i kamine.
Park je dom mnogih retkih i ukrasnih stabala, uključujući tise, hrastove, jele, borove, hrastove i ginko. Park je veoma pažljivo projektovan i iako je pretrpeo manje štete od samog zamka, trenutno nije u prvobitnom stanju.
Na prvom spratu je velika prostorija, centralni hol. Stepenište povezuje prvi sprat sa galerijom, a od nekadašnjeg enterijera ostali su samo tragovi, uključujući drvo, mermer, staklo, lustere i kamine.
Lep, lepši, Fantast i Baba Pusta!
Bio je to najupečatljiviji dvorac u Vojvodini posle Dvorca Fantast (koji takođe godinama propada zbog neizvršenja volje samog Dunđerskog), a posle Drugog svetskog rata postao je sedište PIK-a Aleksa Šantić (posle nacionalizacije) i korišćen je u druge svrhe, ali je i dalje zadržao moćan izgled i ozbiljno se održavao.
Ovde su održavane firmine svečanosti, funkcionisao je veoma dobar restoran… No, tokom 1990-ih, PIK Aleksa Šantić je propao i zgrada je ostavljena da propada. Mesto je zaraslo u žbunje i postalo utočište za narkomane. 2009. i 2011. godine prijavljeno je postojanje zamka, jasno vidljivog, ali bez krova.
Danas je potpuno zaklonjen šibljem i ne vidi se ni sa nekoliko metara, ukoliko ne uđete u šikaru koja je obrasla oko njega. Porodična kapela sa freskama i polukružnom apsidom je vandalizovana, freske oštećene, a mermerni oltar polomljen napola od strane huligana koji su rekli da je ispod nje zlato. Naravno, nije bilo novca.
Dvorac je u zapuštenom stanju, nedostaje krov, a stepenište je urušeno. Cela unutrašnjost je porušena, a ostali su samo čvrsti zidovi.
Uski hodnik vodi do kapele sa muralom Krstovnog (Križnog) puta i ukrašenom bareljefima, vitražima i rozetama u obliku biljaka i životinja. Reljefni portreti i personifikacije naslikani u tehnici štukature na zidovima su znatno oštećeni, jer su izrađeni od štukature.
Danas izgleda kao nešto iz filma o Indijani Džonsu. Za samo deset godina, dvorac je bio potpuno prekriven vegetacijom. Scena podseća na Angkor Vat i Palenke. Dvorac je u zapuštenom stanju, nedostaje krov, a stepenište je urušeno. Cela unutrašnjost je porušena, a ostali su samo čvrsti zidovi.
Ako nam je nekada bilo čudno, kao deci, kako je moguće da se u sred džungle nađu izgubljeni gradovi zarasli u lijane, nikako nam to neće biti čudno posle činjenice da je svega posle 25 godina u sred pustare i njive jedan velelepni dvorac mogao da nestane od ljudskih pogleda u sasvim ne-tropskom rastinju.
Uskrsnuće na pomolu?
Ali, evo nade. U oktobru prošle godine, po prvi put nakon 90-ih, desio se kulturni događaj: naime, održano je književno veče na kojem su svoja dela predstavili književnici Milanka Stankić, Duško Sekulić i Stefan Basarić.
Učesnici književne večeri su se pored čitanja delova iz svojih knjiga, prisetili i uspomena vezanih za zlatni period ovog kaštela i pozvali na njegovu obnovu sve nadležne, od Republike, Pokrajine do Grada Sombora.
Dizanje svesti je na kraju prošle jeseni uspelo, te se ponovo pojavila u fokusu ideja koju je razradio korisnik YouTubea KMisel94, koji je u leto 2018. uradio video-vizuelizaciju, u okviru svog master rada, kako on zamišlja obnovljeni dvorac.
Naravno, i pre nego što je Ministarstvo kulture 2020. predložilo da se od dvorca načini butik-hotel ekskluzivne namene sa vernom rekonstrukcijom, pravljenjem doslovne replike po „francuskoj školi”, sa detaljima u originalnim materijalima – gipsu, kovanom gvožđu, vitražnom staklu – i potpunom rekonstrukcijom kaljevih peći, stolarije, fresaka i ostalog, a o čemu postoje fotografije.
Objekat bi morao dobiti funkciju koja bi mu garantovala samoodrživost, kao što je organizovanje tim bildinga, konferencija, venčanja, hotelski smeštaj…
Iako je sama vizuelizacija u okvir master rada kratka, daje neke osnovne crte moguće revitalizacije objekta oko kojih su se složile i stručna, i laička javnost: da boja treba biti originalna oker, da se pejzažna arhitektura svede na onu koja je bila pre devastacije objekta, da se vodene površine revitalizuju i da se pešačke zone urede u skladu sa istoricističkim pristupom obnovi, a sve u skladu sa principima održivog razvoja.
Naravno, objekat bi morao dobiti funkciju koja bi mu garantovala samoodrživost, kao što je organizovanje tim bildinga, konferencija, venčanja, slavlja svih vrsta, hotelski smeštaj, restoranske usluge nezavisno od smeštaja, kao i posebnu prostoriju koja bi pričala istorijsku priču Fernbahovih – zaključuju inicijatori obnove Dvorca Fernbah.
Imajući u vidu da se oko velelepnih zdanja koje investitorski urbanizam želi da devastira, u poslednje vreme diže velika prašina, i da je u Somboru uspešno odbranjena Vojvođanska ulica, a da se i država od 2020. interesuje za obnovu dvoraca u saradnji sa Ministarstvom kulture Francuske, možemo imati rezervisani optimizam prema ovoj ideji.
