Bijenale 2018: Da li je arhitektura današnjice u službi čoveka i kako mu unapređuje život?
Tema ovogodišnjih Bijenala podstiče iznalaženje rešenja u kojima arhitektura obezbeđuje dobrobit i dostojanstvo svakog građanina ove krhke planete, piše u svom tekstu arhitektkinja Ana Mikić D’Apuzzo.
Predsednik La Biennale di Venezia Paolo Baratta zajedno sa kustosima 16. međunarodne izložbe arhitekture Ivon Farel i Šeli MekNamara u zdanju Ca ‘Giustinian u Veneciji je 24. maja svečano otvorio 16. međunarodnu izložbu arhitekture koja će se održati od 26. maja do 25. novembra 2018. godine u delovima grada pod nazivom Đardini i Arsenale, kao i na drugim mestima u Veneciji.
Ivon Farel i Šeli MekNamara su 16. međunarodnu izložbu arhitekture nazvali Freespace – Slobodan prostor, i objasnili svoj izbor sledećim rečima: “Freespace opisuje odnos čoveka i arhitekture koja treba da mu služi, sa akcentom na kvalitet samog prostora. Fokus teme je sposobnost arhitekture da pruži slobodne, kvalitetne prostore onima koji ga koriste, kao i sposobnosti da pruži odgovore na neizrečene želje korisnika tih prostora.”
Ova tema slavi kapacitet arhitekture da pronađe i iskoristi specifične uslove okruženja u svakom projektu i stavi ih u službu čoveka unapređujući mu život. Freespace pruža priliku da se naglasi besplatna vrednost prirodnih resursa: sunčeve svetlosti, mesečine, vazduha, gravitacije i materijala. Tema podstiče određeni način razmišljanja, novi pogled na svet, iznalaženje rešenja u kojima arhitektura obezbeđuje dobrobit i dostojanstvo svakog građanina ove krhke planete.
Freespace je otvoren svima, demokratski prostor, neprogramiran, neplaniran i slobodan za upotrebu. Postoji razmena energija između ljudi i zgrada, čak i ako nisu planirane ili dizajnirane, tako da same zgrade pronađu načine komunikacije sa ljudima tokom vremena, dugo nakon što arhitekta napusti scenu. Arhitektura ima aktivan i pasivan život. Freespace obuhvata slobodu da se zamisli slobodan prostor koji povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost kroz nasleđene kulturne slojeve, poput veze između arhaičnog i savremenog.
Društvo sjajno napreduje kada starci sade drveće, a znaju da u njihovoj senci nikada neće sedeti
– grčka poslovica.
U okviru teme Freespace Biennale Architettura 2018 daje primere, predloge, prikazuje elemente – izgrađene ili neizgrađene javne procese – radove koji pokazuju osnovne kvalitete arhitekture uključujući modulaciju, bogatstvo i materijalnost površine; orkestraciju pokreta, otkrivajući moć i lepotu arhitekture.
Izložba ima prostorno, fizičko prisustvo nacionalnih prezentacija različtih razmera i kvaliteta, što utiče na intezitet komunicije kompleksne prostorne prirode arhitekture i posetilaca.
Izložba poziva na emotivni i intelektualni angažman mnogih koji dolaze na Bijenale kako bi bolje razumeli arhitekturu, stimulisali diskusiju o osnovnim arhitektonskim vrednostima i proslavili dokazani trajni doprinos arhitekture čovečanstvu. Na primer, kada je Jorn Utzon osmišljavao betonsko, pločasto sedište na ulazu u Can Lis u Majorci, koje je savršeno oblikovao po ljudskoj meri, u isto vreme je pružio arhitektonski gest dobrodošlice u ovaj prostor.
Svako ima pravo da arhitekturom poboljša kvalitet života. Uloga arhitekture je da pruži utočište našim telima i nas duhovno podigne i učini da se lepo osećamo. Lepa fasada koja oblikuje uličnu stranu daje osećaj zadovoljstva prolaznicima, čak i ako nikad ne uđu u tu zgradu. Takođe pogled na uređeno dvorište kroz kapiju pruža isti osećaj. Treba zaći iza vizuelnog i naglasiti ulogu arhitekture u koreografiji svakodnevnog života. Ako vidimo nasu planetu Zemlju kao Klijenta to donosi sa sobom dugoročne odgovornosti. Arhitektura je igra svetlosti, sunca, hlada, meseca, vazduha, vetra, gravitacije i način otkrivanja misterija sveta.
Odsustvo arhitekture čini svet siromašnijim i smanjuje nivo javnog blagostanja postignutog ekonomskim i demografskim kretanjima.
Predsednik Paolo Baratta izjavio je da se kao i na predhodnim izdanjima Bijenala, nastavlja istraživanje odnosa arhitekture i civilnog društva. Razor između arhitekture i civilnog društva uzrokovan je sve većim teškoćama u izražavanju sopstvenih potreba i pronalaženju odgovarajućih odgovora, zbog toga je došlo do dramatičnih urbanih zbivanja čija je glavna karakteristika izrazito odsustvo javnih prostora ili haotični rast zanemarenih predgrađa i periferija gradova.
Odsustvo arhitekture čini svet siromašnijim i smanjuje nivo javnog blagostanja postignutog ekonomskim i demografskim kretanjima. Ponovo otkriti arhitekturu znači obnoviti snažnu potrebu za kvalitetnim prostorom u kojem živimo, kao oblikom javnog bogatstva koji treba stalno štititi, obnavljati i stvarati.
Nagrade 16. međunarodne izložbe arhitekture
Ceremonija dodele nagrada 16. Međunarodne izložbe arhitekture održana je u subotu 26. maja 2018. u Ca ‘Giustinianu, sedištu La Biennale di Venezia. Nagrade međunarodnog žirija dodeljene su nacionalinim paviljonima iz sledećih razloga:
Zlatni lav za najbolje nacionalno učešće dodeljen je u Švajcarskoj za ubedljivu arhitektonsku instalaciju koja je vizuelno prijemčiva i jednostavna, ali se bavi kritičnim problemima razmera u domaćem prostoru. Posebna nagrada dodeljena je Velikoj Britaniji za hrabar predlog u kojem se koristi praznina za stvaranje „slobodnog prostora“ za događaje i neformalno okupljanje.
Nagrada Zlatni lav za najboljeg učesnika 16. izložbe FREESPACE dodeljena je arhitekti Eduardu Souto de Moura (Souto Moura-Arquitectos – Porto, Portugal) za preciznost uklapanja dva snimka iz vazduha postojećeg i izgrađenog stanja parcele (farma pretvorena u hotel sa minumumom intervencije), što otkriva suštinski odnos između arhitekture, vremena i mesta. Freespace se ovde pojavljuje bez najave, čist i jednostavan. Zlatnog Lava za životno delo po preporuci kustoskinja Ivon Farel i Šeli MekNamara dobio je Kenneth Frampton (Velika Britanija).
Srebrni lav za mlade i perspektivne učesnike dodeljen je Jan de Vilderu, Ingea Vincku, Jo Taillieu (Gent, Belgija), za projekat “slow architecture” u kome se potencira pažljivo planiranje prostora. Specijalna nagrada dodeljena je učesniku Andri Matin (Džakarta, Indonezija), za instalaciju prefinjene izrade koja pruža okvir za razmišljanje o materijalu i obliku tradicionalnih vernakularnih struktura. Posebne nagrade uručene su Rahulu Mehrotri (RMA – Mumbai, Indija, Boston, SAD) za tri projekta koji se bave problemima intimnosti i empatije i predstavljaju uspešan proces postepene difuzuje društvenih granica i hijerarhija.
Svi učesnici i svaki nacionalni paviljon su pozvani da dovedu u Veneciju svoje Freespace, sa ciljem da zajedno otkrivamo raznolikost, specifičnost i kontinuitet u arhitekturi zasnovanoj na ljudima, mestu, vremenu, istoriji, kako bi održali kulturu i relevantnost arhitekture na ovoj dinamičnoj planeti .
Galerija fotografija s Bijenala 2018
Autor: Ana Mikić D’Apuzzo; sve fotografije: Nicola D’Apuzzo
